Убацио сам мало плаве боје, због бољег контраста, а и зато што је плава боја поред беле и црвене, боја наше Националне Заставе. Како Вам се чини овај предлог?
Obzirom da je natpis cirilicni, ja bih stavio drugi font tipa mirosavljeva cirilica.
Mada, sve je ovo lepo i 100puta bolje od trenutnog grba, ali mi ovde nismo faktor koji odlucuje o redizajnu. Najbolje bi bilo da se obratis onima na Terazijama.
Интересује ме Ваше мишљење, везано и за дресове поред грба, шта мислите да дресови буду плаве боје, а ево и разлога...
Унапред хвала на одговорима
Др Павле Васић је писао у књизи " Одело и оружје" на 169. стр. следећи текст о плавој боји:
Citat:...Што се тиче плаве боје, изгледа да се она сматрала српском народном бојом. Кад су у Русији 1740.године основани хусарски пукови разних националности.....српски хусари су добили униформу плаве боје...
Citat:
На камену седи Србин у плавој униформи...
Citat:VREME | BR 1031 | 7. OKTOBAR 2010
Vladan Stošić
...Plava i crvena Srbija
Kada bi naši babe i dede videli da srpska fudbalska reprezentacija nastupa u crvenim dresovima, bili bi iznenađeni. Za njih je srpska boja bila plava. O tome svedoče i šaljivi stihovi sa početka dvadesetog veka koji kažu: "Srpsko je nebo plave boje , na njem sedi Srbin Bog, oko njega Srbi anđeli slave Srbina Boga svog!" Plavu boju su kao srpsku opevali i ozbiljni pesnici; u jednoj pesmi počast plavoj boji odala je i Milica Stojadinović Srpkinja, što govori da je plava boja smatrana za simbol Srbije i u XIX veku. Crvena boja promovisana je u srpsku boju na prvoj utakmici fudbalske reprezentacije Srbije, koja se odigrala nedugo posle raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. U skladu sa praksom da fudbaleri nose dresove u boji trobojke i da prva boja zastave bude dominantna, umesto plave, to je tada postala crvena boja. Mediji su tada obavestili građane da će ubuduće umesto za "plave" navijati za "crvene". Do ove promene nije moralo da dođe i Srbi su mogli da nastave da igraju u plavim dresovima, što dokazuje i primer Italije čija reprezentacija igra u plavim dresovima, iako se ova boja ne nalazi na italijanskoj zastavi.....
vreme.com/cms/view.php?id=953851
Dopuna: 09 Jul 2012 17:51
1930. године у Монтевидеу нису играли у црвеним, него у плавим дресовима...
Citat:Александар Тирнанић-Tирке у белом дресу...
vesti-online.com/Stampano-izdanje/12-12.....r-Tirnanic
Oдрадио сам колоритно карикатуру репрезентације из 1930. године објављене у днeвним новинама "ПОЛИТИКА", 17. јул 1930. године у оригиналним бојама дресова...
Pobeda Srbije nad Rumunijom ugovorena sa Kivuom u Milanu!
Čelnici Fudbalskog saveza Srbije dogovorili su pobedu Srbije protiv Rumunije (5:0) s Kristijanom Kivuom, kapitenom reprezentacije koja je bila sa „orlovima“ u kvalifikacionoj grupi sedam za odlazak na Svetsko prvenstvo 2010. godine. Odlučujuća utakmica odigrana je u Beogradu, a dogovor o „opuštenoj igri gostiju“ postignut je u Milanu, gde je Kivu tada živeo jer je nastupao za Inter.
Српски лоптачи на Крфу 1916. као доказ животне снаге нашег народа
"Под каквим је околностима наша војска прошла кроз Црну Гору и Албанију, са каквим се страхотама борила нема сличног примера у историји ните ће га више бити.
Ислабела тела од физичких напора, неспавања, зиме и глади; морално клонула због изгубљене отаџбине и остављених милих и драгих, искрцала се на Крф да се одмори, опорави, окрепи и реорганизује за нови рад.
Непуна три месеца по доласку на Крф г. Љуба Јовановић, тадашњи министар унутрашњих дела, осведочени пријатељ соколства и спорта, узео је иницијативу да сакупи известан број наших бољих лоптача, без обзира на клубове, који би играли са Грцима, Французима и Енглезима и показали да српска војска има још животне снаге, да Срби нису само добри ратници већ и добре спортисте.
Од г. Љубише Ивковића, члана СК "Соко", добио је податке у којим се јединицама налазе наши бољи лоптачи и преко Министарства војног издејствовао да им се одобри месечно одсуство. Тако смо се у марту 1916. окупили у вароши Крфу око 15 наших лоптача. Добили смо нешто новчане помоћи (мислим од Министарства унутрашњих дела), те одмах набавили лопту, одело и неколико пари ципела и приступили вежбању.
Вежбања смо вршили усред вароши, на једном од главних шеталишта. Многобројни пролазници, а нарочито наши савезници, с дивљењем су посматрали окретне српске војнике на тренингу (већина смо били каплари и поднаредници). Дивили су се нашој животној снази, коју нисмо ни у страшном повлачењу изгубили и чудили се (нарочито Енглези) откуд Срби уопште знају за ову њихову игру. Немачка и аустрофилска штампа нас је представљала као народ полудивљи и ратничких особина (опасан по мир!), али у сваком другом правцу некултуран, те није чудо откуд овакво мишљење о нама и чуђење Енглеза.
После само десетак дана тренирања заказали смо утакмицу са Грцима. Утакмица је била јавна. Играју српски војници са Грцима, међу којима је било већина резервних официра, а играча из Атине.
Изашли смо са овим тимом:
Бота Станковић (БСК) – Ј. Викторовић (Соко), В. Андрејевић (БСК) – М. Миодраговић (Соко), В. Вукшић (Српски мач), Б. Михајловић (Обреновац) – М. Стефановић (Шумадија), Христоф (БСК), Ненадовић (Српски мач), Ђ. Илић (Соко), Љ. Ивковић (Соко).
Чудан је осећај био у нама. Излазио сам толико пута на утакмице, али никад тако узнемирен, никад са толико страха за резултат као сада.
Осећали смо сви да не играмо код наше куће у име клуба, већ у туђини као представници народа, који је толико претрпео очувавши свој национални понос.
Па зар ми да га сад окаљамо?! Не!
То, нипошто, не!
Били смо решени да жртвујемо све да бисмо били на пољу спорта исто толико поносни као и на бојном пољу."
Овако је Мата Миодраговић описао 1924. у листу "Спортиста" колико је спорт значио још у доба Првог светског рата и како је и код странаца растао наш углед, јер смо се добро показали на спортском пољу (наша екипа је тада на Крфу победила грчку с 4:0, француску с 6:0, а од енглеске је изгубила само с 1:0).
Миодраговић, један од оних који су утирали пут спорту код нас, после прве победе на Крфу, овако описује расположење :
"Одобравању публике и нашој радости није било краја. Поносили су се нашом победом чак и они што су нам се некад смејали што се ’играмо’."
Иван Цветковић
објављено: 25.06.2006.
извор: politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/t59.sr.html
Mihajlović: Bolje je što su se sada Hrvati ispucali
Selektor reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović ne krije da je zadovoljan igrom i pobedom (3:1) protiv Kipra u Nikoziji.
- Ukupan utisak je pozitivan, a žao mi je samo što atmosfera na stadionu nije bila fudbalska – kaže Mihajlović.- Znam da je teško naći motiv u takvim uslovima. Momci su, ipak, uspeli u tome. Odigrali su meč dobro i ono što sam želeo da vidim, video sam.
Slika o svakom igraču je sada jasnija...
- Većina igrača nije u top formi, pojedinci još nemaju potreban broj utakmica. Zbog toga su delovalimalo umorno. Momci su ispunili moj zahtev, igrali visok presing, čuvali loptu. Sa Đorđevićem i Šćepovićem nadam se da ćemo rešiti problem realizacije. I Đurđić je položio ali vidi se da mu treba vremena za adaptaciju – istakao je Mihajlović.
Hrvati su deklasirali Južnu Koreji a selektor kaže...
- Četiri gola nikome nije lako dati. Ali, sada da se ispucaju nego u martu. I bolje da su sada pobedili, nego da su izgubili – kaže Mihajlović.
Najbolej je sto smo svesni toga nas 80% pa nista ne menjamo 
