|
Limit ::Da da.. zaista je bio sablasno pust dan.. Otac i ja smo gledali kroz neka tri para naocara za suncanje, pa kroz neko zadimljeno staklo, a i bila je varijanta postaviti vodu i gledati odraz. I sad mi je smesno sto smo od cele porodice samo nas dvoje "imali smelosti" da to gledamo  Trenutak kada je sunce potpuno zaklonjeno je nesto sto ti se ureze u pamcenje, jos kada se uklopi sa cinjenicom da nigde oko tebe nema ljudi.. uh..
Dobro se sećam količine primitivizma kojoj smo tih godina ''koje su pojeli skakavci'' bili izloženi, tako da je ovaj prirodni fenomen vrlo lako bio izmanipulisan, ali tako kao da smo urođenici kojima beli ljudi donose ogledalca i šarene klikere. Sećam se jednog mog komšije koji je obazrivo pružao ruku kroz prozor, kao kada ispitujete da li je počela kiša...Ma, svega i svačega smo se nagledali, ali je suva istina ovo što Ti i Piksel evocirate: stvarno je bilo tako da smo se od muke jedni drugima smejali...
|
