|
DOM Simonide i Dobrosava Cvetkovića, u Strižilovu kod Jagodine. U bašti četvorogodišnji Nikola, njegova vršnjakinja Marija i godinu starija Anđela. Nikola udara u bubanj, a devojčice, uz smeh, zapušile uši. Tako se njih troje igraju.
- Ovo su moje sestre - kaže dečak, zaustavljajući „svirku“, i otrča da „javi mami Simonidi da su stigli gosti“.
Na prvi pogled, običan trenutak detinjstva. Ali, slici koju je uhvatila i naša kamera, prethode dve priče. Prva o paklu u kom su, pre dolaska u dom Cvetkovića, živela ova deca. A druga - o plemenitosti Simonide i Dobrosava, vrednoj podviga. Zahvaljujući upravo ovim ljudima koji su tek prešli šezdesetu godinu, Nikola, Marija i Anđela danas imaju detinjstvo kojeg su najsurovije bili lišeni. Podvig Cvetkovića utoliko je veći što su, bez trunke razmišljanja, troje mališana, kao rođene, prigrlili, iako je bilo gotovo izvesno da ih je nemoguće izbaviti iz trauma dotadašnjeg zlostavljanja, nebrige i zaborava bioloških roditelja.
Priča o podvigu Cvetkovića počinje u leto, pre dve godine.
- Socijalni radnici doveli su nam, jednog dana, Anđelu i Mariju Nikolić - sećaju se Simonida i Dobrosav. - Bili smo šokirani. Samo su im se oči videle. Ko zna da li ih je iko, od rođenja, ikada okupao. Sve je na njima bilo pocepano. A najužasnije je bilo to da deca nisu govorila. Samo: „av, av“ i „pis“.
Socijalni radnici su ispričali Cvetkovićima da su roditelji devojčice, tokom celog dana, zatvarali sa psom i mačkama.
- Nisu znale ni da jedu - kaže Simonida koja nekada radila kao viša medicinska sestra. - Stalno su držale cuclu u ustima. Zato Anđeli prednji zubići nikada nisu izrasli.
Teško je Simonidi da ispriča sve kroz što su prošli pokušavajući
da ih vrati normalnom životu.
- Vriskale su dok smo ih kupali. Ali, nekako smo uspeli. Velika je radost za nas bila kada su počele da govore i da uzimaju hranu.
Do tog uspeha bilo je potrebno mnogo strpljenja, truda... I, posebno, ljubavi.
A prošle godine, početkom decembra, za hraniteljsku porodicu Cvetković - novi izazov. Ponovo im socijalni radnici dovode napušteno dete - Nikolu Mitrovića. Meštani Strižilova prijavili su Centru u Jagodini da su ga videli samog, kako luta selom, u letnjoj, iscepanoj odeći. Bio je jak mraz, a on je na nogama imao samo patofnice. Bio je sav krvav po licu. Njegova majka Snežana tukla ga je do krvi, izbacivala iz kuće... Nije vodila računa da li je gladan ili žedan. Bio je gotovo na ivici smrti.
Snežani je sud oduzeo roditeljstvo i ona je zbog zanemarivanja i zlostavljanja deteta osuđena na dve i po godine zatvora.
U Centru za socijalni rad ponovo su se setili Cvetkovića.
- Slika kao u leto pre dve godine - seća se Simonida Cvetković. - Nikoli smo jedva skinuli patofnice, jer su mu se od prerastanja gotovo urezale u stopala. Od udaraca, danima ga je bolela vilica i teško je jeo. On je došao kod nas samo na tri dana, dok se neko ne javi i prihvati ga. Ali, niko se nije javio. I tako je ostao kod nas.
kompletna vest
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&.....h=simonida
|
