|
Reporter „Blica” istraživao kako žive mladi beskućnici na beogradskim ulicama
„Bolje i na trotoaru, nego da sam sama!“
A.K . je živela u hraniteljskoj porodici do 18 godine, kada je njena hraniteljka dobila pismo od socijalne službe o prestanku socijalne zaštite i samim tim i plaćanja nadoknade. Iako su se dobro slagale, nije mogla da je izdržava bez novca koji je dobijala od države, pa joj se izvinila, spakovala je, dala joj nešto sitno i „poslala dalje“. A to „dalje“ je vodilo pravo na ulicu. Na početku se jedva snalazila sama, onda je našla drugare, ali se ispostavilo da ni oni ne pomažu tek tako. Počeli su da je podvode. Ipak, reći će:„Bolje je i to nego da sam sama!“
***
Žive u šahtovima, podzemnim prolazima, ventilacionim otvorima, napuštenim i oronulim kućama i vagonima na železničkoj stanici. Jedini koji ih tu posećuju su volonteri Centra za integraciju mladih (CIM), pokretači Svratišta.
- Uslovi u kojima žive su, blago rečeno, nehumani. Razni problemi ih prate, izloženi su velikim rizicima, veliki procenat koristi neke psihoaktivne supstance – kaže koordinator Svratišta Milica Đorđević.
***
kompletan tekst
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/208058/Bolje-i-na-trotoaru-nego--da-sam-s
Citat: Časopis za zaradu
Svesni toga da je najbitnije imati stalan izvor zarade, CIM je pokrenuo časopis „Lice ulice“ koji će na ulicama Beograda da prodaju mladi koji na njima žive. Časopis košta 100 dinara, a njima ostaje polovina svega što prodaju. Ovo je pokušaj da im se obezbedi bar neka stalna zarada, ali nedovoljna da ih skloni sa ulice.
|
