|
Strašno je kako pojedina deca žive u Srbiji. Strašno je kako niko ne obraća pažnju na to. Strašno je kako to niko ne vidi. Kako ćuti. Kako sve to ignoriše, kako se nikoga to ne dotiče.
Trinaestogodišnji Rade Aksić iz kraljevačkog naselja Ribnica, tu, pored nas, živeo je godinu i po dana s tako teškim problemima, a da to niko nije primetio. Išao je u školu i brinuo se o teško bolesnoj majci. Sam ju je hranio, sam kupao, sam negovao. Godinu i po dana tako, a da niko nije znao da mu majka boluje od raka pluća. Ništa o tome nisu znali njegovi nastavnici, komšije, socijalni radnici...
Razumem malog Radeta. Vaspitan je da pomogne bližnjem, da se ne žali, da se izbori. Osim toga, suviše je ponosan. Sramota ga je da se žali. Ne razumem, međutim, njegove nastavnike. Ne razumem njihovu nezainteresovanost za đake, njihovu ravnodušnost. Užasno je to što se o Radetovoj muci saznalo tek posle njegovog dvonedeljnog odsustva iz škole. Tek tada su se nastavnicima „otvorile oči", tek tada je neko s njim porazgovarao. Videli su kako živi, uverili su se kako se zajedno s majkom bori sa potunjenom bolešću. Uverili su se da „ne zabušava", već da ne zna gde će i šta će pre.
Još više se čudim socijalnim radnicima. Jedino njima je tražio pomoć, tražio, i nije je dobio. Vajni socijalni radnici poslali su ga kući, ne treba tu da im se mota neko dete koje moli za pomoć. Imaju oni toga preko glave. Ne znaju šta će pre od posla. Zaboga, ima toliko slučajeva o kojima oni treba da brinu.
Nije njih briga kako će Rade da plati struju, kako živi sa majčinih 7.000 dinara, od čega joj kupuje lekove, kako stiže da se brine o majci i ide u školu, ko ga je naučio da je neguje... Ne, nije njih briga, jer stvarno imaju puno posla.
Za Radeta, na sreću, ima nade. Cenim da je tako, jer njegova sudbina dotakla je mnoge moje kolege. Čim se priča proširila po redakciji Pressa, obratili su mi se s pitanjem kako da pomognemo Radetu. Jedni su hteli da donesu odeću, drugi novac, treći knjige, lekove... Niko nije ostao ravnodušan. Press će mu sigurno pomoći, već smo stupili u akciju. Priteći će mu u pomoć i neki drugi dobri ljudi, ali ne znam da li će i socijalni radnici. Oni, jadni, nemaju kad.
Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu Radetu Aksiću novčanu pomoć mogu uplatiti na žiro-račun u A banci na broj: 115-12125-64 sa naznakom: "humanitarna pomoć za Spasu Đukić".
http://www.pressonline.rs/vest.jsp?id=23104§ionId=62
Srbijo, pomozi ovom dečaku!
http://www.pressonline.rs/vest.jsp?id=23138§ionId=55
Stize pomoc za Radeta
http://www.pressonline.rs/vest.jsp?id=23166§ionId=33
|
