Dostojevski- Zlocin i Kazna

2

Dostojevski- Zlocin i Kazna

offline
  • adi152 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 17 Dec 2007
  • Poruke: 1

e zna li neko zasto se roman zove "Zlocin i kazna" a ne "Zlocin ili kazna " ili

"I zlocin i kazna"?

P.S. ovo pitanje postavljam zato sto je roman psiholoski i ima dosta metafora
,tj sve svaka rijec ima svoje znacenje a jedino ne mogu odgonetnut naslov...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 17 Jul 2005
  • Poruke: 3097
  • Gde živiš: "Daleko od Negdje"

Licno mislim da ce to ostati tajna. Sta je on mislio kada je krstio djelo i zasto ga je imenovao bas tako kako jeste.
I likovi u knjizi imaju specificna imena (dvosmislena): Mermeladov, Razmihin (Razumikhin), Raskoljnikov ...



offline
  • Pridružio: 14 Sep 2008
  • Poruke: 424
  • Gde živiš: Podgorica

I samo ime Raskoljnikov ukazuje na raskol -rascjep ličnosti-
Vječito pitanje jesam li trebao to da uradim ili ne...

offline
  • Pridružio: 17 Sep 2008
  • Poruke: 87

Prvi put kad sam čitla "Zločin i kazna", nisam baš pohvatala sve konce. Posle sam čitala još jednom i još jednom. Tek sada osećam da mogu slobodno da raspravljam o likovima, a i o naslovu. Sad mi je sve logično, ali ponavljam da sam delo pročitala više puta. Za mene je gospodin Dostojevski No 1.

offline
  • pravnik
  • Pridružio: 06 Okt 2007
  • Poruke: 432
  • Gde živiš: Novi Sad

Ali meni cak Raskoljnikov i njegov odnos prema zlocinu, nije ono najbolje i najvaznije u ovom sjajnom delu. Meni je najvazniji i najdrazi lik, mozda i pravi stub knjige Sonja Marmeladova. Ona je ta koja je sacuvala dusu Raskoljnikovu. Ona je ta koja ga snagom svoje ljubavi i moralne cistote, cistote uprkos bedi i onome sto radi, ponovo vraca medju ljude.
Ona je ukaljana telesno, ali ne i njena dusa, i njena vera u ljude.
To je meni ono najjace i najlepse u knjizi.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Ideje sudbine,ideje neumoljive predodredjenosti postupaka coveka...
Sudbina u svoja dva osnovna oblika.
..obelezile su mozda jedan od najjacih romana ikada napisanih- ''zlocin i kazna''...Dostojevski...
Svi znamo ovu pricu,pa necu o tome bas....nego...

Mitski oblik covekove sudb.predodredjenosti ogleda se u specificnosti socijalne motivacije(okolnosti pod koima je Raskoljnikov ziveo,njegova soba kao grobnica,veliko siromastvo...sudbinska neminovnost na zlocin..)''Njegova soba je siromaski,ubogi ambijent u kome logicno klija misao o zlocinu''N.M.
i citav niz drugih okolnosti udesene tako da neminovno upucuju na zlocin..
U jos jednoj situaciji,Dostojevski stvara i podesava okolnosti tako da one u svemu idu na ruku ideji o zlocinu...(Raskoljnikov sticajem slucajnih okolnosti saznaje kada ce starica -zelenasica ostati sama u kuci...)...Karakterna crta ,tipicna za Raskoljnijkova ,koja upucuje na zlocin, je cisto patoloska...Raskoljnikov je ''monoman''-dusevni poremecaj -osobenost Raskoljnikova-( ideja ubistva je fiks ideja logicna u ovakvom jednom dusevnom poremecaju) ...
Misao o zlocinu predstavljena je u romanu kao neka spoljasnja ,sudbinska sila kojoj junak neminovno podleze.

I u samom cinu ubistva ima mnogo neceg mehanickog,kao da rukom ubice rukovodi neka strana,spoljasnja i slepa sila... Sve to upucuje na zakljucak da je ideja zlocina zaista neka elementarna stihijina snaga, sto mimo volje i svesti deluje na ponasanje glavnog junaka...
I u ovom slucaju vazi ona Heraklitova- ''karakter je sudbina covekova''...

Dostojevski je psiholoski profil Raskoljnikova predstavio preko Porfirija Petrovica ,islednika ,koji glavnog junaka poredi sa leptirom ''koga neodoljivo privlaci svetlost sveca''Na tako necemu ,on gradi plan otkrivanja raskoljnikove krivice,buduci da nema ni jedan materija. dokaz,ni jednu cinjenicu..pa se stoga jedino u psihologiju moze pouzdati...(U prisustvu Raskoljnikova,Porfirije Petrovic govori kako ubica stare zelenasice psiholoski nije u stanju da pobegne,nego ce kaze,slicno leptiru,kruziti oko njega,Porfirija,kao oko svece sve blize blize,dok najzad ne bude dolijao...)
''Cinizam propadanja''-izraz koji Dostojevski koristi da objasni nemogucnost glavnog junaka da izdrzi teret zlocina i mada nikakvih opipljivih dokaza nema protiv njega, on namerava da se preda...

(Raskoljnikov dobija poziv da se javi u policiju...krece da se preda ali ga sprecava saznanje da poziv nije u vezi ubistva...pre poziva,razmisljanja da ukloni tragove za slucaj da dodje do eventualnog pretresa ali''u tom casu ga, kako kaze pisac obuzima takvo ocajanje i takav cinizam propadanja da on samo odmahne rukom i nastavi tamo kuda je posao,gde ga mozda i zatvor ceka)...
''Cinizam propadanja''-Dostojevski nam stavlja do znanja, da postupcima njegovog junaka ,upravlja neka psihopatoloska sila...Ovde se znaci ne govori o humanom i moralnom porivu...
Ovaj sjajan roman ima i jednu drugojaciju optimisticku poruku i to na neki nacin hriscansko vidjenje sveta jer,pisac svom junaku sprema ipak neki izlaz iz ove tuzne i mucne situacije...U ''zlocinu i kazni'' pojavljuje se lik jedne prostituke ''neuprljane duse''sa izvesnom naglasenom ideoloskom funkcijom...Sonja Marmeladova....ona je sva nada,ona je ta koja Raskoljnikova podstice na to da prizna ubistvo,kako bi tako za sebe nasao spas...
Ideja cuvena,koja se provlaci kroz dela ovog genijalnog pisca-prihvatiti patnju i kroz nju se ocistiti.
Ako se Dostojevski odlucio da svom junaku dodeli ulogu pokajnika,nekoga ko pati i kaje se,onda se to zaista moze shvatiti i kao pokusaj da se ova drama resi u duhu izvesnog hrisc,stanovista...

Dopuna: 25 Jan 2009 23:46

Naročito intrigantno u ovom romanu je to što je pisac objasnio motivaciju Raskoljnivog pokajanja iz tzv.psihopatološke perspektive,koja se uklapa u onu antropološku pesimističku viziju ljudske prirode...
U tom kontekstu je interesantno prikazivanje ponašanja glavnog junaka u momentu kada ulazi u policijsku kancelariju...
''Raskoljnikov zastaje da povrati dah,i da se malo oporavi,kako bi mogao da uđe kao čovek ''
Biti čovek za Raskoljnikova znaci biti posebno privilegovan i jak sa punom svešću da krši pravila, sa pravom onoga koji je bitno različit od većine običnih koji se svrstavaju u kategoriju slabih, ništavnih...
U tom smislu ,on kaže da je staru zelenašicu usmrtio,ne bi li video ''da li je vaš ili čovek''
Postavljanjem ovakvog pitanja Raskoljnikov je sebe svrstao u one koji nisu u stanju da nekažnjeno prođu,jer oni posebni,se nikada ne pitaju tako nešto..
Zato,glavni junak hoće makar kao čovek da udje u pol.kancelariju..kao neko ko drži do sebe..(poslednji pokušaj da se povrati izgubljeno dostojanstvo...)
Ali,odmah zatim,Raskoljnikov kaže''Ako treba ispiti tu čašu...zar onda nije svejedno?Što odvratnije,to bolje''...u tom kontekstu ,priznanje zlocina postaje privilegija isledniku sa kojim se Raskoljnikov sukobljavao,a sve sa razvojem ideje o ''cinizmu propadanja''...

Čitav psihološki portret Raskoljnikova se ogleda u tome što je sam čin priznanja motivisan istom onom psihološkom logikom, na koju se temelji Raskoljnijkova čudna potreba za vraćanjem na mesto zločina...''Što odvratnije ,to bolje''...
Na kraju sta reći...
Da li se može govoriti o negoveštaju neke buduće sreće Raskoljnikova i Sonje?
Zapravo,da li je reč o prevazilaženju pisčevog pesimizma gde je njegova ideološka intencija ipak odnela prevagu?Da li se ovde radi o sceni nagoveštenog hepienda,gde Raskoljniov i Sonja...
''Većina'' ,smatra da je sama ta pomisao...''umetnički krajnje neuverljiva i bleda'',a sam pisac kaže da se tek posle svega očekuje postepeno menjanje njegovog junaka...
To bi mogla biti tema nekog drugog romana,romana koga Dostojevski nije nikada napisao...

Zločin i kazna...

offline
  • Daydreamer
  • Pridružio: 07 Nov 2008
  • Poruke: 1145
  • Gde živiš: Land Of Maybe

Baš sam juče završila sa čitanjem ove knjige i još sam pod utiskom...knjiga je zaista fenomenalna i specifična....pravi krimi -roman.
Ono što je meni naročito interesantno jeste to kako je tema ovog, a i drugih njegovih dela, nesumnjivo povezana sa njegovim privatnim životom.
Još dok skoro ništa nisam znala o ovom piscu pomisila sam da je on morao biti neki kriminalac...ili, sasvim sigurno, nekakav prestupnik... iako nisam bila u pravu, ipak...jasno se oseća ta biografska crta koja prožima njegovo delo (konkretno mislim na ovo).
Njegov otac, iako lekar, bio je nasilna i problematična osoba.Najpre je maltretirao Fjodorovu majku, a zatim i silovao sluškinje. U jednom takvom uznemiravanju, jedna devojčica ostala je trudna.
Koliko je to ostavilo snažan utisak na Dostojevskog, mozemo videti upravo u ovom romanu.On svoga oca prikazazuje u liku Svidrigajlova, koji je takođe silovao jednu 14-ogodišnju devojčicu.
Uopšte, ceo njegov život bio je veoma buran i mučan.
Stoga je i ovaj roman nekako napet i taman, bogat unutrašnjim stanjem junaka i psihološkim momentima.
Ipak, iako je ceo roman u takvom duhu, drago mi je što je kraj ipak nekako "srećan", u smislu da Raskovljnikov i Sonja ostaju živi, kao i da pronalaze razlog, tj. smisao, zbog kog će sve izdržati i podneti, bez roptanja.Taj njihov krajnji cilj jeste konačno ostvarenje njihove ljubavi i miran i skroman život, bez nekih novih, naročitih potresa.

offline
  • Pridružio: 29 Apr 2009
  • Poruke: 20

Napisano: 29 Apr 2009 20:34

Zlocin i kazna je jedna od najvecih knjiga ikada... Samo ne volim kada je ljudi svode na "dekintirani student izvisio za studenjak, pa roknuo babu". U ovoj knjizi Dostojevski na genijalan nacin ponire u ljudsku dusu. Mene je ocarala i zaista, zaista bih je svakome preporucio. Bice mi lektira u 4. godini, ako se ne varam, ali ja sam je vec procitao i ne kajem se. Braca Karamazovi je takodje jedno od njegovih boljih dela, i njega preporucujem.
Zapisi podzemlja mu je jedno od dela u kome se najvise istice ta autobiografska, mucna povest.

Dopuna: 29 Apr 2009 20:40

Sto se tice novog zivota, smatram da se tek nazire, ali da do njega ima puno i puno. Smatram da je ovde ideja o pokajanju i iskupljenju negde jako slicna hriscanskoj (metanoja - preumljenje). Na kraju je Raskoljnikov otisao u zatvor zbog grehova koje je sam priznao, i na sebe je tako uzeo sudbinu robijasa. Meni su zanimljivi njegovi (Rakoljnikovljevi) stanje i sudbina, kada se uporede sa stanjem "oceubice" iz Karamazovih ("...i ako je u pravu da ce sa zemlje oterati boga, mi cemo ga dole, pod zemljom pronaci).

Dopuna: 29 Apr 2009 20:44

adi152 ::e zna li neko zasto se roman zove "Zlocin i kazna" a ne "Zlocin ili kazna " ili

"I zlocin i kazna"?

P.S. ovo pitanje postavljam zato sto je roman psiholoski i ima dosta metafora
,tj sve svaka rijec ima svoje znacenje a jedino ne mogu odgonetnut naslov...


smatram da su neke dve nejednake polovine oznacene recima naslova Zlocin (period razmisljanja o ubistvu, i samo ubistvo, kao i period posle tog cina) i Kazna (period koji nastupa kada Raskoljnikov preuzme odgovornost za svoje postupke) sa tim sto bih dodao da je ovde KAZNA onos to ga je, na kraju, oslobodilo...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 547 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 2 sakrivenih i 538 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: brundo65, Doca, dragoljub11987, Krstić, Lep1na, nuke92, zlaya011