offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10904
|
Prešao sam forum u potrazi za jednom ovakvom temom. Ranije bih verovatno pisao u ovoj temi, ali osetih da počinjem možda i da je gušim jer nisam siguran da bih svaku knjigu o kojoj bih pisao baš preporučio. Kako nisam našao zgodnu temu, otvaram ovu gde bih akcenat stavio na ekranizovane knjige. Možda će zvučati pomalo grubo, ali temu bih posvetio drugim do književnim formama, gde su određena književna dela našla svoju projekciju na bioskopskom platnu. Drugim rečima, želim da upoređujem, kritikujem i hvalim, a ovo je za to mesto.
Naime, knjiga i film koje želim porediti ovog puta, iako to ne mora uvek biti slučaj, istog su naslova. Čitač je, mada kratak, roman Bernharda Šlinka koji ga je, može se reći, proslavio i za koji je dobio brojne nagrade. Čitač je takođe i film iz 2008. godine koji je režirao Stephen Daldry, a glavne uloge tumačili Kate Winslet (Hanu) , Ralph Fiennes i David Kross (Majkla).
Što se knjige tiče, ne znam...
Sastavljena je iz 'tri knjige'. Prva knjiga govori o njegovom odnosu sa Hanom, kako je sve počelo, kakav je to utisak ostavilo na njega, kako je sve to uticalo na njegov život, na njegovo odrastanje pošto je još bio dete. Imao je tada svega petnaest godina. U kratko, svet sa Hanom iz njegovog ugla.
Druga knjiga govori o ožiljicima naglog Haninog odlaska, bez ikakvog objašnjenja. Osim toga, u drugom delu je i stariji, studira, živi u senci svoje sve davnije prošlosti da bi ga ona donekle sustigla na Haninom suđenju na kome se sasvim slučajno obreo i tu se susreće sa drugom Hanom - ratnim zločincom, i raznim moralnim dilemama i osećajem lične odgovornosti. Tu govori o svom odnosu sa ocem, sa drugim ljudima. Tu Hana biva osuđena na doživotnu robiju. Međutim, Šlink tu pretresa važne činjenice vezane za sudske postupke, otvara mnoga pitanja, podstiče na razmišljanje. Otkriva nam život posle Rajha, kako su deca gledala na roditelje, čemu su stremili, kakav im je bio stav prema roditeljima, prema zločincima, kakvo im je bilo stanje u društvu...
Treći deo je njegov život, da kažem posle fakulteta. Osnovao je porodicu, oženio se i dobio ćerkicu, završio školu, razveo se i pobegao iz sudnice u istoriju prava. To nikome nije potrebno, ali nikome i ne smetam. Kako celog života vuče svoje breme, kako mu je Hana ideal koji nigde ne može da zadovolji, razvodi se, ali ostaje u dobrom odnosu sa bivšom ženom i u kontaktu su. Preko nje saznaje za smrt profesora sa fakulteta... Tu je 'scena' odlaska na sahranu, oživljavanje uspomena. Počeo je Hani čitati, slati joj kasete, a ona je naučila u zatvoru pisati. Na dan izlaska iz zatvora, nakon 18 godina, Hana se besi.
To bi bio prilično štur opis knjige.
Film lepo prati knjigu u početku. Prvu knjigu prati gotovo u doslovce, u mogućnosti filma. Vidi se da su forsirali gestikulaciju, glumu i zanemarili tekst. Ono što je baš upečatljivo, ili tako meni delovalo pošto sam prvo pročitao knjigu, jeste to gnušanje svaki put kada bi joj neko dao nešto da pročita. Toga u knjizi nema. Šta više, toliko je to dobro skrivala da je bila potrebna sva snaga jednog uma koji je kraj nje proveo sate i sate da bi ukapirao da je ona zapravo analfabeta. To na stranu, čini mi se da nisu dovoljno prikazali njegovu prisnost, a i dijalozi sa stolom su mi nekako mršavi, zbrzani. Nisu prikazali njegovu odlučnost, njegov osećaj nadmoćnosti i sigurnost u sebe i odnos s ocem prikazuje se izvitopereno.
Druga knjiga je totalno razočarenje. Posebno me je razočarao prikaz suđenja i reakcija glavnog lika. Nema razgovora sa ocem - pretvorlili su ga u razgovor s profesorom i to loše. Glavni lik ne pokazuje poštovanje prema profesoru, a poštovanje je znao da pokaže. Čitavo suđenje bleji u stolicu ispred sebe više n'o u optuženu. Advokata u čitavom procesu nema. Tu je izostanak i sudijinog odgovora na pitanje. Potom imamo gotovo umanjivanje krivice, blažu verziju svih užasa, ali i blažu verziju opravdanja. I glavni lik je loše izneo ovaj deo filma. Trebao je biti distanciran od početka. Takođe, po knjizi, niko ga nikada nije pitao za odnos s optuženom sve do sahrane profesora...
Treći deo. Hana u zatvoru provodi dvadeset godina (?) i za to vreme, Majkl joj uredno šalje kasete. Ok, to je u redu. Međutim, ono što nije u redu jeste njihov razgovor u zatvoru. Takođe, Hana mu nikada nije tražila odgovor na pismo - pismom. Nije se hvalila da je naučila, nije čitala Čehova. U knjizi je čitala o logorima, logorašima, osećala se krivom i priznala je da ju je sve to čitavog života u manjoj ili većoj meri proganjalo dok je u filmu predstavljaju kao nekog ko tako hladnokrvno gleda na svoju krivicu... Zašto?!
Imam utisak da je film možda prikazao svega 20% onog što je Šlink hteo reći.
|
