offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Otkaciti se od sveta medija i instruktora za kulturu znaci iskoraciti u jedan drugi svet.To je kao korak nazad u stvarnost.
Vreme snova je proslo..
Havard Simenson
Mozak mi kljuca,Imam na stotine novih ideja,koje i dalje neprestano naviru.
Misli je moguce kontrolisati u izvesnoj meri,ali se tesko moze izvesti da covek uopste ne razmislja..Dusa vri od zanimljivih formulacija,ne uspevam da ih zadrzim pre nego sto ih potisnu nove ideje.Ne uspevam da jednu misao odvojim od druge.
Cesto nisam u stanju da se setim sta sam mislio.Pre nego sto stignem da razmislim o necemu sto mi je sinulo,to se po pravilu pretopi u jos bolju ideju,ali i ona je tako nestalna po svojoj prirodi da moram da se napregnem da je spasem iz vulkanske erupcije uvek novih ideja...
--------------------------------------------------------------------
Kada sam se pre nekoliko sati probudio,bio sam siguran da sam formulisao najadekvatniji iskaz samog postojanja.Vise nisam bas tako siguran,ali sam makar dao svezem aforizmu odgovarajuce mesto u beleznici.Ubedjen sam da mogu da ga prodam za jedan bolji rucak,ako bih ga prodao nekome ko vec ima ime,mozda se cak moze dogoditi da udje u sledece izdanje Zbirke aforizama.
Konacno sam se odlucio sta cu biti.Nastavicu da radim ono sto sam i do sada radio,ali cu do sada od toga i da zivim.Ne osecam potrebu da postanem slavan,to je vazan preduslov,ali moze biti da cu se veoma obogatiti.
Dopuna: 12 Mar 2009 21:15
Glavni lik ovog cudesnog, ocaravajuce napisanog,najnovijeg romana Justejna Gordera jeste covek koji jos od detinjstva zivi odvojen od stvarnosti.Zahvaljujuci svom ogromnom talentu za izmisljanje prica,on zivi od toga sto piscima prodaje ideje.Neobican,duhovit,provokativan roman sa elementima detektivskog zapleta,u kojem Justejn Gorder suceljava fikciju i realnost,maestarlno povezujuci delove izmisljenih prica i ono sto se glavnom junaku zaista desava.Kci direktora cirkusa... nudi odgovor na pitanje zasto se i kako pisac odlucuje da pise.
Koncepcija ovog romana.Briljantna ideja, neobican stil i bogatstvo jezika samo jos jednom potvrdjuju da je Justejn Gorder s pravom jedan od najvecih savremenih pisaca.
(preveo sa norveskog..
Ljubisa Rajic)
Dopuna: 16 Mar 2009 2:06
------------------
Odlucio sam sve da ispricam.Pisem da bih samoga sebe razumeo,i pisacu i pisacu onoliko koliko sam u stanju.Ne znaci da se meni ne moze verovati.Onaj,medutim.ko kaze da ce biti do kraja iskren u onome sto pise o svom sopstvenom zivotnom delu ,po pravilu se nasukao pre nego sto je i poceo to riskantno putovanje.
-------------------------------------------
Dok sedim i razmisljam, jedan coveculjak hoda po sobi.Visok je samo jedan metar,ali je odrastao muskarac.Taj coveculjak nosi odelo sivo kao koks i crne lakovane cipele,na glavi ima spicast,zeleni filcani sesir i dok hoda mlatara malim banbusovim stapom.Ponekad uperi stap za setnju u mene,sto znaci da moram da pozurim da ispricam svoju pricu.
----------------------------------------------------------------------
Postao sam poslovan covek.To me ne cudi. Moze biti da sam prvi u ovoj struci u istoriji,u tom obimu,u svakom slucaju.Trziste je bilo neograniceno,a ja sam sve vreme imao robu za isporuku.Delatnost nije bila nezakonita,cak sam uspeo da platim nesto poreza,a osim toga, ziveo sam skromno i u stanju sam da platim poprilican zaostali porez ako se to bude zahtevalo.Transakcije nisu bile nezakonite ni kada je rec o musterijama,samo su bile sramotne.
Shvatam da sam od danas slobodna lovina,a time siromasniji od vecine.Nikako se,medjutim, ne bih menjao za zivot nekog srednjoskolskog profesora.Ne bih se menjao ni za zivot nekog pisca.Tesko da bih uopste mogao ziveti nekim partikularnim zivotom.
Dopuna: 16 Mar 2009 2:29
Ne mislim da sam imao srecno detinjstvo.Ni moja majka nije to mislila...Prvi put je pozvana na razgovor ,dok sam jos bio u vrticu.Citavo popodne bih samo sedeo i gledao sta druga deca rade.Ali,nisam se osecao lose!Zabavljalo me je da posmatram koliko intenzivno zive.Mnoga deca smatraju da je zanimljivo posmatrati zive macice,kanarince ili hrcke.I meni se tako cini,ali mislim da je jos zanimljivije posmatrati zivu decu.Osim toga, ja sam upravljao njima,odlucivao sam sta ce uraditi i sta ce da kazu.
-----------------------
Oca sam vidjao samo nedeljom.Isli smo u cirkus.Cirkus je bio prilicno dobar,ali kada bismo se vratili kuci,ja bih pocinjao da planiram svoj sopstveni cirkus.Toje bilo mnogo bolje.To je bilo pre nego sto sam naucio da pisem,i ja sam svoj omiljeni cirkus pravio u glavi.
----------------------------------------------
Devojka koja visi na trapezu ,zove se Panina Manina i ona je kci direktora cirkusa.Ali to niko u cirkusu ne zna,to ni ona sama ne zna,a ni direktor cirkusa.
Majka je intenzivno slusala,utisala je radio,a ja sam nastavio:Jednoga dana ona je pala sa trapeza i slomila vrat. To se dogodilo na poslednjoj predstavi i direktor cirkusa se nagao nad nesrecnom devojkom i video da ona oko vrata nosi jedan tanak lancic.Na lancicu je bila okacena amajlija,od cilibara,a u amajliji je bio jedan pauk star mnogo miliona godina.Tada je direktor cirkusa shvatio da je Panina Manina njegova rodjena kci,jer joj je on kupio tu retku amajliju onoga dana kada se rodila...
-----------------------------------------------------
I onda sam poceo da placem i plakao sam mozda ceo jedan sat.Nisam plakao zato sto je pricabila tuzna. Plakao sam jer sam se bojao sopstvene maste....
-------------------------------------------------
Tek je polno sazrevanje prekinulo moj model ponasanja.Od casa kada sam napunio dvanaest godina,bilo je mnogo stvari koje bih pozeleo da radim sa nekom devojcicom svoga uzrasta,a sto se toga tice ,mogla je da bude i znatno starija.Bio sam ustreptao od ceznje,ali nikada nijedna devojcica nije dosla i pozvonila na vrata i upitala me da li hocu da izadjem...
|
