|
Mi smo od toga čitali samo roman "Orlovi rano lete". Neki nisu ni čitali, već gledali film. Nije to isto iskustvo, ali, hajde, druga priča je to.
Ja sam sam sebi bio smešan sa ovom potragom. Odlomak iz ove, ako se ne varam, televizijske drame smo radili u osnovnoj školi i ostala mi je u sećanju po tome što sam stan učiteljice zamišljao kao stan mojih dede i babe. To i nije čudno, bar za mene, jer često povezujem ono šta čitam, kada nema previše opisa o izgledu, sa nekim meni poznatim mestima. Ta scena mi je ostala u glavi i tokom srednje škole sam tražio informaciju o kom delu se radi. Ispitivao profesorku, bibliotekarku i bilo koga ko je iole bio povezan sa književnošću. Pa, evo, i ovde sam pisao o tome mada dosta kasnije. Veštačka inteligencija i internet mi nisu pomogli. Stvar je bila u tome da sam čak u uglu mozga sačuvao informaciju da je to delo Danila Kiša, ali kasnije kada nisam uspeo da pronađem to delo tražeći po imenu pisca počeo sam da mislim da sam to ipak umislio. Tokom fakulteta, zadnjih pet, šest godina, sam tražio, ali ipak nisam uspeo da pronađem. Na kraju sam počeo da mislim da nisam možda sanjao tu scenu, jer je već i sećanje na sećanje počelo da bledi. Imao sam i ranije prilike da pitam nastavnicu, ali nisam hteo, nekako mi je kvarilo avanturu  . Pre nekoliko dana sam ipak rešio da je pitam, jer ipak skoro da više nisam ni bio siguran da li sam stvarno obrađivao delo ili ne. Sve u svemu, drago mi je da sam našao. Sad samo treba da završim knjigu koju trenutno čitam pa da pročitam i tu dramu. Iako je kratka, ne volim da čitam više dela u isto vreme ili da gledam dve serije u isto vreme i slično. Osećam se kao da varam ovu koju sam prvu počeo.
|
