Nobelovci književnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dva pisca su odbila da prime nagradu: Rus Boris Pasternak i Žan Pol Sart. Prvi zbog ondašnjih prilika u Rusiji, a drugi uz obrazloženje da se ona zasniva na novcu od oružja.
Ako je verovati Wikipedia-i, Sartr je odbio da primi Nobelovu nagradu jer nije želeo da bude transformisan od strane te institucije, niti da bude umešan u rat između Istoka i Zapada, gde je ova institucija bila na strani Zapada. U svetlu ove informacije, vrlo je interesantno ono što se desilo 4 godine kasnije, kada je Sartr uhapšen u studentskim demonstracijama. Tadašnji predsednik Francuske General Šarl de Gol ga je naravno pomilovao, ali njegovo obrazloženje je vrlo interesantno. On je lakonski izjavio "ne hapsite Voltera", na koji način ga je u stvari transformisao u Voltera. Štaviše, u sklopu celokupne situacije, tj. suočavanja sa kaznom zatvora, ova izjava se može protumačiti i kao poruka "gospodine Sartr, pošto niste hteli da budete transformisani milom, mi vas možemo transformisani i silom".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pasternak je bio ucenjen, a njegova lična i porodična tragedija je prava tema za visokoumetnički film, samo što kod Rusa ne može sve da stigne na red, a Amerikanci nisu ni do kolena dorasli da obrade ovu temu. Setite se samo one petparačke verzije ''Onjegina''. Nadam se da će neko, nekada, uspeti da ekranizuje biografiju tog fantastično hrabrog čoveka i velikog umetnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kakva to tragedija(i licna i porodicna) je pogodila Pasternak-a?
Ako ti nije tesko da pises, zamolio bih te

• 1Ovo se svidja korisniku: Karneks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O tome postoji nekoliko desetina knjiga, studija i zapisa. Bilo bi prilično nedgovorno i nonšalantno s moje strane da to napišem u jednoj ili dvema rečenicama. Preporučujem da pogledaš njegovu biografiju pa će ti strast traganja i saznavanja biti mnogo sočnija i lepša. Videćeš kakve sjajne ljude vezuju za Pasternaka, od lične biogafije, preko umetničkih uticaja, do estetskih pravaca koje je on pokrenuo i inspirisao (treba se samo setiti jednog od najlepših filmova o strađnim vremenima Okobarske revolucije svih vrmena, ''Doktor Živago'') . Bezbroj puta sam ovde, na forumu, pisao ozbiljne i sadržajne stvari vezane za neke velike ljude, a neko bi preko toga preleteo jednim pogledom.

Nije mi teško da pišem, naprotiv. Teško mi pada to što je toliko malo ljudi spremno da se samo, snagom svoje ličnosti, suoči sa istinom stravičnih iskušenja kroz koja su prolazili ljudi-žrtve staljinizma.

• 1Ovo se svidja korisniku: Karneks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::O tome postoji nekoliko desetina knjiga, studija i zapisa. Bilo bi prilično nedgovorno i nonšalantno s moje strane da to napišem u jednoj ili dvema rečenicama. Preporučujem da pogledaš njegovu biografiju pa će ti strast traganja i saznavanja biti mnogo sočnija i lepša. Videćeš kakve sjajne ljude vezuju za Pasternaka, od lične biogafije, preko umetničkih uticaja, do estetskih pravaca koje je on pokrenuo i inspirisao (treba se samo setiti jednog od najlepših filmova o strađnim vremenima Okobarske revolucije svih vrmena, ''Doktor Živago'') . Bezbroj puta sam ovde, na forumu, pisao ozbiljne i sadržajne stvari vezane za neke velike ljude, a neko bi preko toga preleteo jednim pogledom.

Nije mi teško da pišem, naprotiv. Teško mi pada to što je toliko malo ljudi spremno da se samo, snagom svoje ličnosti, suoči sa istinom stravičnih iskušenja kroz koja su prolazili ljudi-žrtve staljinizma.

A koliko onda hrabrosti treba da se ljudi suoče sa sadasnjom situacijom, koja je zapravo potpuno ista, samo su metode perfidnije, licemernije, sofisticiranije i zamaskiranije. Ljudi su opijeni obiljem sredstava za primitivno postizanje osecanja životnog smisla. Postavlja se pitanje samo ko je taj čarobnjak iz Oza, i na njega se nikako ne može odgovoriti tek tako. A oni najjači, koji mnogo vide i mnogo znaju, potisnuti su na marginu društva. Oni drugim ljudima deluju kruto, neprilagodljivo, napeto, a u svakom slučaju kao osobenjaci. Tako da je mal' te ne nemoguće da takva osoba bude primljena u bilo koju firmu. Ne, firme nisu ljubitelji ljudi koji mnogo znaju van posla kojim se bave.

Ali, reći ćete, ti ljudi kad toliko vide i znaju, oni mogu napisati knjigu u kojoj će to izložiti. Ali avaj, ljudi baš zbog tog primitivnog straha da ne naruše svoje krhko osećanje smisla, mnogo više podsvesno i nesvesno nego svesno, takvu knjigu će ignorisati, i ona neće uspeti na tržištu.

Da li gospodo, ti najvrliji pripadnici ljudskog roda, treba da se pripremaju za kopanje po kontejnerima? I na to da će ih rođena deca, jednog dana, uz nemerljivu dozu jarosti i sadizma, najbrutalnije odbaciti, ne želeći da sami budu odbačeni od sredine u kojoj se nalaze, od svojih vršnjaka, a kasnije ne želeći da kao i njihovi roditelji budu potisnuti na marginu društva i u krajnje siromaštvo?