Ништа неочекивано, али изгледа није могло да прође без још једне захвалнице Важнија је, ипак, вест да ће Партизан у предстојећој сезони играти у Еврокупу...
Ovo za eurocup je već lepa vest...
Kad bi sad imali neki kostur tima pa da uz par pojacanja napadnemo eurocup i osvojimo, pa dogodine EL, mada to je jako tesko u ovom trenutku, ja ću biti prezadovoljan i da prođemo grupe...
Citat:Legenda Partizana: Peković nije rešio ništa, imao je samo zadatak da smeni Vujoševića
Partizan je u kratkom roku ostao bez trenera i predsednika, klub je najavio da će zamene biti poznate do kraja meseca, a legenda crno-belih Miodrag Marić rekao je da Nikola Peković nije rešio nijedan suštinski problem.
- Nikola Peković je završio mandat ne rešivši praktično nijedan suštinski problem. Kažu da je dug smanjen, međutim on je i dalje veliki, a klub je u istoj situaciji, čak i goroj, pošto trenutno nema tim, trenera, uopšte ideju kako da krene napred, rekao je Marić u razgovoru za "Danas"...
Partizan na poslovnom planu stagnira već par godina, valjda bi potpuno logično bilo da i Todorić i Šilobad odu iz kluba i omoguće nekim novim ljudima da svežijim kontaktima, kvalitetnijim poslovnim odnosima naprave pomak u finansijskom i svakom drugom smislu, jasan je Marić.
Marić nije optimista ni po pitanju novog trenera crno-belih.
- Ne verujem da će Džikića naslediti dokazani trener, sa recimo decenijskim stažom u nekim respektabilnim klubovima. Svaki stručnjak koji može da pronađe inostrani angažman sigurno neće doći u ovakav Partizan. Zašto bi dolazio u jednu nesređenu i nesigurnu sredinu? Klub će verovatno posegnuti za nekim iznuđenim rešenjem, trenerom koji neće imati bolju soluciju od Partizana, izjavio je nekadašnji igra Partizana.
Konačno, ne veruje da će dolazak Dejana Kijanovića na mesto finansijskog direktora doneti mnogo toga dobrog.
- I to takođe govori u koliko je teškom stanju klub i da nema viziju kako da reši nagomilane probleme. Reč je o čoveku koji nije uspeo da napravi značajnije rezultate sa ekipom Mladosti iz Zemuna i kome su osnovne reference za dolazak u Partizan političke prirode. Jednostavno, ne mogu ništa da očekujem njegovim dolaskom, zaključio je Marić. http://sportskacentrala.com/index.php?s=read&cat=2&id=180899
Ako je Miodrag Marić taj za koga mislim da jeste kao navijaču moram da ti ispričati jednu epizodu koju moje društvo pamti i rado se njome koristi, naročito dok smo mlađi bili. Polufinale kupa Jugoslavije se igralo u našem gradu. Onda su to bili mini turniri gde su među realno slabije ekipe bili ubačeni jači iz Prva A lige. Mislim da je onda tako bilo rangirano, Prva A, Prva B liga itd. Naš klub je naravno bio domaćin koji igra u B ligi i to je u tom periodu večito bila borba. Malo opstanak a malo juriš ka nedostižnoj A. Problem je što iz te A ispadne npr. klub iz Zagreba u koji Cibona (ona velika) prebaci neke momke da se razigraju i uvedu ih nazad sledeće godine u A a oni naravno surovo natrpavaju. Prosto kvalitet je bio ogroman tada a i država veća. Elem. Igra se utakmica i mi smo naravno bili tamo bez obzira što se znalo da Partizan to sve dobija ali em su mnogi od mojih navijali za Partizan em ne vidiš svaki dan takve veličine.
Slobodna bacanja, rezultat potpuna jasan i očekivan ali trener pokušava da održi ekipu budnom i pre bacanja viče sa klupe: Skoči Miško!
Pošto je ovde na utakmicama tada tišina bila kao u školi to svi čuju. Prosto, tada su dolazili samo oni koji vole da gledaju ili i da igraju košarku tj. basket. Gledanje Partizanan je bilo kao predavanje za obožavatelje.
Taj koji šutira slobodno bacanje daje koš a lopta se iz mrežice leno vuče i baš onako skakuće po reketu. Iskorači Miško sa ruba reketa. Uzme loptu. Okrene se prema klupi i leno cupne.
Skokne tek da mu list novina možeš izvući ispod onih belih patika..
Hala je eksplodirala. Smeh i aplauz. Neverovatna scena.
Nadam se da je on.
Izvini ako sam te ugnjavio.
Јесте, Мишко Марић је у питању... и не, ниси гњавио...
Колико га се сећам, а био је део Партизанове генерације коју ја прву памтим, Мишко је био један од оних играча који на терену никако није био упадљив, али када би се меч завршио, поред имена је стајало барем десетак поена. Још један човек је имао сличну особину, Зоран Чутура из Цибоне... ех, каква је то лига била...
Те згоде са терена су нешто што и желим да видим овде. Мислим да сам већ писао раније, али нема везе и ако се поновим: негде крајем '80-их, Врбас је био домаћин четвртфиналног турнира Купа Југославије. Поред Партизана, била је ту Цибона са Драженом и осталим члановима оне сјајне генерације која се два пута попела на кров Европе, као и чачански Борац који је поприлично намучио Партизан, односно Морнар из Бара. Партизан и Цибона су решавали питање победника турнира и квалификанта који ће ићи даље, а црно-бели су тада тек окупили ону генерацију Дивац, Паспаљ, Ђорђевић... одраније су ту већ били Жоц Обрадовић, Миленко Савовић, Јадран Вујачић, на клупи био неки Дуле Вујошевић ... тесна, тешка, права утакмица... У једном тренутку, Цибона има неки минимални плус, Партизан у контри, када се са закашњењем огласи судија и прекине контру због фаула и додели лопту Цибони. Паспаљ, који је у том тренутку имао лопту, тресне је о паркет негде око тројке, шири руке, окреће се и гледа судију. Лопта се одбија о паркет и улази у кош! Паспаљ чује и види реакцију публике, али није му јасно шта се дешава. Објашњење стиже са Цибонине клупе са које Миховил Накић смејући се показује Паспаљу шта се догодило...
Као да је била у питању тренинг или пријатељска утакмица, а не такмичење које је онда било далеко значајније и доносило је учешће у европском Купу победника купова... наравно, Партизан је добио ту утакмицу, мислим да је било 99:95 или тако нешто, и то у регуларних 40 минута... меч сам упамтио и по томе што је женски део публике навијао за Цибону због Дражена...
A scena koja kad se vidi na TV izgleda moćno ali uživo tek...
Bivši partizanovac Vilfan u skok šutu skloni ruku protivniku koji pokušava da ga blokira a onda šutira i daje koš.
Videli smo to par puta na TV ali uživo za tri to je izgledalo kao u Matriksu (naravno onda nismo znali za taj pojam pa je bilo još teže to i shvatiti i opisati ). Kao da stane sve a samo se on kreće normalnom brzinom. Sve se uspori, taj blok polako stiže a on onako opušteno kao da se gravitacija ne odnosi na njega u tim trenucima, sklanja ruku protivnika i drugom daje tricu. Jeste onda bila druga daljina ali čudesno izgleda. Najneverovatnije je što se u tome njegovo telo nije ni malo krivilo ili trzalo da to uradi. Potpuno pravilan položaj tela, nema grča i nekog izbačaja u padu ili slično. Apsolutna dominacija i u fizičkom i u tehničkom smislu. Posle sam ga gledao i Olimpiji. Strašan igrač.
Isti akter a priča je vezana za Partizan i Bobana Petrovića
Хе-хе... сећам се те ситуације са додавањем Вилфана и Бобана Петровића, наравно из ТВ преноса... сада први пут сазнајем за ту малу увертиру и договор у претходна три напада, али био сам убеђен да је Вилфан тада добио искључење, а Петровић техничку... можда, једино, ако је Вилфан накнадно приговорио судијама, па добио другу техничку и аутоматски искључење...
Ипак, давно је било... и опет: каква је то лига била!...
Isključen ali zbog...
U tekstu je ali neću samo taj deo da kopiram jer je interesantan pa da ne propadne u bespućima interneta neprimećen
kosmagazin.com/peter-vilfan-poslednji-meraklija-jugo-kosarke/
... тесна, тешка, права утакмица... У једном тренутку, Цибона има неки минимални плус, Партизан у контри, када се са закашњењем огласи судија и прекине контру због фаула и додели лопту Цибони. Паспаљ, који је у том тренутку имао лопту, тресне је о паркет негде око тројке, шири руке, окреће се и гледа судију. Лопта се одбија о паркет и улази у кош! Паспаљ чује и види реакцију публике, али није му јасно шта се дешава. Објашњење стиже са Цибонине клупе са које Миховил Накић смејући се показује Паспаљу шта се догодило...
). Kao da stane sve a samo se on kreće normalnom brzinom. Sve se uspori, taj blok polako stiže a on onako opušteno kao da se gravitacija ne odnosi na njega u tim trenucima, sklanja ruku protivnika i drugom daje tricu. Jeste onda bila druga daljina ali čudesno izgleda. Najneverovatnije je što se u tome njegovo telo nije ni malo krivilo ili trzalo da to uradi. Potpuno pravilan položaj tela, nema grča i nekog izbačaja u padu ili slično. Apsolutna dominacija i u fizičkom i u tehničkom smislu. Posle sam ga gledao i Olimpiji. Strašan igrač.
