|
Napisano: 27 Maj 2021 18:13
Čokolada je smjesa od prženog kakaovog ploda, šećera i vanilije.
Počeci su vezani uz riječ xocoatl što bi u slobodnom prijevodu značilo gorka voda, a još ni sami lingvisti nisu sigurni kojeg je porijekla riječ. Pretpostavlja se da potječe ili od starih Asteka ili od Maya.
Za dobijanje čokolade se zrna kakaovca fermentiraju, prže, ljušti im se ljuska, i često se kombinuju sa zaslađivačima ili poboljšivačima ukusa. Čokolada je i piće napravljeno od vode ili mlijeka sa čokoladom. Čokoladice su slatkiši sa mekšim ili tvrđim središtem, prekriveni čokoladom. Sastav punjenja može biti pjenast, kao i voće, lješnjaci, orasi i sl.Boja čokolade je od nešto sive do duboko crvene smeđe; kao i do duboko sive smeđe. Čokoladni puding može biti napravljen od čokolade ili sa ukusom čokolade.
Kakaovac (drvo kakaa) je zimzeleno tropsko američko drvo (Theobroma cacao) koje ima voće sa teksturom nalik na kožu, elipsoidno, sa deset "rebara" koje se drži na stablu i starijim granama. Služi da dobijanje čokolade, kakaa, i kakao putera. Zove se i čokoladno drvo.
Od kada je otkriveno magično drvo kakaovca, preko spoznaje primene kakao zrna i dobijanja čokolade ona i dalje intrigira i osvaja milione obožavatelja. Slatka istorija čokolade duboko je protkana u tradiciji i kulturi mnogih civilizacija. Milenijumima unazad, baš čokolada je onaj magični užitak koji nas neprekidno očarava i neraskidivo vezuje za sebe.
Dopuna: 27 Maj 2021 18:15
Hronologija drevnih civilizacija i čokolade
Smatra se da je bogata istorija kakao i čokolade najverovatnije počela, pre više od 4.000 godina mada prema nekim podacima taj period je čak i duži. Kao postojbina kakao smatra se srednja Amerika, tačnije područje oko današnjeg Meksika i Gvatamale. Istorija koje se danas držimo, nas uči da je kakaovac počeo da se uzgaja 1200 godine p.n.e. Za njegovu kultivaciju je prevashodno zaslužan narod Olmeka. Vremenom je, njenom popularizacijom kakaovac i sam napitak koji se sprema od njenog zrna prihvaćen i od strane Maja (600 godine p.n.e), Tolteka i Asteka. Da se kakao uzgajo svedoči i podatak da se reč kakau-kakao prvi put korišćena 1300. godine p.n.e.
Proučavanje svakodnevnog života drevnih civilizacija arheolozi su ovu teoriju potvrdili. Naime, tokom brojnih iskopavanja pronađena je grnčarija za koje su konstatovali da je mogla biti korišćena za ispijanje različitih napitaka. Potvrda ove konstatacije je usledila tek nakon analize tamnog taloga u jednoj od posuda. Komponente kofeina i teobromina, koje se nalaze u kakaou, su pružile definitivan zaključak o postojanju i konzumiranju čokolade. Pronađene posude su bile male, elegantne, skladno ukrašene što potvrđuje da se čokolada pila u posebnim prilikama. Veruje se da se fermentacijom pulpe, koja okružuje kakao zrna, dobijalo piće približno slično današnjoj čokoladi. Međutim u nekom trenutku je, kako bi se ubrzala fermentacija, neko počeo da žvaće kakao zrna i otkrio pravi ukus kakaoa.
Dopuna: 27 Maj 2021 18:16
Drevne civilizacije Maja i Asteka su koristile čokolade u religijskim ritualima
Prve plantaže kakaovca Maje su uzgajale 600. godine p.n.e. u Jukantanu, Meksiko. Mlevenjem kakao zrna, dodavanjem vode i čili paprike pripremali su napitak koji su koristili za različite obrede. Privilegiju da ga piju imali su članovi kraljevske porodice i oni iz viših slojeva društva. Maje su kasnije spremanje ovog pića, pretakanjem iz jednog u drugi sud, usavršile dobivši penu. Poseban pečat i masovnu popularizaciju kakao napitak je stekao dodavanjem različitih začina, vanile, meda, cveća… Uvidevši potencijal kakaovca dosta godina kasnije krenula je i trgovina njenim plodovima pa se kako počeo smatrati i novcem.
Za razliku od Maja koje su čokoladni napitak pile topao, Asteci su ga konzumirali hladnog. On je kod njih bio poznat pod nazivom šočikakauatl, u bukvalnom prevodu cvetna čokolada, i imao je prefinjen i bogat ukus. Privilegiju da u njemu uživaju i kod Asteka su imali samo pripadnici kraljevske porodice. U nešto drugačijem obliku čokoladu su konzumirali i ratnici i to kroz kolač pravljen od kukuruznog brašna, kakao praha i paprike u prahu. Oni su ga često koristili i kao melem za rane. Neskriveno oduševljenje ovim napitkom posebno je gajio vladar Asteka Montezumi koji je tvrdio da on povoljno deluje na tlo, otklanja umor i popravlja raspoloženje.
|
