|
Poslao: 19 Feb 2010 23:32
|
offline
- Imhotep
- Građanin
- Pridružio: 10 Jul 2009
- Poruke: 115
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 19 Feb 2010 12:48
Započeo bih ovu temu koja će možda probuditi neke duhove ali je moja ideja postavljanja teme isključivo umetnička.Smatram da samo u zemlji Srbiji neko može da i napiše i izda knjigu koja se zove (Srpsko pozorište-Petar Volk) a da maltene u njoj i ne spomene,po mom mišljenju,jednog od najvećih srpskih reditelja i dramskog umetnika profesora Ljubišu Ristića i istorijski projekat koji je obeležio poslednjih trideset godina XX veka pozorišne scene na ovim ali i ne samo na ovim prostorima KPGT Theater.
Trenutno imam čast da sarađujem sa profesorom Ristićem i to me je dodatno podstaklo da započnem ovu temu.Zamolio bih sve one koji budu pisali na ovoj temi da koliko je to moguće izbegavaju političku karijeru Ljubiše Ristića(na moje zadovoljstvo politika nije omiljena na ovom forumu) i da posmatraju Ljubišu Ristića kao reditelja ćija se predstava igra već 40(četrdeset godina-Buba u uhu-JDP)...
Grupa jugoslovenskih pozorišnih umetnika- koju su predvodili Ljubiša Ristić, reditelj iz Beograda, Nada Kokotivić, koreograf i reditelj iz Zagreba, Rade Šerbedžija, glumac iz Zagreba i Dušan Jovanović, dramski pisac i reditelj iz Ljubljane- osnovala je u jesen 1977. Godine, U Zagrebu, KPGT- Kazalište, Pozorište, Gledališče, Teatar- pozorišnu trupu, koja se tokom godina razvila u kulturno politički pokret sa ciljem afirmacije i odbrane jedinstvenog jugoslovenskog , kroz zajednički rad pozorišnih i drugih umetnika iz čitave Jugoslavije i za publiku u čitavoj Jugoslaviji.
Tokom 33 godine glumci KPGT-a govorili su u predstavama jezicima kojima je govorila Jugoslavija- srpskohrvatskim, hrvatskosrpskim, makedonskim, slovenačkim, mađarskim, albanskim, romskim, italijanskim i drugim- i odlično ih je razumela publika u svim gradovima Jugoslavije, ali i u Australiji, obe Amerike i u većini evropskim država.
Godine nastanka KPGT-a bile su godine rađanja nacionalnih uskogrudosti i prvog stidljivog, a zatim sve agresivnijeg nacionalističkog nasilja u kulturnom, ekonomskom i političkom životu Jugoslavije.
Pozorišni umetnici, Jugosloveni, mislili su da imaju odgovor na katastrofu koja se približavala.
Dopuna: 19 Feb 2010 12:50
Prva predstava KPGT-a je bila „ Oslobođenje Skoplja“ Dušana Jovanovića u režiji Ljubiša Ristića, sa Radetom Šerbedžijom i Ingom Apelt u glavnim ulogama. Premijera je izvedena u dvorištima jedne škole na Gornjem Gradu u Zagrebu, u junu 1978. Poslednji put ta predstava je izvedena u Lenjingradu, u junu 1991. Onda je počeo rat i glumci su ostali u raznim državama. U međuvremenu, izvedena je preko 800 puta, od čega 36 puta na turneji u Australiji, 78 puta na turneji po SAD i preko 30 puta u raznim gradovima Evrope i Meksika.
Na Sterijinom pozorju 1979. Dobila je pet Sterijinih nagrada, u Australiji 1981 je Proglašena za Kulturni događaj godine, Rade Šerbedžija dobio je nagradu „Sammy“ kao najbolji glumac u svim programima koje su te godine prikazale sve australijske TV mreže, da bi Njujorški krug kritike dodelio nagradu „OBBIE“ piscu, reditelju i ansamblu predstave „ Oslobođenje Skoplja“, za najbolju predstavu prikazanu 1982, godine na off Brodaway i off-off Broadway, što je najveća američka nagrada za nekomercijalno umetničko pozorište izvan Broadway-a, samo još jedanput dodeljena nekoj predstavi koja nije izvedena na engleskom jeziku.
Dopuna: 19 Feb 2010 12:52
Dopuna: 19 Feb 2010 23:32
Da li treba komentarisati diplomsku predstavu Ljubiše Ristića ili samo reći da se ona i danas igra na sceni JDP...
Evo jedne kritike iz 1971(NIN)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Feb 2010 13:41
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Čestitke za pokrenutu temu! Doprineo bih skromno, kao savremenik tih događaja. Nažalost, učesnik nisam mogao da budem, ne onako kako su to oni bili.
KPGT je bio najsjajnija tekovina bitefovske atmosfere pozorišnog Beograda. Tako nešto jugoslovensko moralo je jednostavno da se dogodi i da deluje kao zemljotres na učmalom pozorišnom prostoru. Podsetio bih na sledeće faktore koji su bili važni u vreme kada je KPGT eksplodirao kao tunguski meteor:
-Mreža konvencionalnih pozorišta naše zemlje bila je veoma razvijena. U celoj SFRJ postojalo je 71 (!) repertoarsko pozorište. Svako od njih bilo je postavljeno na tradicionalnim (čitaj budžetskim) osnovama, sa organizacijom koja se nije menjala decenijama i sva su, manje - više, ličila jedna na druga. Sezone su proticale, repertoar se nizao, nagrade kružile po određenom ključu (zvanom bratstvo i jedinstvo). Razmenjivane su posete, gostovanja, itd i svi su bili srećni. Postojalo je OSAM (!!) preskupih kuća zvanih DOB (drama-opera - balet): u svakom glavnom gradu republika i pokrajina po jedna takva mastodontska kuća. Pored toga zagrebački HNK imao je svoje direktne HNK filijale u Splitu, Rijeci i (čini mi se ) Osijeku. Postojale su , naravno, i retke off scene, ali one su tu bile da potvrde privid umetničke slobode. O pravovernosti pozorišta brinuli su umetnički saveti, a mnoge predstave su bile povučene ili zabranjene u toku priprema. Retko koja je stizala da napravi takav ''skandal'' i stigne da bude premijerno viđena. Askeri i žbiri sistema znali su da prepoznaju kvalitet i provokaciju na vreme, tako da su ''Tikve'', ''Golubnjače'' i slične predstave odnele mnogo pozorišnih glava.
Pri tom se treba setiti da je i mreža amaterskih pozorišta razvijena po sličnom principu. Dakle, SFRJ tih godina liči na ogromnu, srećno zasejanu pozorišnu baštu u kojoj rastu mnogobrojne lepe vrste cveća, ali - ne mirišu, što rekoše robijaši.
Nadam se da sam koliko-toliko predstavio ušuškani i uljuljkani ''spokoj'' jugoslovenske pozorišne scene na kojoj je u nekoliko slojeva, ispod žita, carevala sujeta, taština, klanovi, lična i nacionalna mržnja, klake, nepotizam, partijaštvo i sve ono što ju je razjedalo. O tome se, naravno, može još pisati, ali nije to pisanje cilj samom sebi.
Na takvu atmosferu pojavljuje se grupa entuzijasta koja naraslom šovinizmu (netačno i tendenciozno u to vreme nazivanom nacionalizmom) direktno baca gvozdenu rukavicu u lice! KPGT - kazalište, pozorište, glumište i teatar u svom imenu sintetizuje odmah, bez kompromisa, istoriju i sadašnjost imena te svete organizacije i počinje da trese kavez. Najinteresantnije je što mu u tome pomaže i publika, željna promena i sa već zrelim bitefovskim iskustvom. Rekao bih (nadam se da nisam prvi) da su BITEF (na sastancima partijskih organizacija već je skovan naziv ''bitefovština'') i KPGT prvi raskrinkali lažnu sliku mira i spokoja jednopartijske i jednoumne zemlje. Zato su tako lako prepoznavani u drugim sistemima.
Kako vreme prolazi , uloga Ljubiše i Nade i njihovih saboraca biće sve više i sa sve više poštovanja vrednovana i procenjivana. Sklon sam, pre nego što to drugi urade, da ustvrdim da su oni prvi srušili berlinski zid u našim glavama, daleko pre drugih kolega u Evropi i u svetu. O tome s koliko žara i energije su se na njih sručili ''pravoverni'' ne treba trošiti mnogo reči, osim ako nećemo da i to upotrebimo kao posredan dokaz da je KPGT bio prava stvar u pravo vreme - na pravom mestu.
|
|
|
|
|
|
|
|
