|
Nažalost, pozorištu se pridaje sve manji i manji značaj. Filmovi, serije su nekako pokopali lepotu pozorišta. Imam tu sreću da živim u porodici u kojoj se ljubav prema kulturi neguje.
Posvećujem ovu temu pozorišnoj umetnosti - ovde podelite sa nama utiske iz pozorišta, pričajte o pozorišnim predstavama koje ste gledali i glumcima koji su na vas ostavili jak utisak.
Red je da ja počnem:
Nije smrt biciklo
da ti ga ukradu
Iako imam 17 godina i iako se ne sećam vremena o kom se govori u ovoj drami, zahvaljujući neopisivoj, stvarnoj i ujedno nerealno moćnoj energiji, osetila bol i patnju generacije koja pamti neka drugačija vremena.
Voja Brajović je jedan, tako moćan čovek i neverovatan glumac, ne glumac već glumčina. Činilo mi se kao da on, svojom snažnom energijom i dikcijom vodi čitavu predstavu i daje priči onu težinu. On igra bolesnog oca koji, uplašen starosti, odbija da se leči. Vreme ga je pregazilo, skoro svi njegovi školski drugovo su odavno mrtvi... A njegova kći (Anita Mančić), bolno realna žena, umorna od sveta i muke, nije svesna njegovog straha - ona želi da mu pomogne, da mu bude bolje i izluđuje je njegova tvrdoglavost...
Branislav Lečić igra čoveka koji predstavlja stereotip čoveka koji samo baulja korz život, radi neke poslove na crno i sve potroši na piće... Svetlana Bojković igra ženu, propalu političarku koja je ubeđena da njena reč i dalje ima neku moć i značenje... Goran Šušljik, koji igra njenog sina, je psihijatar kome bi prijalo lečenje, neurotičan, nestabilan, "sveže" razveden... Sloboda Mićalović je profesorka u srednjoj školi, lenja, propala, bez ambicija, bez posebnog osećaja sa moral... Njenu sestru igra Ivana Vuković, koja je pravi primer prosečnog deteta nove generacije - bez ambicija, bez želje da se bori, misli da je ceo svet protiv nje, lenja je i želi da odraste što pre... I to sve samo zato što njeni roditelji, okupirani poslom, nemaju vremena za nju. I na kraju imamo Ljubomira Bandoića, tog neverovatnog glumca - on igra vojnika, prosečnog čoveka koji, kao da nije u potpunosti spreman da se izbori sa svim nedaćama koje život baca na naša leđa.
I sva ova lica, i sve ove životne priče se povezuju u trenutku kada neka ( na nama je da pogodimo koja) značajna ličnost umire... Ceo svet tuguje za njim, dok se nedaće malih ljudi, kao i uvek, zanemaruju...
Imamo i motiv patirorizma, koji se izražava kroz često spominjanje filma "Valter brani Sarajevo"...
|
