|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2012 19:00
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Мића Поповић
Миодраг Мића Поповић (Лозница, 12. јуни 1923 — Београд, 22. децембар 1996), академик, био је сликар, ликовни критичар, писац и филмски режисер.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2012 22:20
|
offline
- dekao
- Moderator foruma
- Dejan Trajković
- Realist painter
- Pridružio: 06 Apr 2006
- Poruke: 3592
- Gde živiš: Somewhere in time
|
Diego Velaskez:
Ne bih pisao podatke o autorima, koga interesuje sve može naći na iternetu. Objasnio bih ukratko zbog čega sam napravio ovakav izbor. Nije teško zaključiti da sam odabrao slike autora koji su uticali na mene i moj pristup slikanju. Još kao mali listao sam knjige sa slikama starih majstora i uvek u sebi postavljao pitanje "Kako je ovo uopšte moguće?" Za mene, takav način slikanja bio je izvan ljudskih dometa, potpuno neshvatljiv. Smatrao sam slikare za neku vrstu čarobnjaka, ili barem mađioničara. Ovo drugo bilo je i ostalo za korak bliže istini.
Šta je dakle to "ono" što me uvek impresioniralo, i uvek teralo da iznova i iznova pokušavam da budem kao oni? Kratak odgovor glasi:
TEKSTURA
Svi slikari koje sam naveo su majstori teksture, materijalizacije objekata koje slikaju, i to svako na različit način. Šiškin koji se s lakoćom nosi sa teksturama biljnog sveta i prirode uopšte, Antonov koji sledi stare flamanske majstore u slikanju mrtvih priroda i Rjepin koji slika portrete sa zanesenošću jednog dirigenta. Ili Velaskez! Pogledajte samo ogrtač pape Inoćentija! Postoji anegdota da je sam papa kad je video sliku, uzviknuo: "Previše realno!" Velaskez ne detaljiše na svojim slikama, slika sa mnogo boje, nanosi su mu pastozni, široki. A opet, kod posmatrača ostavlja utisak da nije izostavio nijedan detalj. To je ta magija. Ta tehnika da se u glavi stvori iluzija kompletnosti, da se vide detalji kojih zapravo često uopšte nema. I to je onaj jaz koji razdvaja klasični realizam od hiperrealizma i stare majstore stavlja u red velikih umetnika, dok se o hiperrealizmu vode rasprave još od pojave ovog pravca.
Toliko za sada sa tačke gledišta mene kao slikara i kako vidim svoje uzore, što ne znači da ne volim slike ostalih pravaca. Ali, o njima malo kasnije.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2012 22:28
|
offline
- Pridružio: 25 Maj 2010
- Poruke: 1597
|
Piter Brojgel stariji - Slepac vodi slepca (Pieter Bruegel the Elder - The parable of the blind)
Slika me neverovatno podseca na cuvenu Domanovicevu pripovetku "Vodja". Ko je procitao, znace o cemu govorim. Postoje razlicite vrste "slepila". 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Dec 2012 23:25
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Урош Предић
Косовка девојка (1919. године)
Citat:Урош Предић (Орловат, 25. новембар/7. децембар 1857 — Београд, 11. фебруар 1953) је био један од највећих српских сликара реализма, поред Паје Јовановића.
Рођен је у Орловату, где је похађао основну школу, а потом немачку школу у Црепаји. Од 1869. до 1876. студирао је седморазредну гимназију у Панчеву (панчевачка реалка, која је касније добила име по њему). Као врло даровит, добио је стипендију Матице српске и 1876. отишао на бечку сликарску академију.
Завршио је Уметничку академију у Бечу 1880. године у класи професора Грипенкерла (Christian Grieppenkerl), истакнутог бечког сликара, који је имао велики утицај на Предића. У току студија добио је Гунделову награду - за сликање уљем по мушком моделу. Године 1882. радио је у приватном атељеу проф. Грипенкерла, а у периоду 1883-1885. био је асистент Уметничке академије у Бечу. У то време по упутству проф. Грипенкерла и архитекте Ханзена израдио је 13 слика митолошке садржине за фриз Парламента у Бечу. Услед породичних обавеза 1885. године враћа се у домовину. У Орловату ради серију слика из живота својих сељака. Затим је 1886-1889. боравио у Београду, 1890-1893. у Новом Саду и у Старом Бечеју. У периоду 1894-1909. живи у Орловату, а од 1909. године па до смрти у Београду. Своје слике самостално излаже 1888, 1910, 1920, 1949. године у Београду, 1890, 1949. у Новом Саду, 1890. у Сремским Карловцима, 1890. у Панчеву и Вршцу.
У свом сликарском опусу највише су заступљени портрети, иконографија, жанр и историјске композиције, ређе предео, и само један акт.
Умро је 1953. године у Београду, у својој 96. години, као најстарији српски сликар. Према сопственој жељи сахрањен је Орловату. И у дубокој старости био је пун радне енергије и ведрине. Неколико месеци пре смрти пео се на столицу да ређа неке слике у свом атељеу, пао је и том приликом се повредио (поломио ногу), од тога се никада није потпуно опоравио и убрзо је умро.
Преузето из Википедије
Едит: Слика 'Косовка девојка' је сада видљива на боарду, али не значи да ће овде бити и у будуће. Поједине слике су заштићене ауторским правима
|
|
|
|
|
|
