U ovom članku ću ispisati koji programi i kakva podešavanja mislim da su neophodna kako biste dobili stabilan, u mom slučaju Ubuntu sistem koji bi trebao da vam radi godinama bez problema.
Članak prvenstveno cilja na ljude koji NE ŽELE da eksperimentišu mnogo. Ja sam eksperimentisao i kroz njega bih želeo da prenesem isključivo rezultate MOJIH eksperimenata i MOJA iskustva. Zašto naglašavam ovo? Zato što su drugi ljudi možda došli do drugačijih zaključaka od mojih što ne znači da i njihovi nisu tačni.
Pokušaću da pokrijem što veći spektar radnji za koji biste mogli da koristite vaš računar, tako da ako recimo niste programer, možete preskočiti odeljak koji govori o tome i preći na ono što je vama bitno.
Bezbednost:
Ovo ne važi samo za linux, ovo je generalno pravilo za sve moguće šifre. Potrudite se da šifra vašeg naloga bude što duža, da sadrži velika i mala slova, kao i brojeve. Takođe, potrudite se da se vaša šifra ne može pretpostaviti. NE STAVLJAJTE za šifru datum rođenja, ime devojke/dečka, svoje ime, broj telefona.
Primeri loše šifre:
Citat:123456
dada
linuks
mnjgo
Primeri dobre šifre (naravno, šifra može (i treba) da ima nekog smisla, ne mora da bude "nabacana", ali mene mrzi da smišljam sad):
Citat:nIkLou3s5
Os3dS5dSuiF5
itd
Postoji BEZBROJ kreativnih načina da smislite naizgled besmislenu i komplikovanu šifru, a da u stvari ona ima smisla i da je praktično ne možete zaboraviti. Na primer, moja šifra ima 17 karaktera. Od toga je 7 slova i 10 brojeva. Ipak, i pored toga, ako bih sad prestao da je koristim, i za 40 godina da mi neko da da je ukucam, 100% sam siguran da se ne bih ni sekund razmišljao, već bih je "izbacio" kao iz topa. Da, jesam otišao u krajnost, ali svakako vam preporučujem šifru od barem 7-8 karaktera.
Antivirus nije neophodan. Ovo bi trebalo da bude sasvim dovoljno za neki pristojan nivo bezbednosti, tako da dalje neću zalaziti jer se ni ja ne razumem dobro u napredna podešavanja.
Ukoliko vam neki "nepoznati" program traži da ukucate šifru, nemojte to raditi. Pod nepoznatim se podrazumeva da ste ga skinuli sa nekog sajta koji i nije tako popularan i u koji nemate 100% poverenje.
Sistemski alati:
Najbitniji program za korisnike Ubuntu linuksa: UbuntuTweak
Alatka koja STVARNO olakšava mnoge zadatke na Ubuntu linuksu. Sadrži listu dobrih aplikacija za linux, kao i repozitorijume za većinu od njih.
Ima alate za čišćenje keša, brisanje starih kernela itd.
Može prikazati neke detalje o vašem računaru. Stvarno ćete naići na mnogo mogućnosti u njemu.
Browser:
Chromium. Vreme je da se izbaci Firefox web browser. Dosta je sporiji od Chromea/Chromiuma, a s obzirom da verzija 4 koja bi trebala da bude konkurencija googleovom pretraživaču u vreme pisanja ovog članka još uvek nije izbačena, ovo je očigledno rešenje.
Upozorenje: Ukoliko postoje ekstenzije koje su vam neophodne, a nemaju alternativu na Chromiumu, držite se Firefoxa.
Preporučen način instalacije: Otvorite UbuntuTweak i otvorite Source Center. U "Browser" odeljku štiklirajte Ubuntu Chromium - Stable Channel PPA. Prihvatite sve što vas bude pitao program.
Ideja: Pošto uvek ima ljudi koji se ne slažu po ovom pitanju, moram da naglasim da ako birate između Chrome/Firefox/Opera browsera nećete napraviti grešku koji god da izaberete. Chrome je moj izbor, ali su sva 3 browsera stvarno odlična. A mogućnost izbora zdravom čoveku ne može da škodi
UPDATE: Izašao je Firefox 4.0 i stvarno je odličan. Brz je i zasad nije "padao". Takođe, iz nekog razloga, flash fajlovi u fullscreen modu na njemu ne seckaju ni sa open source drajverima za razliku od svih drugih pretraživača.
Chat client:
Ostavite Empathy. Odličan je. Stabilan i brz. Nikad nikakvih problema nisam imao sa njime.
Alternativa je Pidgin, koji istina ima mnoooogo više mogućnosti i pluginove, ali s obzirom da najviše ciljamo na stabilnost, smatram da je bolje ostaviti Empathy.
Još uvek nema svoju temu na forumu. Napravite je !
Music player:
Rhythmbox Music Player ostavite. Iz mog iskustva, najbolje je integrisan sa sistemom. Stabilan, brz.
Još uvek nema svoju temu na forumu. Napravite je !
Alternativa je DeadBeef. Možete ga instalirati preko UbuntuTweaka, dodajući njegov PPA. Ipak, ima dosta razloga zbog kojih biste trebali da ostavite Rhythmbox ipak. Neki od njih su ti što DeadBeef nema podršku za Ubuntu sound menu koji je prisutan u Ubuntu 10.10, takođe nema biblioteku, već radi isključivo po playlistama.
Video player: VLC Media Player. Stabilan. Brz. Neprevaziđen. Nikad sa njime nisam imao probleme. Pušta i internet tokove. Iako naizgled jednostavan, "ispod haube" se krije nenormalan broj mogućnosti i podešavanja. Između ostalog i podrška za skinove.
Image viewer: Shotwell Photo Manager. Uobičajeni razlozi: brz, stabilan, jednostavan. A i pored toga sadrži pregršt mogućnosti, među kojima su i mogućnosti "sređivanja" slika. Poboljšavanja boja, kontrasta, uklanjanje "crvenih očiju" itd.
Ima podršku za biblioteku, na slike se mogu lepiti oznake po kojima ćete ih kasnije lako naći. Takođe, možete prebirati slike i po datumu. Pored svega toga, iz njega se direktno mogu otpremati slike na najpopularnije servise za slike i socijalne mreže (facebook, flikr, picasa itd...).
O Shotwellu nemamo temu na ovom forumu. Možete je napraviti slobodno
Image editor:
Ako vam mogućnosti izmenjivanja slika u Shotwellu nisu dovoljne, tu je naravno GIMP. Program koji je po mogućnostima skoro pa na nivou Adobe Photoshopa. Ponegde je čak i ispred njega. Stabilan je. Za osnovne stvari nije preterano zahtevan, ali, kako je namenjen za sve vrste izmenjivanja i crtanja (slikanja) slika, ne očekujte da ćete na mašini staroj 20 godina moći da pravite fotomontaže bez primetno spore obrade.
Dakle, stvarno ozbiljan program. Oni koji su koristili Photoshop, moraće da se naviknu na njega, ali uputstava i vodiča za GIMP stvarno ima svuda po internetu, tako da ne bi trebalo nikakvih problema da bude.
Vektorsko crtanje: Inkscape. Sve pohvale za program. Prvi put kad sam ga otvorio, zbunio sam se kako ima "malo" mogućnosti, a onda sam shvatio da ih nema malo (već mnogo) nego da su samo genijalno raspoređene. Sa ovim programom je dizajniranje internet prezentacija smešno lako. Naučite da ga koristite i, što se kaže, nebo je granica. Takođe se na internetu može naći pregršt literature za njega.
Mana ovog programa je da nije TOLIKO stabilan kao i ostali programi u ovom članku, ali to nikako ne znači da je loš (čak moram reći da sam sa Corel-om pre nekoliko godina starijim imao više problema). Dobra vest je da je u izuzetno aktivnom razvoju, tako da jako brzo napreduje.
Alternativa njemu ima sigurno, ali nijedna nije ni blizu Inkscapeovog ranga po mogućnostima.
Nije pomenut na Linux forumu. Potražite u Windows odeljku, sigurno ga ima jer je Crossplatform.
3D creation: Blender. Ko bi očekivao da jedan tako "mali" program (~20MB), koji je još OpenSource, bude toliko dobar. Verujte mi na reč kad vam kažem da Autodesk 3D Studio Max i Autodesk Maya (Maya takođe postoji za linux, ali nije besplatna, a ja para za tako skupe programe nemam) nisu u rangu sa ovim programom!.
Korisnički interfejs je ni manje ni više nego genijalan po mom mišljenju. Potpuno drugačiji od svih programa iste vrste i namene. Za prelaženje sa 3DSMax-a ili Maya-e će vam trebati nekoliko nedelja, ali onda ćete shvatiti koliko je ovakav pristup stvarima bolji. Modelovanje svakakvih 3D objekata je sa ovim programom barem 20% brže nego u ostalim, pod pretpostavkom da znate da radite u njemu (a i u ostalim sa kojima ga poredimo). Barem je tako kod mene bio slučaj.
Ok, možda je prvi razlog subjektivan prilično, ali ovaj drugi nije: Mogućnosti! Toliko je toga integrisano uz njega! Ne treba vam Z-Brush za skulpturiranje modela više, Blender ima ugrađen Scuplting mod! I sada, kao u reklami, to nije sve! Blender ima ni manje ni više nego BOLESNE mogućnosti kompozicije slike. Zamućivanje, sijanje objekata, podešavanje boja, ne mogu nabrojati ni 2% od toga. Zašto? Zato što je ovo jedan od onih programa u kojima čovek ni posle 4-5 godina rada ne može da kaže da zna sve da uradi u njemu. Previše je mogućnosti.
Neki radovi u Blenderu: http://www.blender.org/features-gallery/gallery/art-gallery/
Film u kome je modelovanje i animacija KOMPLETNO rađena u Blenderu. Likovi su crtani u GIMP-u, a zvuk je rađen u nekom programu na Macintoshu, zaboravio sam tačno kom. Uživajte:
Isto kao i za prethodni kratki film, Blender in action:
Dakle, sve u svemu, JAKO ozbiljan program. Nimalo za potcenjivanje. Takođe, treba napomenuti da se razvija munjevitom brzinom.
Feed Reader: Liferea definitivno. Ima stvarno gomila programa ove namene, ali ovaj nalazim za najbolji. Između ostalog jer ima helper za Docky (o kome će takođe biti reč). Jednostavan je izuzetno.
Torrent Client:
Transmission (dolazi uz Ubuntu). Ništa više od njega nije neophodno. Debilno jednostavan i stabilan. I za ovu namenu takođe ima dosta izbora, ali s obzirom da sa ovim programom nisam nikad imao problema, nisam ni osetio potrebu da koristim neki drugi.
Ideja: Ukoliko vam se sporo skidaju torenti za koje se očekuje da idu brzo (dobar odnos Semena/Pijavica (obožavam ovo da kažem )), moguće je da morate da podesite ruter da otvori prolaz za ovaj program. Da bi ste videli da li je ovo slučaj kod vas, otvorite program, pa idite Edit->Preferences u meniju. U novootvorenom prozoru otvorite "network" tab i kliknite "Test port" dugme. Ukoliko dobijete poruku da je otvoren, sve je u redu, ukoliko napiše da je zatvoren, moraćete da otvorite prolaz na ruteru.
FTP Client:
Ukoliko je sve što vam je potrebno da imate pristup FTP serveru, onda je Nautilus (Ubuntuov file manager) savršeno rešenje.
Ipak, ukoliko vam je potrebno da menjate dozvole za pristup fajlovima (što je po mom mišljenju ipak lakše preko terminala raditi) ili želite da vidite logove i neke naprednije stvari, preporučujem Filezilla.
Email Client:
E ljudi. Ovo je jako diskutabilno, kao i sa browserima. Ja lično ne koristim nijedan klijent.
Kada bih koristio, bio bi to verovatno Thunderbird.
Ipak, mnogo mi je jednostavnije da jednostavno koristim: http://mail.google.com. A, za upozorenja o pristiglim mailovima preporučujem: Gmailwatcher. On je koliko znam pravljen isključivo za Ubuntu, mada verovatno ga je moguće koristiti i na drugim linux distribucijama.
Sa stanovišta korisnika, ova dva paketa programa su zasad identični skoro. Razlog tome je što je LibreOffice nastao od OpenOffice-a. Najveća razlika trenutno je što se LibreOffice učitava brže.
Ipak, ukoliko vam se sviđa organizacija novijih verzija Microsoft Office-a, preporučujem vam Lotus Symphony
E, sad. Probao sam sva 3 paketa i sva 3 su odlična. Ipak, ja ne koristim ni jedan. I opet vas upućujem na http://docs.google.com/. Što se mene tiče, ne fali mu apsolutno ništa. A prednosti su brojne. Između ostalog, to što su vam fajlovi dostupni gde god da ste, tj na Internetu. A takođe, google je uveo nešto genijalno. Možete sa prijateljima da menjate isti fajl u isto vreme. I tačno se vidi čiji je kursor gde i u realnom vremenu se vidi šta onaj drugi kuca. Ovo može biti jaaaaaaaaaako korisno. Treba pomenuti i OCR (Optical Character Recognition). Ukoliko šaljete u google dokumente neki PDF/Sliku, možete mu reći da on taj fajl "prevede" u običan tekst. I onda ga možete menjati. Što se tiče toga, odlično radi. Engleski prepoznaje sve reči bez greške. Poslao sam mu knjižicu od 20tak strana, i nisam nijednu grešku našao da je napravio. Srpski sam isto probao, neki PDF fajl na dve strane, perfektno preveden u tekst.
Naravno, i za dokumente i za mail google servisi padaju u vodu ukoliko nemate stalan pristup internetu.
Programiranje:
U ovoj oblasti se takođe može naći obilje softvera. Većina je jako visokog kvaliteta.
Konkretno moje preporuke:
PHP/HTML/JavaScript - Gedit (dolazi uz Ubuntu)
Sa nekoliko pluginova nema mu ravnog
C++ - Mnogo izbora. Ali ako mora da se bira, Code::Blocks ili QT Creator. Stim što mislim da je QT Creator ubedljivo "najzaokruženiji" IDE koji imamo trenutno. Da ne govorimo o QT-u samom koji ima dokumentaciju za primer.
Qt Creator
C# - MonoDevelop
Fortran - Eclipse (stim što mora da se doda nešto da bi Fortran uopšte radio na Eclipse-u, ali nije komplikovano, možda napišem kasnije uputstvo, ali možete i sami da proguglate)
Uz dužno poštovanje i pohvale za trud, mislim da si ipak isuviše paranoičan po pitanju šifre. "Jake" šifre su retko potrebne, a jedini način da se spreči razbijanje neke šifre je da se isključi net i da se onemogući fizički pristup prostoriji u kojoj je računar. To sam davno pročitao u nekom uputstvu za Linux početnike. Mogu da ga nađem ako te interesuje; imam negde odštampano.
Ne mislim da sam paranoičan. Svaka šifra ispod 7-8 karaktera, može da ne bude pitanje dana ili nedelje kada će je napadač brute force napadom probiti, već sati.
Još ako je šifra neka reč iz rečnika i/ili sadrži samo mala slova, može da bude pitanje minuta. Što se tiče imena i datuma rođenja, to je očigledno zašto ne treba stavljati.
Naravno da je nemoguće sprečiti probijanje, ali recimo, dok je za šifru od 5 malih slova potrebno 11881376 kombinacija isprobati, za šifru od 12 pomešanih slova velikih i malih i brojeva je potrebno 2176782336000000000000 kombinacija.
To znači da je u prvom slučaju neophodno najviše nekoliko dana da se probije dobro organizovanim napadom, a u drugom.........nekoliko stotina hiljada godina verovatno.
Sad, konkretno na linuksu to i nije toliki problem, jer se sistem svaki put kada se unese pogrešna šifra blokira na kratak vremenski period, po mojoj slobodnoj proceni 200 milisekundi. Ali, ukoliko neko nacilja vašu šifru na nekom od većih online servisa, onda je već druga priča.
Ok je članak. Moja zamerka je možda na priču Firefox vs Chrome. I jedan i drugi imaju svoje mane i prednosti.
Chrome je stabilniji s obzirom da je svaki tab proces za sebe. Ali to povlači i dosta više memorije nego Firefox. Firefox 3.6.x troši dosta manje memorije od Chrome-a. S druge strane, pluginovi i esktenzije značajno smanjuju stabilnost Firefoxa. Flash, java, zahtevnije ili loše napisane ekstenzije mogu značajno uticati na stabilnost i brzinu.
Firefox 4 bi trebalo da isto ima odvojene procese za svaki tab, ali o stabilnosti i upotrebi memorije ćemo moći da pričamo tek kad izađe.
bocke ::Ok je članak. Moja zamerka je možda na priču Firefox vs Chrome. I jedan i drugi imaju svoje mane i prednosti.
Chrome je stabilniji s obzirom da je svaki tab proces za sebe. Ali to povlači i dosta više memorije nego Firefox. Firefox 3.6.x troši dosta manje memorije od Chrome-a. S druge strane, pluginovi i esktenzije značajno smanjuju stabilnost Firefoxa. Flash, java, zahtevnije ili loše napisane ekstenzije mogu značajno uticati na stabilnost i brzinu.
Firefox 4 bi trebalo da isto ima odvojene procese za svaki tab, ali o stabilnosti i upotrebi memorije ćemo moći da pričamo tek kad izađe.
Upravo to što si i rekao, ali kako nam je stabilnost na prvom mestu, i dalje smatram da je Chrome bolji. I definitivno se brže pali od firefoxa (barem na mojoj mašini), čak i kada je firefox potpuno bez dodataka.
@igorpan, ne kažem ja da ti nisi u pravu, nego da si malo paranoičan. Šta će tebi (sam si naveo), ili bilo kome, šifra od 17 karaktera na kućnom računaru?
igorpan::
Citat:Ne mislim da sam paranoičan. Svaka šifra ispod 7-8 karaktera, može da ne bude pitanje dana ili nedelje kada će je napadač brute force napadom probiti, već sati.
Ne dozvoliti fizicki pristup Serveru-Racunaru, ne otvarati SSH pristup po defaultnom portu 22.
Ovo su samo neka od predostroznosti. Pregledom logova na mom firewallu napadi su obicno po defaultnim portovima za sledece servise:
21 FTP njega moras da ostavis po tom portu
22 SSH prebacis ga recimo na 4222
23 TELNET kod linux-a se telnet pristup obicno ne koristi
80 traze se rupe phpmyadmina , ASP-a ukoliko je windows itd...
1423 SQL Linux nema SQL
3128 PROXY podesavanjem proxy-a samo unutrasnja adresa moze da pristupi
3306 MySql njega i ne otvaras po spoljnjem interfejsu
8080 PROXY
5900 VNC prebacis na neki drugi port ako vec moras da ga koristis
Adekvatnim podesavanjem sshd mozes ostaviti da osluskuje i po defaultnom portu ali da ne prihvata standardnu autentifikaciju vec samo sa unapred predefinisanim autorisation key i passwd.
Ja za pristup firewallu spolja koristim sifru sa 8 karaktera za koju ti treba 42 godine da je provalis, provereno na sajtu koji je bio ovde postovan na forumu.
Sigurnost servera se podesava kroz firewall sa adekvatnim podesavanjem protiv syn-flood i ddos napada ne dozvpljava se ICMP-redirection i jos neke sitnice, naravno svaki odbijeni paket se loguje radi dalje analize.
Ne govorim o napadima direktno na računar, već i o napadima na servise. U zagradi ispred sam naveo da se ne odnosi samo na Linux nego generalno na lozinke.
Istina je da svi (ili barem većina) popularnijih online servisa ima zaštitu protiv brute force napada, ali je bolje sprečiti nego lečiti po mom mišljenju.
Video sam ovu temu cim si je objavio, ali nisam hteo da dajem svoje komentare dok je ne kompletiras, medjutim posto je rasprava vec pocela, evo ukljucicu se i ja, obzirom da nece smetati posto sve novo dodajes u svom prvom post-u.
Sto se tice VLC player-a, OK je i stvarno dobar, eto i ja ga koristim, ali moram priznati da je i bagovit. Ne jednom, vec dosta puta kod mene je takoreci zglupljivao pri promeni url-a. Uglavnom ga koristim za online TV i tu je OK, ali kao sto rekoh, zna ponekad da poludi tako da sam ga ne mali broj puta brisao iz procesa.
Ovo nije vezano za moj distro, vec uopste posto mi se ista stvar desavala i na Sabayon-u kao i na Pardus-u.
Chrome vs Firefox
U prijateljima mi stoji tip koji radi na razvoju Firefox i svaki put kada bih ga bocnuo na temu da Firefox nije sto je nekada bio, skakao bi kao poparen. Tip je extra ali je svo svoje znanje usmerio ka Firefox-u tako da ga nista drugo i ne zanima, ali OK, njegova stvar, meni je bitno da je ovako OK lik.
E sad.
Najvise mi lezi Opera, ali ona nije ovde spomenuta, tako da cu se fokusirati na ova 2 nabrojana browser-a.
Chrome jeste brz, ali nije to neka enormna razlika. Licno mislim da nista na znace te neke milisekunde, jer se to i ne primecuje. Sto se tice stabilnosti, bezbednosti, ne bi me cudilo da je Chrome bezbedniji iz razloga jer je Firefox jako dugo u exploataciji te ljudi poznaju svaku njegovu poru, no opet daleko od toga da je i to neka velika razlika.
Ono sto Firefox krasi su upravo te njegove skripte koje mnogima olaksavaju zivot.
Sto bi rekli, sitnice koje zivot znace.
Cisto sumnjam da koristite takoreci go browser, sigurno imate koji dodatak, a upravo to je ono gde Firefox ostavlja konkurenciju daleko iza sebe.
Jednostavno, zakljucak bi bio, ukoliko obilato koristite skripte, Firefox, dok Chrome moze sacekati jos neko vreme, bar dok greasemonkey ne proradi na njemu bez ikakvih problema.
Samo mi je jedna stavka zasmetala pa bih da prokomentarišem:
Vlc je qt aplikacija zar ne? Kao takva, ona nema šta da traži na sistemu koji koristi gtk. Nikada mi nije bilo jasno to mešanje ali dobro, nekome možda odgovara. Skrenuću pažnju na to da su Totem i gnome-mplayer (gmplayer se zvanično ne razvija koliko sam ja upoznat) mnogo bolje alternative zato što:
- koriste gtk. Ne zahtevaju instalaciju (još jednog) toolkita i ne smara korisnike sa novim zavinostima (zamisli da nemaš internet);
- Gnome koristi Gstreamer za većinu operacija sa video/audio datotekama u dobrom delu programa (Empatija, Gimp i Totem mi prvi padaju na pamet a mislim da i Cheese koristi gstreamer). Totem + gstreamer + w32codecs je kombinacija koja nema mane (potvrđeno od strane korisnika na mnogim forumima);
- Ukoliko neko ne voli Totem, uvek može da stavi gnome-mplayer (nudi najbolju gtk integraciju trenutno), ffmpeg i w32codec pakete i voila: radi sve kao navijeno, bez bagova i bez lagova i grešaka;
)), moguće je da morate da podesite ruter da otvori prolaz za ovaj program. Da bi ste videli da li je ovo slučaj kod vas, otvorite program, pa idite Edit->Preferences u meniju. U novootvorenom prozoru otvorite "network" tab i kliknite "Test port" dugme. Ukoliko dobijete poruku da je otvoren, sve je u redu, ukoliko napiše da je zatvoren, moraćete da otvorite prolaz na ruteru.
