Kad ljubav preraste u prijateljstvo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kazu da svaka prica ima svoj kraj. Najcesce taj kraj nije lep. Nekad za
oboje, nekad za jedno od njih... Mojoj prici je dosao kraj posle 15
meseci.
Za sve to vreme provedeno zajedno, ni jedna svadja, ni jedna ruzna
situacija. Sve je to tako lepo trajalo do Nove godine. Od Nove godine,
pocela je da se stvara neka cudna atmosfera u vezi. Bilo je i dalje sve
lepo, al' nekako nije bilo kao na pocetku. Mislio sam da je to
posledica toga sto ne zivimo u istom gradu, sto smo vec toliko dugo u
vezi, sto se ne vidjamo cesto (Do Nove godine, dok smo bili u istom
gradu, vidjali smo se 5 dana u nedelji. Posle toga, moja bivsa draga se
vratila u svoj grad i onda se odnos promenio. Vidjali smo se 2 puta
nedeljno i culi svaki dan.) ali sa druge strane sam nekako slutio na
moguc kraj. Meseci su prolazili, a ta cudna atmosfera je postajala sve
jaca i jaca. I ono malo vremena kasnije sto smo provodili zajedno, je
bilo lepo. Nisam znao tada sta da radim, jer se "do te stanice jos
nisam vozio". I dalje sam se trudio oko nase veze i voleo sam moju
bivsu dragu kako na pocetku, tako tada, a i sada. U zadnje vreme (negde
posle godinu dana veze) par stvari su jos vise produbile moju slutnju.
Pricala mi je da sanja druge, al' na nacin kako bih voleo mene da
sanja. Nosila je neki zlatni privezak na mindjusi koji joj je bivsi
poklonio. Tada sam joj rekao da mi smeta, al' sa druge strane mi je
bilo drago sto je iskrena. Kasnije me je pitala da li postoji mogucnost
da ostanemo prijatelji jednog dana kada dodje kraj. Rekao sam da zavisi
od nacina na koji ce doci nasoj vezi kraj, al' i ako ostanemo
prijatelji, to prijateljstvo nikada nece biti kao i neko drugo i da ce
uvek za jednu stranu biti gorko. Pre par dana sam se pomirio da je
dosao kraj, samo je bilo pitanje trenutka kada ce mi to priznati. Taj
trenutak je dosao veceras. Iako sam to ocekivao, i dalje verujem da ovo
sanjam i ocekujem da se probudim iz ovog sna.

Nasi razgovori...

Ne znam da li je to tako kod svih, al' znam da sam u njenom glasu i
pogledu mogao da vidim njeno trenutno raspolozenje. Da li ona nije
htela da krije to od mene ili nije umela da to sakrije... Ne znam...
Razgovori nisu svaki put bili isti. Nekad su bili zanimljivi, nekad
nisu. U svakom slucaju bili su raznovrsni. Culi smo se uglavnom uvece i
ponekad u toku dana. Dan mi nije bio potpun dok ne cujem njen divni
glas.

Kraj

Vec zadnjih nekoliko dana sam osecao tugu u njenom glasu. Pokusavao sam
da saznam o cemu se radi (iako sam vec pretpostavljao), al' nije zelela
da mi to kaze. To me je prilicno izjedalo ovih dana. Hteo sam da dodjem
kod nje da porazgovaramo, al' odvracala me je od te ideje kako su to
neke sitnice i kako nemaju nikakve veze samnom. Dani su prolazili al'
njeno raspolozenje se nije menjalo. Veceras nisam mogao vise. Rekao sam
joj da cu doci sutra ujutro, ili ce mi sada reci o cemu se radi. Opet
nije htela da mi kaze, al' nekako sam pitanjima i podpitanjima dosao do
tog odgovora. Onda je otvorila dusu. Rekla je da vec neko vreme
preispituje svoja osecanja prema meni i da me vise ne voli kao sto me
je volela na pocetku, vec da me voli kao prijatelja. Jednostavno,
prijateljstvo je potisnulo strast i ljubav. Volela bi da ostanemo
prijatelji, da se povremeno cujemo, povremeno odemo na pice, na kafu,
da porazgovaramo. Rekla mi je da joj je vrlo neprijatno sto mi ovo
ovako preko telefona sve prica. Mislila je da je mrzim zbog toga, sto
me vise ne voli kao pre, al' samo mi je rekla sta oseca u ovom
trenutku. Rekao sam joj da nemam nikakvog razloga da je mrzim jer mi
nista nije lose ucinila i da mozemo ostati prijatelji, ali mora uzeti u
obzir da ce to za mene biti jedno gorko i (u pocetku) bolno
prijateljstvo. Rekao sam joj da je meni veca nesreca ako je ona
nesrecna pored mene i da je meni najveca sreca kad je ona srecna, pa
makar i ne bila kraj mene. Rekla mi je da joj je ovo vreme provedeno
samnom bilo predivno i da niko nikad nije bio toliko pazljiv prema njoj
kao ja.
Rekla mi je da postoji neko ko joj duze vreme dolazi u misli i da je
leto narocito podseca na njega. Poznaju se, ali nije ga videla jako
dugo i nije sigurna da li bi ista ozbiljno bilo sa njim ukoliko bi se
videli. On zivi u inostranstvu. Rekla mi je da joj je posle toga sto mi
je sve priznala i ispricala mnogo lakse. To se dalo osetiti kasnije u
njenom glasu. Posle je se i nekoliko puta nasmejala.
Pitanje koje ne moze da mi izadje iz glave: Gde sam pogresio? Najgore
je sto je ovo moja prva ozbiljna veza i sto ne znam kako da postupim u
ovoj situaciji.
Da li sam negde pogresio? Da li da se vidim sa njom? Sta da joj kazem?
Sta da radim?
Boze, hocu li se probuditi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cak i da jesi negde pogresio, potrebno je da neko zaista bude upucen u vasu vezu da bi to mogao da zna. Uostalom, to ne moraju cak biti neke tipicne greske, vec samo drugaciji nacin reagovanja u odnosu na onaj kakav njoj treba.

Je l' bi ti stvarno pokusao da ostanes prijatelj sa njom? Iskreno receno, ja sam vrlo vrlo vrlo protiv tih stvari kad su ozbiljne veze bile u pitanju. Pogotovo ako se to prijateljstvo odmah razvije (tj. nastavi, posto ozbiljna veza podrazumeva i prijateljstvo, je l' te), to je preveliki pritisak za onoga koji i dalje voli. Neces moci da dostignes tu dozu objektivnosti koja ce iskljuciti tvoja osecanja (pa makar ona izbledela) i to moze doprineti zategnutijoj atmosferi.

Naravno, vase prijateljstvo ne mora da ukljucuje "pipave" razgovore, npr. o njenom decku, o ljubavi generalno i sl, ali razmisli samo o stvarima koje su bile najbolje u vasoj vezi i koje su vas drzale cvrsto. Da li bi mogao da ih "preneses" u prijateljstvo s njom, a da se naravno zadrzi jasan otklon od veze?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jesús Miguel Rollán

Za početak, ukoliko neko ima potrebu napustiti partnera jedino što ostavljeni ima kao alternativu, ispravnu, je partneru to i dati, slobodu. Tada su šanse da se isti i vrati 50%, ali ne treba se vezivati za rezultat. Ako je stvar dogovora da se povremeno čujete, onda to treba i poštovati, nikako forsirati situaciju.

Naravno, ostavljenom je teže, povređen je, ali to je i stvar vezanosti koju bi trebalo uočiti i boriti se s njom. Na taj način, borimo se sa dve stvari, samim sobom i vezanošću. Rezultat toga treba da budu pouke koje smo izvukli iz odnosa iz kojeg smo izašli.

Primetio sam u jednoj rečenici da je noslila lančić ili privezak ili nešto slično od bivšeg!?! Naravno, to nije dobro, jer taj bivši tim predmetom je bio i dalje prisutan u vašoj vezi, te je to jedan od razloga zbog kojeg ona nije u potpunosti bila otvorena prema tebi, a ujedno je rezultiralo krajem veze.

Vas dvoje ste zajedno, te svaki put kad ona ili ti pogledate u taj predmet, ko se tu indirektno pojavi!?!

Noseći njegov predmet, mislim na bivšeg, aludira da nije potpuno čisto i otvorenog srca ušla u odnos sa tobom. Neretko ljudi u drugima traže utehu, lutaju od odnosa do odnosa tražeći mira, al šta nađu!?! Još jedno razočarenje!?!

Dakle, prvo, potpuno razdvajanje od bivšeg partnera na sva tri nivoa duhovnom, fizičkom i emocionalnom. Potom preispitivanje sebe, svojih stavova i potreba, potom, ukoliko se pojavi neka nova osoba, laganim koracima, upoznavanje, iskreni razgovori, raskrštanje sa prošlošću te kad se sve te kockice poklope, onda odnos (veza) zanosvana na čvrstim temeljima.

Tada ne bi trebalo doći do ovakvih iskustava... Polako, jedno po jedno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, iskreno, od prijateljstva ne moze da ima posle ljubavi... naravno, necete ni da budete neprijatelji, ali njen lik, pa makar i njen glas ce te potsecati na vasu vezu, koju sigurno neces preboleti tako olako. Njoj je, veruj mi, lakse, jer se ona spremala, zatim napravila uvertiru i kad je sve priznala naisla je na prijateljsku ruku po hiljaditi put. Takodje, ona je dobila buducnot i happy ending, sto i sam znas-na zalost nisi dobio...Rekla ti je da postoji neko ko joj duze vreme dolazi u misli i da je
leto narocito podseca na njega, ali i sam si primetio da nesto ne valja od Nove godine...
I ne znam kako da te ohrabrim, ali nijedan san nije dugotrajan. Svaki se zavrsi pre ili kasnije, emotivno ili ne. Sad je na tebi pritisak da se probudis, ali znaj da ima ljudi koji su imali takvih problema i ljudi odavde koji su slicno doziveli. Spremni smo da ti pomognemo da se probuis iz sna i nastavis dalje. Podrzavacemo te, a ti B4 nastavis da zalis trezveno razmisli i definisi sta ti nedostaje. Samo ces tako moci da ga nadoknadis. Samo ne reci "Ona"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tokom nasih razgovora, o prijateljstvu posle veze, sam joj rekao da ne verujem u to. Ali to takodje ne znaci da cu jednog dana kad je sretnem na ulici bezati na drugu stranu ili okretati glavu. Mozemo zastati, razmeniti par reci i to je sve. Tako sam joj rekao. Moja bivsa draga je pod prijateljstvom podrazumevala da se povremeno cujemo telefonom, odemo na pice i sl. Zelela bi da i dalje ostane u dobrom odnosu samnom, ali ovog puta prijateljskom. Rekao sam joj da to njeno "prijateljstvo" nikada nece biti ono pravo istinsko. Uvek ce biti tu emocionalnog naboja, uspomena i sl.

loshmi sr ::Primetio sam u jednoj rečenici da je noslila lančić ili privezak ili nešto slično od bivšeg!?! Naravno, to nije dobro, jer taj bivši tim predmetom je bio i dalje prisutan u vašoj vezi, te je to jedan od razloga zbog kojeg ona nije u potpunosti bila otvorena prema tebi, a ujedno je rezultiralo krajem veze.

Vas dvoje ste zajedno, te svaki put kad ona ili ti pogledate u taj predmet, ko se tu indirektno pojavi!?!

Upravo to mi je smetalo, ovim si mi procitao misli u tom trenutku.

sary ::ali i sam si primetio da nesto ne valja od Nove godine...
Ovo sam mesao sa duzinom trajanja veze iako je nesto u meni govorilo da nije to u pitanju. Ovo mi je prva prava ljubav i ozbiljna veza, sto ce reci da iskustva u ovakvim situacijama nemam.

Malo je reci hvala za ove divne reci podrske i utehe koje ste mi svi uputili. U svakom slucaju veliko HVALA.

Dopuna: 11 Avg 2008 17:50

Zaboravih napomenuti da je u toku naseg poslednjeg telefonskog razgovora izrazila zelju da se za koji dan (posto dolazi u grad gde ja zivim) vidimo i kao ljudi razidjemo, da ne bude da je to bilo preko telefona. Razmisljam o ovome, ne znam da li je pametno videti se? Mislim... sta tu jos ima da se doda? Da li da idem da se vidim sa njom?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po meni ne bi trebalo, nema tu vise nista da se kaze, samo ces biti vise povredjen ali odluka je na tebi.

Inace, ovo je takav klise: Ona nesto taji, ti se moras dobro pomuciti da saznas ono sto vec slutis, njoj naravno tada bude lakse kada ti prizna a tebi se izmakne zemlja ispod nogu a onda ti jos predlozi da ostanete prijatelji... (ovo kao da im je upisano u genetski kod )

Mozda ce te jednog dana moci da se sretne na ulici i ispricate kao stari poznanici ali to nece biti u bliskoj buducnosti ali do tog vremena moj ti je savet: STO DALJE OD NJE !

Vreme je stalo za tebe i sada poolako pocinje da tece, welcome to new reality.

Bice sve u redu, bol ce proci samo treba vremena (ne, nisu u pitanju dani nazalost), drzi se !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste, sve je sada na tebi...ako zelis da se vidite, onda se vidite.. ali moj je savet da se dogovorite da se nadjete i prosetate kroz neko lepo zelenilo, da ispostujete kako kraj vase veze, tako i jedno drugo. Ali nikako ne izlazite zajedno u kafic i sl(gde vrvi od uprtih ociju i budala koje bi da se nasladjuju tudjim nesrecama ). U tom slucaju moze da se desi da se oseti/osetis lose/povredjeno i sl, pa svako naprasito napustanje onog drugog moze da izazove neprijatnost. Ovako, moja varijanta za susret je nenametljiva, opustena ali i dovoljno bliska ("picamo o svemu, hodamo polako, odavno se nismo isplakali tako....")
E, da nema suza... malo hladnoce nije na odmet... znam ja NAS devojke,ako nam pokazes i trunku zaljenja ona nece biti bolja, vec gora ( u (99% slucajeva)....Srecno i pisi sta si resio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mesijo ,

Tvoja prica me je dirnula i zbog toga cu postovati prvi put ovde. Iako forum citam dugo (obavezno kada sam tuzan) ovo je prvo javljanje.

Ja trenutno prozivljavam ne istu stvar , ali jednako bolnu. Takodju su neke stvari stale dok ljubav zivi. I kod mene i kod nje.

Saveti su razni , budi "musko" , kuliraj zazelece se , taktiziraj , oteraj sve u pm....

Postoje ljudi na ovome svetu koji savrseno razumeju , koji su nasli resenje , ali kao u jednoj pesmi "....e pa ja nisam drugi!"

Ako nastavis dalje , ako budete prijatelji upoznaces drugu , ona drugog , posle nekog vremena bol prestaje , nastavljas da zivis...

To je sve jedno veliko sranje...

Ti to znas , ja to znam i svi to znaju...

Ljudi su u ovom cinicnom svetu postali robovi inercije i samoocuvanja. Ljudi i sta oni rade , to je totalno nebitno.

Bitni su prvi trenutci kada si je video , poljubio , osetio nesto , kada ti je rekla volim te...

Kada se nadjes u bezizlaznoj situaciji (kao sto je ova) onda se pokazuje ko si. ne kada odes u grad za hordom prijatelja u dobar provod.
Govorim o trenutcima kada si na apsolutnom dnu , kada pocinjes da sumnjas u sebe , kada se osecas kao nula , kada si cak sebi i fizickiu ruzniji nego sto si ikada bio...
Nema milosti , kada nesto sto najvise volis postavi stvar ovako onda najvise boli.
Tada kapiras da tvoje samopouzdanje nije bitno , da je bitnija njena sreca , da je njoj dobro...
Da li previse dajes , da li ispadas budala ? Ne , ispadas onakav kakav zelis , volis koliko zelis i koliko mozes , ako je to slucajno - previse , onda jebiga , to si ti. Najtragicnije ce biti ako izgubis sebe. Ne nju.
Ako si TI neka budala koja ce se boriti do kraja , onda si to ti. Progutaj sve kritike , sve glupe okolnosti , sve povrsne i inertne savete i stani pred ogromno prostranstvo tvoje sledece bitke...bitke da povratis njenu ljubav.
Mislis da je nemoguce nekoga naterati da te voli? naravno. I ja to mislim.
Ali ona je tebe vec volela .
Tako da izgovora nema , postoji samo to prostranstvo i najneudibnija voznja koju ces ikada osetiti. Ako je volis zakoraci ces. Ako ne okrenuces se i sebi ustedeti vreme i trud.
Za tu bitku ti ne treba samopouzdanje. To je greska. Svi satro veliki "muskarci" imaju samopouzdanje. Veca glupost ne postoji. To samopozudanje ce nekada takodje da koci kao i nedostatak istog.
Tebi treba mir.
Savrsen mir i sigurnost namere. Savrsen mir i cilj - njena ljubav.
Drugi ce imati samopouzdanje , intelekt , novac , prednost sto su bivsi ili buduci decko. Ti imaj svoj mir. Ti imaj svoju svest i sigurnost koliko je volis.
Da li ces pobediti ?
u svakoj , ali bas svakoj situaciji u svemiru postoji milion stvari i odluka koje mozes doneti u pogledu nekog problema. Posle se kajes ili si uspeo.
Postoji po mom ubedjenju jedna , samo jedna jedina apsolutno ispravna stvar koja u svakoj situaciji moze dovesti do trijumfa. Da li ces je naci verovatno je lutrija. Ako je nemozes naci mozda nisi za nju...
Ali veruj mi to postoji i ako je ti ne nadjes , pronaci ce je neko drugi.

Zajebi sve savete , misljenja i procene. Odluci da li si spreman da zakoracis u to prostranstvo ili nisi.
Jer mozda ce to biti najvrednija bitka koju si u zivotu prihvatio. A mozda ce ti preci u naviku i mozda ces postati ono sto je malo ljudi danas , iskren prema sebi. Onaj koji se posle ne pita sta bi bilo kad bi bilo. Onaj koji je apsolutno ubedjen da je uradio i dao sve od sebe...

Budi uplasen , budi prestravljen ali idi.

Vinston Cercil ima dva citata :

"If you're going through hell , keep on going"

"I don't care what kind of a situation you are in. You must never , never and I mean never give up."

Ja sam uz tebe...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na podrsci.

Jos uvek me nije zvala da se vidimo, tako da se i dalje lomim da li otici i videti se, ili zavrsiti vec jednom sa tim.

Dawn Chaser ::kada si cak sebi i fizickiu ruzniji nego sto si ikada bio...

Ovo me je nateralo da se osisam sto pre, jer mi je bilo mucno gledati samog sebe u ogledalu. Morao sam da bar malo promenim izgled i malo mi je lakse.

Dopuna: 17 Avg 2008 10:07

Sinoc smo se videli...

Moram priznati da posle nedelju dana mi je nekako lakse. Jos me nije proslo, al' prolazi polako. Neki dan kada me je zvala, u tom trenutku sam se odsekao, srce je pocelo da lupa kao ludo i jedva sam se koncentrisao na razgovor. Mislio sam da ce se isto i sinoc ponoviti. Medjutim, nije...

Iako sam se vec pomirio sa tim da od nastavka nase veze nema nista, juce kada me je pozvala bio sam ubedjen da cemo se pomiriti.
Vec na samom pocetku sinocne setnje, stekla je utisak da sam ljut na nju jer ju je iznenadila moja hladnokrvnost i ravnodusnost prema njoj. Jednostavno, posmatrao sam je kao bilo kojeg poznanika, kao kolegu sa fakulteta kojeg sam sreo na ulici. Pitao sam je sta zeli od mene, a ona je rekla da zeli da budemo prijatelji jer sam joj izuzetno drag i da me voli kao prijatelja. Ponovo sam je pitao sta podrazumeva pod nasim prijateljstvom, a ona je rekla da zeli da se povremeno vidjamo, cujemo telefonom, cestitamo jedni drugima rodjendane, nove godine, da pomognemo jedno drugom u problemima i sl. . Kao sto to rade pravi prijatelji. Rekao sam joj da je to nemoguce jer ja nju nikada nisam voleo kao takvog prijatelja, vec kao svoju devojku. Rekla mi je da treba da razdvojim to osecanje ljubavi prema njoj od osecanja prijateljstva i da misli da to moze da se razdvoji. Rekla mi je da ce me to proci posle nekog vremena i da veruje da cemo biti dobri prijatelji. Rekao sam joj da svi mi donosimo neke odluke u zivotu. Zbog nekih se kajemo, zbog nekih ne. Ali bez obzira koju odluku doneli, mi snosimo posledice toga sto odlucimo. Rekao sam joj da ako je odlucila da me ostavi, mora se pomiriti sa time da necemo biti prijatelji na nacin na koji to ona zeli i da su to posledice koje ona mora da snosi kao sto ja snosim posledice da sam ostavljen i napusten i da me vise nece voleti. Rekla je da je to dobro jer ne iskljucuje mogucnost pomirenja jednog dana. Ja sam joj rekao da nikoga necu, niti zelim da cekam, kao i da mi ne pada na pamet da u takvom trenutku, ako budem bio u vezi da raskinem sa tadasnjom devojkom zarad necega sto je bilo, proslo i pitanje je na sta ce liciti ako se ponovo obnovi. Rekla mi je da bi to ona ucinila zbog mene, na sta sam joj ja odgovorio da je vrlo lako mogla biti ostavljena vec na pocetku nase veze zbog takve situacije. Takodje mi je rekla da su joj osecanja prema meni pomesana.
Sve vreme nase setnje je pokusavala da ostvari fizicki kontakt samnom. Dodirivala me je rukom po mojoj ruci, onako kao slucajno. Ja sam se izmicao i trudio se da takve dodire svedem na minimum. U jednom trenutku mi je prosla rukom kroz kosu na sta sam se ja naglo izmakao. Zatim je pokusala da me uhvati za ruku, unela mi se u lice. Ovo su mi bili najtezi trenuci, ali ostao sam hladnokrvan.
Pitao sam je sta je glavni razlog raskida. Rekla mi je da nasa veza nema perspektivu, da zivimo u razlicitim gradovima, da ona uskoro zavrsava i da treba da pocne da radi u svom gradu, a meni je ostalo jos dosta do kraja fakulteta. Pitao sam je da li je “Daleko od ociju, daleko od srca” uticalo na raskid. Rekla je da na neki nacin jeste. Rekla mi je da je ovako bolje i da treba da joj budem zahvalan sto se ovo ovako i sada zavrsilo. (Ne znam zasto, al’ ova njena izjava me je bas onako iskreno nasmejala.) Pocela je da mi prica kako je lakse biti ostavljen, nego ostaviti nekoga. Naravno, ona nikada nije bila ostavljena vec je ostavila. (Pre mene je imala samo jednu vezu.) Rekao sam joj da to nije isto i da je mnogo teze biti ostavljen. Rekla mi je da sto je vreme vise odmicalo, da joj je bilo sve teze da me ostavi, a tome su dodatno doprinosili moji gestovi paznje i ljubavi prema njoj.
(Za nasu godisnjicu sam prevalio 650km samo da bih to vece bio sa njom i sutradan se nazad vratio. Inace, nasi gradovi u kojima zivimo nisu toliko medjusobno udaljeni, nego sam ja, sticajem okolnosti, tada bio u drugoj drzavi.)

Kraj…

Cak me i kraj ovog mog sadasnjeg izlaganja boli, tako da ne zelim da ga opisujem. Tad sam joj rekao da ne znam da li je to pokusavala veceras da mi predoci jer ja ne znam da citam izmedju redova i da cu ja reci to sto ona verovatno zeli da mi kaze, ali nema hrabrosti. Ponudio sam joj pomirenje, ali da cemo neke stvari morati da promenimo u nasoj vezi. Rekao sam joj da zarad nase ljubavi, neke stvari bi smo morali da zrtvujemo jer ne mozemo ocekivati da nista ne dajemo, a da dobijamo. Pitao sam je da li je na mene uticalo “Daleko od ociju, daleko od srca”, rekla je da ni malo nije. Rekao sam joj da sam spreman sve da joj oprostim. Rekla je da ne zeli da pravi opet istu gresku i da ne zeli da me jos vise povredi kada me sledeci put bude ostavila. Rekla da je ucenjujem sa ovom ponudom, na sta sam joj ja rekao da ovo nije nikakva ucena vec poslednja sansa i da joj dajem dovoljno vremena da razmisli o svemu tome. Rece mi da vise nema sta da razmislja jer je vec dugo vremena o svemu razmisljala. Opet mi je rekla da ne zeli da se pomirimo ali da zeli da ostanemo prijatelji. Rekao sam joj da od takvog prijateljstva nema nista. To je bio kraj.

Sve sam pokusao, dao sam sve od sebe da spasem nasu vezu, al’ to izgleda nije bilo moguce. Iako sam slomljen velikim bolom, nekako mi je savest cista. Nema nicega za cim mogu zaliti, sto sam trebao da pokusam, a nisam. Saslusao sam tudje savete, razmotrio ih i sve sto sam mislio da treba da pokusam, uradio sam. Slomljen sam i prazan, al’ za utehu mi je savest mirna.

Sada mi ostaje da se sto bolje koncentrisem na spremanje ispita. Bice to Tantalove muke, al’ moram to nekako da prebrodim.
(Jednom prilikom na pocetku nase veze sam joj pricao o jednom mom prijatelju koga je devojka ostavila par dana pred ispit od kojeg mu je godina zavisila. U tom trenutku mi je rekla da ne moze da veruje da tako nesto neko moze da uradi nekome. Rekao sam joj da se nadam da mene nece u takvom trenutku ostaviti i ako zeli da me ostavi da me ostavi odmah cim se zavrsi ispitni rok. Rekla mi je da nikada nikome ne bi ucinila tako nesto. Ali ucinila je… Ne znam da li namerno ili ne. Nisam sinoc hteo da joj pominjem taj nas razgovor.)
Jedini lek koji mi u ovom trenutku pomaze je razgovor. Cak se razmisljam da odem i kod psihologa.

Sta vi mislite o svemu ovome? Svaka vasa rec i misljenje mi veoma znaci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško je to. Za ljubav je potrebno dvoje, to valjda i sam znaš. Iz ovoga što si napisao je očigledno da je od vaše veze nema ništa. Čak i da uspeš da izboksuješ "produžetke", sigurno gubiš.

Najbolji lek je skrenuti misli na nešto drugo (budi zahvalan na tim ispitima) i kretati se među ljudima. Ne dozvoli sebi ni jedan trenutak očajavanja zbog izgubljene ljubavi.

I što pre prekineš sve veze sa njom, lakše će ti biti. U suprotnom, samo produžavaš sebi muke.