|
Neverovatno je to kako je bilo na pocetku. Ona je bila luda zamnom. To je bilo nesto neverovatno. Obozavala me je. Da bi se sve na kraju pretvorilo u ono sto se pretvorilo. Ne znam da li sam napomenuo, ovo mi je da kazem prva prava veza. Nikada ovoliko dugo nisam bio u vezi. Mozda je ta duzina trajanja uslovila to da mi je raskid ovoliko tesko pao.
Naci novu devojku, nije bas tako lako. Cak i kad bih sada naleteo na novu devojku, bilo bi to lepo, al' mislim da bi i dalje postojao neki osecaj gorcine u meni. Mislim da bi trebalo malo vremena da prodje.
Kako dani prolaze, tako i meni biva lakse. Ne ide nesto preterano brzo, al' oseca se neki napredak. Najgore su mi uspomene i secanja. Jednostavno mi prodju kroz glavu neki lepi trenuci i to me u momentu ubije. Velike su mi oscilacije u raspolozenju u toku dana, od velikog raspolozenja do kriznih trenutaka kada sam spreman da je pozovem. Ti trenuci krize su najgori. Pocne da me boli glava (u predelu potiljka), uhvati me neka mucnina, lupanje srca. Disem, al' kao da me nesto steze u grudima, kao da ne udisem nista. Jedino sto me leci su razgovori, bilo usmeni, bilo pismeni.
|
