Kao i uvek, problem :)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobar dan, dobri ljudi! "Procackavam" ovaj forum s vremena na vreme i pade mi na pamet da postavim temu, ne toliko da bih pronasla resenje mog problema (najiskrenije verujem da se iole bitniji problemi ne mogu resavati online putem), vec zato sto me zanima da li ste imali slicna iskustva i sta imate na ovo da kazete.
Elem, da ne davim vise. Moj problem je neopisiva, neobjasnjiva, nenormalna potreba da skrivam osecanja. Da ne dozvolim da ikada preovladaju razum, pod jedan, a zatim i da ne izbiju na povrsinu.
Da preciziram jos malo, ne odnosi se ovo na svaku situaciju i sa svakom osobom. Primetila sam da sa razlicitim ljudima mogu da ostvarim razlicite nivoe komunikacije kad je o osecanjima rec (i, uopste, o "razotkrivanju" mene), ali nikada nijednoj osobi ne otkrijem ni 20% onoga sto bih mogla (tj. sto bi mi olaksalo dusu).
Da preciziram jos mnogo vise, to se narocito odnosi na bilo koje musko bice na koje naidjem. Jednostavno nema teorije da ne budem cinicna, podsmesljiva, da sve svodim na neke neobavezne odnose i polu-odnose, i verujem da zaista umem da budem jako... grozna
Naravno, ne uvek, da ne ispadne da sam sadisticko djubre koje jedino zadovoljstvo nalazi u izivljavanju nad drugima. Uglavnom to radim cim dodje do bilo kakve naznake emotivnog zblizavanja.
I ocigledno da samo moja podsvest zeli to da radi, a meni uopste nije jasno zasto.
Isla sam cak i jedno vreme kod psihologa zbog neke privremene blage krize (nema veze sa ovim) i shvatila sam posle nekoliko odlazaka da ni to nema svrhe. Zasto? Zato sto nisam umela dovoljno da joj se otvorim. Svaki put bih precutala nesto i nisam mogla da zamislim da JA izgovaram neke meni bitne stvari osobi koju sam videla samo 4 ili 5 puta u zivotu.
Sto je najsmesnije, ja ovo ne osecam kao neki veliki problem jer sam veoma veoma zadovoljna sobom, u zivotu sam se posvetila onim stvarima koje su mi vazne, imam oko sebi veliki krug ljudi sa kojima obozavam da provodim vreme i ovaj problem mi samo dodje ponekad kao zackoljica koje kao da ne mogu da se resim.
Da ne pominjem da mi je i samo pisanje ovoga bilo tesko, i da sam jedva naterala sebe da zapravo otkucam neke od ovih recenica
Hvala vam unapred

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dobar dan, dobri ljudi! "Procackavam" ovaj forum s vremena na vreme i pade mi na pamet da postavim temu, ne toliko da bih pronasla resenje mog problema (najiskrenije verujem da se iole bitniji problemi ne mogu resavati online putem), vec zato sto me zanima da li ste imali slicna iskustva i sta imate na ovo da kazete.

Da je ovde pisalo pronasao, rekao bih ti da je to savrseno normalno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M.R.K. ::Citat:Dobar dan, dobri ljudi! "Procackavam" ovaj forum s vremena na vreme i pade mi na pamet da postavim temu, ne toliko da bih pronasla resenje mog problema (najiskrenije verujem da se iole bitniji problemi ne mogu resavati online putem), vec zato sto me zanima da li ste imali slicna iskustva i sta imate na ovo da kazete.

Da je ovde pisalo pronasao, rekao bih ti da je to savrseno normalno

Šta je savršeno normalno? Biti emocionalno zatvoren/a, nedostupan/na, čuvati se i najmanjeg znaka bliskosti, a na otvaranje ili približavanje druge osobe reagovati podsmešljivo, ironično, sarkastično, kako god, ali svakako na način koji povređuje. To svakako nije "savršeno normalno" iako može biti razumljivo zašto se neko tako ponaša - da bi se zaštitio. U nekim slučajevima, a nisu retki, rana iskustva mogu veoma bolna, teška i razočaravajuća, pa dete nauči lekciju - da su autentičnost i bliskost opasan teren i da ga treba zaobilaziti u životu.

Ipak, tvoja priča nekako ne drži vodu. Ako si savršeno zadovoljna svojim životom, krugom prijatelja i nivoima dozirane bliskosti sa ljudima kojima diriguješ, u čemu je onda problem? Možda veći problem imaju oni u komunikaciji s tobom nego ti sa njima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::M.R.K. ::Citat:Dobar dan, dobri ljudi! "Procackavam" ovaj forum s vremena na vreme i pade mi na pamet da postavim temu, ne toliko da bih pronasla resenje mog problema (najiskrenije verujem da se iole bitniji problemi ne mogu resavati online putem), vec zato sto me zanima da li ste imali slicna iskustva i sta imate na ovo da kazete.

Da je ovde pisalo pronasao, rekao bih ti da je to savrseno normalno

Šta je savršeno normalno? Biti emocionalno zatvoren/a, nedostupan/na, čuvati se i najmanjeg znaka bliskosti, a na otvaranje ili približavanje druge osobe reagovati podsmešljivo, ironično, sarkastično, kako god, ali svakako na način koji povređuje. To svakako nije "savršeno normalno" iako može biti razumljivo zašto se neko tako ponaša - da bi se zaštitio. U nekim slučajevima, a nisu retki, rana iskustva mogu veoma bolna, teška i razočaravajuća, pa dete nauči lekciju - da su autentičnost i bliskost opasan teren i da ga treba zaobilaziti u životu.

Ipak, tvoja priča nekako ne drži vodu. Ako si savršeno zadovoljna svojim životom, krugom prijatelja i nivoima dozirane bliskosti sa ljudima kojima diriguješ, u čemu je onda problem? Možda veći problem imaju oni u komunikaciji s tobom nego ti sa njima.

Raspitaj se malo po internetu sta znaci ovaj smajli ==>

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bila sam takva. A onda sam spoznala ljubav i shvatila da moja osjecanja mogu i trebaju da sjaje punim sjajem (jer ja to zasluzujem). Divan osjecaj lakoce i nekog mira.

Naucila sam da iskazem svoja osjecanja.

Da li si ti iskrena prema sebi? Da li ti priznajes ta osjecanja (koja krijes od drugijh) samoj sebi ili ih potiskujes na neko duboko i hladno mjesto?

Fino je sto kazes i mislis da si zadovoljna sobom, jer si naucila da zivis tako (u polusjeni). Mozda je problem sto nije naisao neko kome mozes u potpunosti da vjerujes (vise nego sebi).

Fino je i to sto si ovo sve podjelila sa nama (podsvijest (koja je u stavri tvoja pospana svijest) te tjera na nesto).

Da li se plasis emotivne vezanosti? Razocarenja? Boli? Ljubavi?

Da li se plasis da se nesto iz proslosti ne ponovi?

Recimo ... da su moja osjecanja energija koja me pokrece. Mislim da onaj dan kad prestanem osjecati bilo sta za bilo koga ... nece vise biti svrhe u mom zivotu. Ali takodje mislim da se to nece desiti u skorije vrijeme, jer imam pozamasnu zalihu svakojakocegasvakakvih "stvari" u svom licnom prtljagu.

Takodje smatram da se neizgovorene rijeci gomilaju u nama i stvaraju jedno brdo koje brani Suncu da dopre do nas i tako nam onemogucava da zracimo i svjetloscu i pozitivnoscu.

Zapitaj sebe sta te je dovelo do ovoga gdje si sada, pa znajuci to, kreni od te tacke. Go to the source.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sorelag
Znam da deluje kontradiktorno, zato sam i napisala onaj deo
"Primetila sam da sa razlicitim ljudima mogu da ostvarim razlicite nivoe komunikacije kad je o osecanjima rec (i, uopste, o "razotkrivanju" mene), ali nikada nijednoj osobi ne otkrijem ni 20% onoga sto bih mogla (tj. sto bi mi olaksalo dusu). "
Mozda sam bila neprecizna, ali mislim prvenstveno na to da sa razlicitim ljudima mogu da podelim razlicite stvari (osecanja itd.) i da zato nemam vecih problema sa ljudima. Itekako sam svesna da i ljudi imaju problema u komunikaciji sa mnom, i to bas zato sto ga ja imam sa njima. Medjutim, taj problem retko kad prouzrokuje neke vece "smetnje" u prijateljstvima (ili je "prijateljstvo" prejaka rec?) i zato ja mogu da kazem da sam zadovoljna. Drugo, po prirodi sam osoba koja nema potrebu da svako resenje trazi uz pomoc drugih, sto mi dodatno olaksava svakodnevicu (mislim na onaj tip ljudi koji ne mogu da ne pozovu prijatelja u grad da bi im se isplakali na ramenu u 2 ujutru; sto naravno nije nista lose, naprotiv, samo sam ja banalizovala toliko da moze delovati uvredljivo ).
@Ella
Uglavnom ih priznajem. Mada sam obazriva u proceni toga, jer nikad ne moz' znati sta sve tvoja podsvest krije od tebe Lepo receno ovo posle, divno si objasnila
Neretko mi se cak i desi da problem da nesto izrazim lezi u tome sto mrzim da zvucim kao da sam ja sa svojim problemom u centru neke price (i sad svi kazete "beziii, budalo glupa, ti nisi normalna "). Naravno, ovako kad pisem, objektivno sam svesna toga da je glupo sto se tako ponasam sa ljudima, ali znate i sami kako je to kad nesto ne mozete iz objektivnog znanja da "prebacite" u svoje ponasanje.