Moje iskustvo sto se tice ljubavi na daljinu je sledece,odnosno ovo je moja u neku ruku tuzna prica. Prica je pocela leto,u avgustu. Posle uspesno zavrsenih obaveza na fakultetu i mora,dosla sam kuci. Ubedjena da nista ne moze da poremeti moj sredjeni zivot,odnosno bez decka i potencijalnih kandidata za istog. Ali niko od nas nije gospodar svoga zivota,pa tako ni ja.
Da neduzim..... Prilikom jednog izlaska upoznajem totalno zanimljivog decka,ali jedina mana mu je to sto vise ne zivi u zemji,vec zivi u inostranstvu 10 godina. Posle nekoliko dana ssvakodnevnog vidjanja,kapiram da je decko kao stvoren za mene,kao i to da su nam misljenja totalno ista,i da se slazemo u svakom smislu.
I tako mi postajemo par,sve je odlicno,osim cinjenice da on ide kroz nepunih mesec dana. Nasa vidjanja se nastavljaju. Dogovaramo se da on ponovo dodje krajem godine.
Dolazi dan njegovog odlaska,posle toga sam tuzna,drugarice su uz mene i tese me. Cinjenica da sam sa nekim bila non-sto,budila se pored njega,a onda se jednog jutra budim sama i shvatam da ga nema,da ne mogu da ga vidim,da je daleko me ubija. Ali i znam da je to sudbina,i da nismo mi krivi.
Posle njegovog odlaska se cujemo svakodnevno. I onda mi on posle nekog vremena saopstava da ne moze da dodje u Srbiju krajem godine. Svi moji planovi padaju u vodu,jedina svetla tacka postaje tamna i ja se gubim.
Posle toga mi je rekao da je najbolje da ostanemo drugovi,odnosno da je bolje da ne gresimo dusu. Posle toga se par puta cujemo;ali nazirem neku ceznju u glasu.
Proslo je vise od pola godine,ja sa vremena na vreme,dodjem u svoj grad,nekada kada prodjem pored mesta na kojem sam se nalazila sa njim osecam njegovo prisustvo,ali znam da haluciniram.
Krecem se sa ljudima,izlazim,ali nema nikoga zanimljivog ko meni privlaci paznju,necemu se nadam,nekome ko je daleko.
Vase misljenje u vezi ove moje price je.......... Znam da nema nade,ali mislim da oko nam je sudjeno da budemo zzajedno to moze da se desi i za 10 godina,zar ne?
prvo reci ti nama koliko imas godina a koliko ima on,i koja je zapravo daljina...
Dopuna: 27 Feb 2009 9:29
i zasto ne uradis kao sto si napisala u postu isto ljubavni problem ,glavu gore i samo napred,ako je sudjeno bicete par ako nije,sto se opterecujes time
ako je on resio da zaboravi na sve to ,to i ti moras resiti a ne muciti sebe ,znam jedan par koji je stupio u brak on je bio iz smedereva a ona iz sidneja...tako da sve je i kod tebe moguce,ali moras ici dalje,ako ti je glava odavno gore ne trebas je spustati ni kad ostanes sama,potrazi odmah neko drustvo ili neku zanimaciju,vreme leci sve, kako je sudjeno tako ce i biti ...lepi dozivljaji uspemene i secanja uvek ostaju,nikad se ne zaboravljaju
naravno da to stoji te uspomene,ali me najvise nervira to sto ne mogu nista da promenim,drustvo sam nasla,izlazim,zezam se,faks,teretana i ostalo. Ali nikoga nema na vidiku,nekoga komi moze biti zanimljiv.Ali kako koji dan prodje,ja sve manje mislim na njega. A u ostalom skoro ce leto pa ako ne odem za Rusiju videcu se sa njim,a kozna sta ce tada biti.
ne gubi vreme sa uspomenama. da te je voleo, kao ti njega potrudio bi se vise da ostanete u vezi. kako bi ti otkacila nekog ko se lozi ne tebe, prema njemu nista ne osecas a ne zelis da ga mnogo povredis? sama si napisala da ti je rekao da je bolje da ostanete drugovi. drugim recima, ladno te je otkacio. a, ti i dalje mastas o njemu?
glavu gore, zivot ide dalje. vreme leci sve. veruj mi.
Trojan, što si osećajan
Ali si u pravu 100%
Nema tu sudbine, ništa nikom nije suđeno, sami kreiramo svoju sreću pa i nesreću. Moraš dati i nekom drugom šansu, nije on jedini, pa makar izgledao tako idealan. Samo nova ljubav briše staru, srce je u stanju da voli samo jednu osobu tako da se moraš baciti u potragu za novim dečkom inače ćeš patiti za ovim večno. Možda to neće biti tako skoro, ali će se jednom desiti, neko će ući u tvoj život htela ti ili ne.
Hmmm, sad sam se setio ove pesme, nisam je čuo 100 god.
On se drži narodne poslovice "Daleko od oka, daleko od srca!" Daljina je usmrtila mnoge ljubavi. Glavu gore, ne gubi vreme, zadrži lepe uspomene i živi život u realnosti, ne u sećanjima!
