|
Poslao: 13 Jun 2005 14:47
|
offline
- Pridružio: 10 Jun 2005
- Poruke: 35
- Gde živiš: usa
|
ma da...ljubav je definitivno vrsta bolesti jedina od koje ne bezimo,vec uporno jurimo da nam se desi.Eto na primer ja...zelela bih da se razbolim i takva ostanem dok me smrt ne ponese....Nekako mi se chini..da bas kao sto su izumrli dinosaurusi...kao sto izumiru mnoge vrste na ovoj Zemlji prelepoj...izumire i ljubav.Desi se ..traje odredjeno vreme..i "ispusti dah". Oni zapljusnuti talasom "blazenstva" -- rekla bih da je odnos 1:1 000 000 000 (jel ovo bese milion?)  e i ja sam medju tim silnim nulama...znaci,jedan par u milion njih je uspeshan...da ne lupam gluposti totalno dokazuje i statistika o broju razvoda,o broju srecnih--koji su jos uvek u braku ali ne iz ljubavi vec zbog dece,kuce,zbog toga sto ne mogu sami opstati u danashnjem svetu krize i skupoce,broju prevara...Sta sad?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2005 14:53
|
offline
- Zeljko_no1
- Ugledni građanin
- Pridružio: 28 Okt 2004
- Poruke: 364
- Gde živiš: BGD
|
Pa i kad je 1:1 000 000 000 ko moze da kaze da je to zbog "ljubavi".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jun 2005 11:24
|
offline
- zoranez
- Super građanin
- Pridružio: 30 Maj 2005
- Poruke: 1014
- Gde živiš: Mbabane
|
Ne znam da li je to neko vec pomenuo ali jedna mudra glava lijepo rece :
"Ljubav je ....sve!"
ZoraneZ
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2005 16:41
|
offline
- Pridružio: 10 Jun 2005
- Poruke: 35
- Gde živiš: usa
|
zeljko-no1 dao si mi temu za razmisljanje...mada u stvari ko moze doci do nekog zakljuchka-odgovora? Jedino sto mogu je..da nateram ovo shto se zove mozak..da prokljucha. I ako prihvatim da i taj 1:1000000 su zajedno ko zna zbog chega..onda zaista ostajem bez i trachka nade,da u stvari ,kako ga mi kazemo "ono pravo" i postoji.A zasto ga uopshte i zovemo tako---PRAVO?
Ne znam zashto,ali volim da sve potkrepim primerom.MOj prijatelj i muz su posle posla na putu do stanice videli par...oronulih tela,belih glava,pogrbljeni...ali zagrljeni chvrsto ,smejali su se i prichali...Autobusu je uzelo malo vishe vremena da dodje,shto je moj prijatelj iskoristio da bi ih upitao neshto shto je njemu privuklo paznju...verujem i ja bih isto uradila:). E,dakle..rekao im je da je to jako chudno skoro neverovatno...tako stari a ponashaju se kao da im je 20 (recimo),da li je to iz ljubavi ili je neshto drugo u pitanju. Nasmejali su se i onda je gospodin odgovorio na pitanje:"Od prvog dana kada sam je ugledao,zavoleo sam je...i danas je volim istom jachinom kao i pre ,nije doshlo do nikakvih promena" Dama je samo potvrdila to isto i opet zagrljeni ,ushli su u autobus nastavljajuci sa svojom prichom i smehom. The end Ako podjemo od toga da je to istina eto jednog para koji je proveo zivot u ljubavi --zajednichkoj--obostranoj.
...da vas ne gnjavim vishe....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2005 22:35
|
offline
- Zeljko_no1
- Ugledni građanin
- Pridružio: 28 Okt 2004
- Poruke: 364
- Gde živiš: BGD
|
Ako podjemo da je istina.
Licno ne verujem u ljubav, ali isto tako mi nije problem da kazem devojci da je volim, kada smo sami ili u drustvu+njeno prisustvo.
Sve je prijateljstvo, a ostalo su sitnice... Mada mozak se lako "ubedi i natera" u suprotno, pa jos ako smo i samodestruktivni...
Danas me je zvala ex i uz neku pricu mi je rekla da je deo njenog srca posvecen meni i sl. Ma kakvi... da ne budem prost.
Zene (bar 95%) su psihijatrijski slucajevi na rodjenju, a samo slucajnost je da se otrgne i bude "normalna".
Moje misljenje koje nije zasnovano na mnogobrojnom iskustvu.
Voleo bih da gresim, voleo bih da mogu sebe da demantujem.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2005 23:23
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Zaljubljenost je hemijski proces stvoren u mozgu coveka,ljubav je nadgradnja tog procesa ali ako se shvati na vreme da je svaki covek u sustini sebicno bice i tezi da odrzi svoj integritet tada moze slobodno da se upotrebi filozofija naseg Jovana Ducica i kaze"LJubav je jos jedan interes!"Cak i ljubav prema detetu je interes da ne izgubis ono sto ti pricinjava najvece zadovoljstvo,ono cemu si dao svoje gene,dusu,srce...
Surovo zvuci ,ja licno to ne mogu da odredim jer kod mene ljubav uspeva da preplavi sve ostalo u odredjenim momentima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2005 23:48
|
offline
- Pridružio: 24 Apr 2005
- Poruke: 197
|
Haha,IZI.....Bas si decidan. EJ, a da li sebičnost pojačava ili umanjuje ljubav? Budi strogo naučan, jer odgovor pomaze da shvatim jednu osobu...........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2005 00:44
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Grof ::... EJ, a da li sebičnost pojačava ili umanjuje ljubav? ...........
Ako mislite to shto ja mislim da mislite...  Da.
Ali prava ljubav nije sebichna.
...zato i jeste retka...
Zhudnju, zavisnost, potrebu, vezanost, zhelju da ne ostanemo bez odredjene osobe - naravno da pomenuta sebichnost pojachava...
Tu su uvek prisutne ljubomora i posesivnost............
Ali Ljubav? Ne... Ako nekoga zaista volimo, pre svega zhelimo njemu najbolje... I spremni smo da ga "oslobodimo"...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2005 06:11
|
offline
- Pridružio: 16 Avg 2004
- Poruke: 2970
- Gde živiš: Treading On My Dreams
|
Black Orchid ::
Prava ljubav nije sebichna.
...zato i jeste retka...
Zhudnju, zavisnost, potrebu, vezanost, zhelju da ne ostanemo bez odredjene osobe - naravno da pomenuta sebichnost pojachava...
Tu su uvek prisutne ljubomora i posesivnost............
Ali Ljubav? Ne... Ako nekoga zaista volimo, pre svega zhelimo njemu najbolje... I spremni smo da ga "oslobodimo"...
Prava ljubav je nesebicna, iskrena, puna neznosti, paznje i to je jedno divno i prelepo osecanje iznad svih poznatih. Ima ljudi koji to ne osete za citav svoj vek, i oni (jos uvek u velikoj manjini) su uskraceni za sva ova osecanja koja mi navodimo i nikada ne osete tako nesto jako kao sto je to divno osecanje...
Ako postoje ljubomora i posesivnost tu nema govora o ljubavi. Osoba koja je ljubomorna ili nepoverljiva prema partneru nije zaljubljena niti je u ljubavi, u najboljem slucaju je zavisna ili opsednuta njime samo. Nista vise.
A ako nekog zaista volimo spremni smo da uradimo dosta toga za tu osobu, zateknemo cesto sebe kako radimo neke lude stvari koje nam inace ne bi pale na pamet da smo u normalnom stanju 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2005 06:13
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
I kada oslobadjas nekoga i kada ga vezujes,i kada das zivot za nekoga i to je interes jer se TEBI vraca u obliku satisfakcije,i to one najjace,duhovne,kojoj si tezio....
"U ljubavi se oseca vise nego sto treba,pati vise nego sto se misli,sanja vise nego sto se zivi i kaze i ono u sta ni sami ne verujemo."Ducic
"Dusa zaljubljenog coveka zivi u tudjem telu"Plutarh
O ovome su mnoge knjige napisane.
A sto se sebicnosti tice,"nikome se ne robuje mracnije koliko samom sebi jer nasa sebicnost,to je tamnica pod zemljom na kojoj nema prozora"Zato u ljubavi najvise stradaju egoisti,a najmanje ljudi mekog srca,jer srce sve pozlacuje.....
Zato bi ,po mnogima,izraz HOMO SAPIENS trebalo preformulisati u izraz"HOMO EMOTIONALIS".jer ljubav je glavni pokretac svih nas,a to osecanje je zbir svih drugih osecanja.
Ja se uvek podsetim na toliko puta potvrdjenu istinu da se od zaljubljenosti ne moze odbraniti nicim jer se bitka vodi u samom sebi.
treba biti na najvisoj instanci moralnog i produhovljanog da se dosegne ono o cemu govori Crna orhideja pa opet ,vracam se na to da i kada najvise volis,toliko da si spreman da "oslobodis"i onda mislis na sebe,jer osoba koju oslobadjas ce po dobru da te upamti...
|
|
|
|
|
|
