offline
- Pridružio: 04 Dec 2012
- Poruke: 98
|
@Acid,napolju sam ja odavno  . Nego, problem je sto je meni npr bila, nazovi ideal, neka devojka iz susedne skole ( tako, solidne visine za devojku, od stomaka na dole san snova, gore onako ravnija, drcna , ono sto sam i gore napisao ) . Ali ona je, da kazemo dobrostojeca, i zeli slicnog sebi. No, fizicki izgled je u neku ruku irelevantan, ali ja ne zelim da nadjem neku obicnu, i da je drzim za rukicu, gledam kako trepce dok joj pricam sta mi se desilo tog dana, i da malo po malo ja nju zavolim. Ako mene ona ne privuce fizicki, ja nemam sta dalje da trazim u njoj. Sad ne osecam presiju, grceve, tremu ili sta vec u vezi njih, sad je preovladalo nezadovoljstvo, koje naravno ne ispoljavam. Premestio sam se iz polozaja da ne mogu da nadjem nista, u polozaj da nisam zadovoljan onim ponudjenim. Ne fali mi hrabrost, nego volja, ali necu da se prisiljavam da budem sa nekom zarad toga da imam devojku, i da mogu da kazem: "Da da, eto je, nasao sam je, nije ono sto sam hteo, ali vodim se poslovicom "Bolje voli onu koju imas, nego onu koju nemas."."
Cuo sam vise puta od ortaka da ne zele da budu sami, i da bolje da imaju nesto, nego nista. Meni je to trulo, govori vise o njemu nego o njoj. Ruzna mu je, ne dopada mu se, ali ce ipak biti sa njom cisto tako, iz dosade. Meni ne treba neko takav. Em nemam brata/sestru, pa mi samoca ne smeta, em nisam imao devojku, pa ne poznajem kako je to biti "zajedno"  .
Sve u svemu, nista posebno se sad ne odigrava, pitanje je da li cu reci sebi mozes ti to, ili ne. I usput, one okej izgledaju, ali nista izrazeno dobro. Eto, sve je na meni, da li hocu ili necu. Ne mogu vise da se odbranim od ortaka kad sam im nabrojao eventualne propustene prilike. Steta, sam sebi uskracujem srecu, a da to ni ne vidim. Od nezahtevnog, postadoh prezahtevan. Sad sam u medijumu, trazim sredinu
Kako me ubijes kad mi izanaliziras post ovako, zacudim se koliko se krije iza mojih sopstvenih reci haha.
@Kule - Ja mogu da kucam koliko hocu, a i vi mozete isto da radite i da se trudite da mi docarate, ili ispravite moj iskrivljeni pogled na svet, u ovom slucaju eventualne devojke. Sve dok ja ne budem video, primetio, osetio, da cu ostati sam ako nesto ne preduzmem, nista se nece promeniti. Ja sam toga svestan. Ali meni i dalje ne treba to. Osecam neku vrstu usamljenosti, ali nije to toliko strasno da bih ja prestao da zamisljam neku ne tako obicnu devojku. Cini mi se da sam ovo vec pre pisao, al aj opet.
Da li bi mene ta ista, obicna, pogledala da ja ne vozim fin auto, da ne gubim vreme u teretani u zadnje 2 godine, da imam onu bubuljicavu facu pre isto 2+ godine, sa 50 kila, i jedinim adutom to sto derem celo odeljenje u kanteru ? Normalno da ne bi. Kapiram, prosao je taj period, ali ja sad imam 19, a ne 15-16 i da prizeljkujem bilo koju. Sad je drugi problem, sebe sam precenio, ili mozda ne sebe, nego kolicinu hrabrosti, jer, logicno, da bi uopste stupio u kontakt sa tako nekom, treba ti hladna glava, a sto ja nemam ( jos uvek ). Daj bre, zar ja toliko da se trudim i radim na sebi da bih imao neku obicnu ? Da ja barem mogu da se zaljubim u neku, nego ne mogu, kad sam shvatio da necu biti sa onom zbog koje sam otvorio temu tog decembra 2012, nisam u stanju da razvijem bilo kakva dublja osecanja od rasturio bih je, prema bilo kojoj devojci. Mozda je bila jos jedna koja je u meni nesto probudila, ali, ja nisam iskoristio gomilu sansi koje mi je pruzala, i izmace mi se i ona.
Ne radim ja na sebi zbog te neke, ne tako obicne devojke, radim zbog sebe, da bih sebi izgledao lepse, a sekundarno da bih privukao neke, razumes?
|
razmišljanje i shvatanje stvari se dosta promenilo.
