Pravo kroz vetar

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Sedim u kaficcu i ljude posmatram sa strane, i vremena se seccam kad sam im'o dane tamne
kada nisam znao gde cu, svuda pakao i sranje, kad sam mashtao o srecci, zhivot merio na grame
sa drugom se sreccem, tako pricha i polazi, buchno kreccu se vozovi, ni jedan sluchajni prolaznik
na sve strane lazhem zashto nema te u shkoli, i ne znam shta da kazhem kada pitaju me tvoji,
a kucci da ne zove profi kao reko, sve kao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekove,
a sad mi brzo prichaj zashto zvao si me ovde, ovo nam je shtek za frku, mnogo gadan problem.
pokazuje mi ruku, znam, zato te i zovem, jer ti verujem k'o drugu, jer sam poch'o da se bodem
shta?!?, ne verujem, u venu si se puko?
sjebo sam se skroz, tako krenuo i navuk'o...
shta tako krenuo i navuk'o, jesam ja to dobro chuo?,
pa ti si takve tuk'o, maltretirao i pljuv'o.
znam da jesam, znam sve ovo je greshka, veruj, znam i nash dogovor, i tu granicu sam presho.
brate, znam bicce teshko, al sam s tobom od pochetka, za sve ima leka, idemo, treninzi k'o nekad,
jer ovde stoji jedan i za pakao spreman, cheka da krene uz tebe na bilo koju neman.
od tad proshle su godine, al, brate, isto mi nedostajesh, jer ljude s takvim srcem vishe ne upoznajem
bez ponosa se seccam dok gledam put neba, tebra, ako bude frke gore, tu sam, zovi ako treba...

Da li znash, kao zhivim svaki dan, i jos uvek nasmejan, kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar...

Sreccem ortaka iz kraja, on je na dopu godinama, pricha ostao je bez stana pa sad po hodnicima spava
nekad je bio lik do jaja, mog'o si se zakleti u njega, a sad tu stoji krezav i bedan, senke k'o da nema
a secam se kad smo bili deca koliko smo se gadili svega dok smo gledali starije dzhankije kako propadaju od reda
mogao sam tada glavu da dâm da nas druga sudbina cheka, a sada kada ga pogledam samo pomislim kakva shteta,
i savest me izjeda jer se tripujem da sam mogao da mu pomognem da se izvuche, 'mesto shto sam ruke digao
da sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustuknuo, barem njegovi da su saznali pre nego shto se prvo puknuo
sada bi oni bili zhivi a i on bi imao neku shansu, da su ga poslali u Moskvu dok jos nije bilo kasno
a ja sam samo gledao i ccutao, i pustio ga da vene, mislio sam shvatice, da ce mocci da se prene,
da nece dozvoliti da se sjebe, da je to samo trenutna faza, nisam znao shta je djavo, stvar od svakog jacha
i sad na ivici placha nemocno gledam drugara, ova moja prokleta dusha, jedna gnojava rana
i zato zhelim recci vama, kojima je gudra do jaja, da se ne zajebavate jer cete sjebati i one koje volite,
da necete mocci da se vratite i ako tripujete da mozhete, jer i oni shto su propali su isto tako mislili,
a sad su samo grobovi, gorki tripovi i seccanja, ne na ono shto su bili, vec na ono shto su postali..."

(B.S.)