Пустих стрикану и ћаћи Иднексе на грамофону пре неки дан и наравно ову песма (која је по мени једна од најбољих ствари од њих, а уједно и њихова прва песма са њиховог првог албима, ако се не варам), обојица су ћутали, у очима им се скупљале сузе, вероватно сета на минула времена. Пуштах им тако песму за песмом, ређали су се сви наши позанти бендови тог времена са позантим нумерама.... реч рекли нису аз све то време, само су немо седели и слушали са сузама у очима нашу добру стару рок југо музику, по квалитету раме уз раме са најбољим светским бедновима. А онда су устали изашли из собе и отишли напоље....
