Pink Floyd - High Hopes - Remek delo ove grupe sa prelepom melanholicnom melodijom, kombinovanom sa stihovima punim metafora o kajanjima zbog stvari ucinjenih u proslosti, zivotnim izazovima, gubicima i ljubavi. Tadasnji pevac benda David Gilmour je izjavio da ta pesma u stvari govori o usponu i gasenju grupe Pink Floyd.
Richard Hawley - The Ocean - autobiografska pesma o pevacevoj ljubavi prema devojci sa kojom se sastajao na obali okeana. Izuzetno lepi stihovi pesme praceni predivnom muzikom i pejsazi Kornvola u Velikoj Britaniji kao poseban ukras pesme.
Nije baš da preterano slušam ženske vokale,ali evo par zaista sjajnih pesama :
- Pola Frejzer ( savršena za čudnovatu muziku koju izvodi)
- Eleni Mendel (,ili tako nekako,prvoklasan kantautor;ono najbolje od nje se i ne da naći na YT-u,npr. "Giving Up the Fight"...)
- Melodi Gardo (žena od koje me uvek prođu žmarci - danas se retko viđa tako svilenkasta vokalizacija)
- Janiva Magness (veoma solidnih par albuma i razarajuća pesma koja sledi)
- Lin Kolins (jedna od kraljica fanka i jedna od njenih najboljih pesama)
Da završavam za ovo veče - ovako se peva beli bluz : Danielle Schnebelen iz grupe "Trampled Under Foot" i njeno izvođenje pesme "May I Be Excused" (naći ćete ga na YT pod "šifrom" : jPJ2DL_-9vw)
Dopuna: 23 Feb 2012 18:29
Ljudi,šta bi ovo ? Osećam se kao da sam piškio u bazenče sa peskom,pa se ostala deca razbežaše ! Dajte ´vamo kantice i lopatice, pa da se igramo ... Ima na svetu toliko dobre muzike.
Jedan od zaista neverovatnih snimaka na koje sam naleteo u poslednje dve godine je Gitar Šortijeva imrovizacija iz filma " Priče iz Crvene sobe " . Čovek debelo falšira,ali se na njegovom licu svake sekunde tokom svirke vidi jedna od suštinskih stavki bluza - introspekcija.Ni ja ne ostajem ravnodušan...Zatvaram sve receptore prema spoljnom svetu i slušam tu gitaru...
Vise volim preciznost. Odgledao sam instructional DVD ovog coveka. Totalna je masina. Svaka nota isplanirana. Neke osnovne vezbe sam uspeo da savladam.
I ja voleh "preciznost" u muzici sve dok me (ima tome par godina) ne nateraše da odslušam sveže izdat cd švajcarske (švapske) gospel-grupe ! Taj užas izvođačkog neshvatanja suštine muzike (i pridržavanja puke forme) me je dobrano otreznio.
Od tada volim da mi muzika bude pomalo "prljava" i neprecizna.
Od mene jedna od mojih 10 najdražih - Stivi Rej Von i "Life without you" (namerno kačim ovaj snimak iz Finske ´85;tu je u jako lošem stanju,urađen i sa prstima skamenjenim od naslaga super-lepka ,ali "diše" muziku koju svira) :
--> ne kazem ja da ne treba da bude improvizacije, ali mi uhu smeta ispadanje iz ritma, losa tehnika i sl.
Jazz muzicari su uvek bili bas bas skolovani i treba znati da covek treba da ima ogromnu kolicinu znanja da u zavisnosti od "situacije" i pratnje nesto improvizuje. Dakle da to bude harmonicno.
To meni znaci preciznost
(u prethodnom klipu se mogla videti "Over-Under" tehnika, a njen tvorac je upravo Batio. Pesma originalno ide bez toga, na tom mestu je tapping tehnika, ali to on ubacuje da bi dodao i malo vizualne komponente).
