|
Baka Milka
Dve godine je proslo
A vreme kao da je stalo
Njena cvrsta figura je popustila
I sve je tiho palo
A secam se proslosti
I kako sam nestasan bio
Kako se brinula o meni
A ja samo za igru mario
Nalozi vatru da mi bude toplo
Budila me i pratila u skolu
Izlezavao se i opet nestasan bio
A namazano i bela kafa, cekali na stolu
A kada dodjem kuci, uvek me doceka
Pripremi rucak pa da onda jedem
I posle, umesto da ucim
Zovu me napolje, a ja odma odem
Kada si mali, zivis u momentu
Ni ne mislis na buducnost pravu
Da ce doci dan kada ce ti nedostajati
I sve sto je govorila, bila je upravu
Nije docekala papir
Sto sam joj hteo dati
Izneverio je jesam
I znam ja to sada
Gresio sam i sada cu da platim
Al bar da sam to znao tada
Posveceno mojoj Baki Milki (1912 - 2008-)
10.06.2010 @ 12:27AM
|
