|
|
|
Poslao: 29 Mar 2007 21:41
|
offline
- masada
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Zemun
|
Sacekaj malo sa slanjem imam neke ispite u aprilu pa ne mogu ljudski da se posvetim tvojim zaista lepim pesmama. Poezija ne bezi, ona ostaje tu za nas i za druge, nastavi ali polako ........
Zoran
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Mar 2007 00:43
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
Pozdrav, Zorane, primljeno K znanju:)
Jos ovu, pa cu malo pricekati.....
NE PREDAJI SE, DUSHO MOJA
Ne predaji se, duso moja, ne zatvaraj vrata,
vec sutra sunce zakucati moze,
ne zaustavljaj u jadu svome kazaljke sata
ne spiraj taj zamisljeni dodir sa svoje koze...
Ne zatvaraj se, pusti da bol slobodno boli
nema tog leka u zatvoru sto leci,
strgni zavoje, otkrij ranu, ona svezinu voli.
Nemoj u ljutini svojoj sve odstupnice seci.
I pricaj, slobodno pricaj o bolu teskom svome
reci su melem, reci su snaga, reci su lek
nista ne traje vecno, ne pokusavaj u jadu tome
zatvoriti prilaz nadi, sto slutis je tek.
Kao sto dan sunce voli, kao sto noc zvezde trazi
kao sto cvece kisu sanja, kao ptica svoj let -
budi hrabra, budi jaka, budi ti lovac u razi,
budi heroj, ne suzanj,i opet ce biti tvoj citav svet.
Jer, ni prva ni poslednja nisi, tek zrnce malo
sto prstima ocaja rodjeno srce kinji i truje...
Zrno si, cestica u kosmosu, na tren od tuge stalo...
Ne sputavaj,ne bezi,zaplaci glasno, neka se cuje
jer znas i sama, sve sto se cuje, mrtvo nije.
Neko ce cuti, neko ce doci, neko ce pomoci hteti
pojavice se neko sto se od tvoga bola uplasen krije
izlecice tvoja ranjena krila.A onda poleti i leti...leti.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Mar 2007 01:05
|
offline
- masada
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Zemun
|
Salio sam se. Znas mislim se da otvorim svoj sajt i da sem moje objavim i ono sto mi se dopada i sto je po meni stih. Ti bi bila tu ! Imam novu pesmicu, pogledaj ! Pisemo se !!!!!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Apr 2007 12:02
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
U SRNI SRNA ZASPALA
U cudesnu sumu zalutala srna, meka plasljiva hoda
neznan joj put...
Cudesno tuzna,cudesno prazna k'o reka bez broda
k'o mesec bez zvezda zut.
Sve tiho je ovde, cute staze, samo cveta mirs blag
i srca strah.
Kao da ni vremena prolaznog ne kuca pescani sat.
Korak joj plah.
Tumara hitra ociju krupnih, zedj teska muti joj zen
izvor dok trazi
Svaka je sibljika meka, u hodu dodirne k'o sen-
umornu ceznju blazi.
Odnekud vetric dunu, kao da se priroda prenu -
vrtoglav lisca ples.
Mozda je nalet ceznje probudio u trenu
prirode bes?
Skriven u travi, mirisni zubor ko dusa rajska
ceka je zednu
I kao da je van vremena i prostora, zora majska
svanula u trenu...
Usnulu glavu spustila, kraj izvora umorna srna
pitoma, mala.
Mesec je po njoj kradom prosuo srebra srmu,
u srni srna zaspala.
(Bilja015)
Dopuna: 01 Apr 2007 12:01
Vazi, Zorane:)
Malo sam u guzvi ovih dana, ali, vec cu se snaci...
__________________________________________________
REKA ZIVOTA I OBALE DVE
Nas dvoje smo dve obale sto se nikad sastale nisu
i mislis da nikad nece.
Izmedeju nas se isprecila reka,drhtavi biseri u nizu,
i tece, tece....
Moj deo obale je drugaciji od tvoga, iako ne znas
ti nevoljno slutis -
Moj deo je osuncan, tvoj je tmuran i zarastao u ras
slutis, al' cutis.
Nikad se zapitao nisi, zasto istu pratimo reku a bliski nismo.
i da li ti uopste znas:
Da zato sto tvoje srce ne zna, da i razlicito moze biti isto
samo kad bi umeo da das,
jedan osmeh, jedan pogled, a ja bih mogla da ti dam
obale svoje lepotu!
Da za reke ogledalo u kojem se i ti ogledas, ja budem ram
u ctavom ti zivotu.
Mi smo se samo na izvoru sastali u jednom kratkom trenu
i mislis - nikad vise!
Obale nase ponekad se spoje samo u masti mojoj, i krenu
rominjave srca kise,
koje su tebi strane i hladne, i ne osecas nijhove drazi
jer uplasen si ...
Al' uzalud se plasis da bi ti mogao postati lovac u razi -
ti buntovnik nisi.
Ti ne znas da bijes bitke i da preskocis reku do obale moje
i nezno me dotaknes samo,
a ja bih pamtila, ja bih cuvala citavu vecnost dodire tvoje,
osecaj da se znamo.
Znam, kad moje obale suze krenu ka tebi, podivljace reka
probice sve brane,
i nece moci vise, srebrno-plava od mojih ceznji meka -
u korito da stane...
Tad cemo biti jedno, jedna obala sto u huku se spojila
i bila na cas jedno...
al moras znati, da mi mozda vise nece biti mila.
da bice mi svejedno.
Zaboravicu tvoju obalu sto sa mnom zadjedno bdije
nad istom rekom,
da dusa, sto vise sluti nego sto vidi, bolom ne rije
po tebi dalekom....
(Bilja015)
Dopuna: 01 Apr 2007 12:02
NOCAS U KASNI SAT
Neko je koracao mojom ulicom, nocas u kasni sat...
Tezak mu bio hod.
Kisa je uporno padala, dok je luku trazio koraka bat
da usidri brod.
Nemo sam slusala kisu, korake nepoznate a znane
srcu mom!
Nekog dalekog secanja trag, nekog dalekog bola rane
prepoznah u koraku tom.
Ucinilo mi se, da su koraci zastali naspram prozora mojih
da cekaju......cute...
Sve dublje uranjah u tamu sobe,bezah od koraka tih
dok suze u ocima slute,
da to ne koraca covek, to secanje na njega koraca
i JA ga cujem samo,
kisa i nije kisa, to su odjeci nemog, sledjenog placa.
Srce i ja korake znamo.
To nisu odjeci koraka ulicom, nepoznatog nekog
coveka sto je prolazio -
To je eho nekih koraka proslih,coveka bliskog a dalekog
davno kad je odlazio.
Ne plasim se ja koraka nekih u kasne nocne sate
samo mi dusa strepi,
sto su ti koraci umorni, sto odu samo da bi mogli da se vrate-
od bola slepi.
Znam, kad ne budem vise nikada cula te korake umorne-
srece ih upio vir
da su im noci zvezdano sjajne, dani suncani, zore nesmorne -
da je pronasao mir.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Apr 2007 14:14
|
offline
- masada
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Zemun
|
SUPER!!!!!!!!!!!!!!!
Biljo imas mnogo potencijala za poeziju, bar po meni. Nastavi da pises !
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2007 11:19
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
BILA SAM TI NESANICA I SAN
Misli moje i zelje, od vremena su svakog krilatije
tu vreme sa mnom bitku gubi..
Padam, ustajem, placem, suze mi od svile svilastije
zbog neznosti kojom ljubim.
I kad si ceznja i strah, kad si sreca i tuga, laz i istina -
sva si punoca moje duse.
I kad te nema, i onda kas si samo bolna praznina -
uteha si za snove kad se ruse.
Zelim da budem tvoj bol i radost, tvoja senka i svetlo tvoje,
i izvor s kojeg pijes zedan,
i da sam ti i tren i vecnost, i da sav nektar ljubavi moje
pijes samo ti, jedan...
Ja ne mislim vise, da mi je zivot najveci neprijatelj
da me zalutalu ukrala sudbina tudja.
Zbog tebe sam ga slomila, da mi je saveznik i prijatelj
i ludost, od svake ludosti ludja...
I znam, za tren od vecnosti otet, ja bicu deo tvog zivota
i leptir sto zivi jedan dan.
I neka umrem, ali umreti sa mnom nece ta divota:
bila sam ti nesanica i san.
(Bilja015)
Dopuna: 02 Apr 2007 11:00
SNOVI OD SVILE MEKSHI
Uzalud vrebam mesecinu, mesec se skrio nocas
zvezdama svojim zameo trag.
Ja se ipak spremam na put, dok bije pozni cas
i dok si tako mnogo drag.
Selica ja sam nocas, i put do tebe u trenu nadjem,
vraticu se kad svane dan.
U svakoj noci sto tebe krije, uvek se lako snadjem
da tebi banem u san....
A lisce nocas susti, pretuzno nocas lisce tuzi
strepi od kisa i studeni
bicu mu nocas drug, sestra cu biti jesenjoj ruzi
zbog ove srece sto buja u meni...
I, nek dodje posle, nek dodje ono sto mora doci
zime, hladne i snezne,
ja tugovati necu. Znam da ce duge bele noci
zbog tebe biti i tople i nezne.
*
I svaka jesen koja dojdje, ponovo ce vracati tebe
ma kako dalek bio tada
ma kako zbog te daljine, srce mi vec sad zebe,
ja zivim ovde, i sada.
I kad neke druge dodju, da snove cuvaju tvoje
ma kako drage bile,
nece moci, ili nece znati, da noci tvoje boje
snovima meksim od svile
(Bilja015)
Dopuna: 02 Apr 2007 11:13
MOLIM TE
Molim te, ne trazi me dok ovi zimski dani traju
makar koliko lepi i ma koliko topli bili,
nista ne cveta tako lepo kao u aprilu i maju.
Sad samo zelim od tvojih ociju se skriti.
Potrazi me u prolece, potrazi me u lastinom letu
potrazi me u mirisu prve ljubicice,
u pesmi slavuja. zagledaj krunicu svakome cvetu...
Tad opet bice lepo i milo moje lice.
Okreni glavu od mene sada, ova zima jos uvek traje
makar koliko lepa i makar koliko topla bila...
Jer se mucim, jer me sudbina na krst stavila,
i nikakvu odstupnicu nije mi ostavila.
Potrazi me u prolece, u prolece cu vaskrsnuti
i odmrznucu sve moje zamrznaute reci,
bicu razlistana tresnja od cije lepote neces usnuti,
bicu prolecnog vetra dah sto opija i leci.
Sad me, molim te, ostavi poslednjim danima zime
i ne boj se za mene, sudbina me ubiti nece,
ja cu s prolecem doci, vesnik njegov je moje ime...
S prolecem se sve poceti, i nikad zavrsiti nece.
(Bilja)
Dopuna: 02 Apr 2007 11:19
JASMIN
Da li je dovoljno da samo cami u mislima
to sto zelim i osecam, a ne smeme da pokazem?
Je li u prirodi coveka da se gubitka boji?
Jedan gubitak u jednom momentu, veci je od
vise gubitaka u vise momenata, kad je taj jedan nenadoknadiv...
Pa, svaki put kad osetim da bi emocije mogle ukljuciti tugu
ja bezim od njih, jer se bojim -
tuga je apsolutna, i osecaj gubitka nije uvek prolazan.
S
ve sto je sudjeno da se desi, desice se...
Samo ako zelis jako, i ako zelis dovoljno dugo, mora doci.
I pravila bih se da ne znam, da taj osecaj kad dodje
ne unisti ponesto od sna koji se sniva, i da ne znam
kako se zamagle ti snovi na krajevima
zbog svih "i" i svih "ali"
kojima sam bila prinudjena da nadjem mesto.
Ali, mozda Ti bas pored mene stojis , pored mene sanjas?
I da znam, sta bih mogla da ucinim, osim da hodam meko
da ne bih gazila po tvojim snovima...
**********
"Nekada davno, jedna devojka se zaljubila u mesec
svake noci je stajala pod nocnim nebom
i molila mesec da postane njegova.
Sjajnu njenu ljupkost je obasjavao svetloscu svojom
ali je ostajao udaljen i dalek.
Ne mogase joj odoleti i poljubi je..
Ona je osecala kako taj poljubac cveta na njenim usnama
i njena radost je bita tolika da se pretvorila u jasmin.
Cvet koji cveta nocu samo kad ga mesec dotakne."
*****
Hodaj meko, jer hodas po tudjim snovima!
Hodaj meko, jer hodas po mojim snovima!
I, nemoj me nepazljivim korakom zgaziti,
jer, vidis da sam ja taj jasmin
i cvetam samo u nocima kad me Mesec obasja....
Zato budi pazljiv kad gazis po nocima punim mesecine.
(Bilja015)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2007 15:04
|
offline
- masada
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Zemun
|
Znas dopada mi se rima u tvojim pesmama, ja je ponekad takodje jurim do imbecilnosti. Predlozio bih ti jos nesto, pisi datume ispod pesama, to ce jednog dana bit nesto poput dnevnika uspomena.
Zoran
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2007 17:11
|
offline
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 34
|
Dobro si preimetio, nisam stavljala datume. Jednostavno, pisala sam za svoju dusu, onako kako mi je "nailazilo".
Cak ni to, nazalost, nisam sortirala.
Mislila sam da su poprilicno arhaicne (arhaizam mi nekako lezi:))
Pokusacu jednom da nesto sredim po tom pitanju.
Jedina pesma za koju znam kad sam je (i zasto napisala) i prva, posle koje nisam pislala 5. godina. Znaci, postiane i one koje jos nisam postirala, nastale su u 2006, i 2007.
Evo prve, posle koje sam napravila pauzu, i znam tacno datum, pa cu je postirati.
Hvala na sugestiji, i naravno, pozdrav:)
DA SAM NASLUTITI MOGLA
Da sam smela, da sam mogla, da sam znala
ne bismo bili drugovi samo sa skolskih odmora...
Ne bi mi pesme koje si pisao bile tako strane
da sam znala, da sam shvatila da su pisane za me.
Govorii su: nista lepog na tebi... osim pesama tvojih
lepota ti bese skrivena za svakog, osim od ociju mojih
Ponekad bi mi citao pesme, ne razumedoh i rec ni stih
zurila sam u te,kradom, dok ti glas postajase sve tishi, tih..
I, tako.. odmor do odmora,cas do casa...i onda kraj!
Jednom si rekao "Nek bude pakao, kad ne postoji raj"...
Izbegavah kraj skole da prodjem u neki sumrak tih
cinilo se meni da neko tamo recituje nekome neki stih.
Rekose, posle,da si otisao daleko, niko ne znade gde
nasmejah se, kao,svejedno, zaboravila sam sve...
Samo mi koraci bivali teski i zamirao bi glas
u smehu sto vise na plac lici, pronalazila sam spas.
Procvetase neke nove ljubavi,radosti, neki novi svet...
Samo bi s proleca u dusi, zamirisao uvek isti cvet!
Ne upamtih ni strofu pesama sto si mi nekad citao
samo pogled koji je davao, trazio, al' nikad nije pitao!
Postari ne zvone uvek dvaput, nekad proture samo -
maleni paket pechacen daljinom i onaj osecaj da znamo...
Zbirka pesama, rukopis tvoj, na prvoj stranici posveta-
i danas se ponekad upitam,nagrada ili osveta:
"Neznim si rukama srce mi odnela
o tudje grudi slomila"
(Bilja015- 23. 03. 2000)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2007 20:52
|
offline
- masada
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Mar 2007
- Poruke: 20
- Gde živiš: Zemun
|
Da sam smela, da sam mogla, da sam znala
ne bismo bili drugovi samo sa skolskih odmora...
Ne bi mi pesme koje si pisao bile tako strane
da sam znala, da sam shvatila da su pisane za me.
Vidis ovo mepodseti na skolske dane, na ono crvenilo u obrazima kada ti se neko dopada a ne smes mu to reci ili ono svidjas se nekome a to ni ne znas. Lepo je setiti se uspomena.
Rekose, posle,da si otisao daleko, niko ne znade gde
nasmejah se, kao,svejedno, zaboravila sam sve...
Samo mi koraci bivali teski i zamirao bi glas
u smehu sto vise na plac lici, pronalazila sam spas.
A i ovo budi secanja davna od pre ni sam ne znam koliko.
Zoran
|
|
|
|
|
|
