|
JESENJE RUZE
Da zime nije, da li bismo prolece sanjali
da nesrece nije, da li bismo se sreci nadali.
ustajali-padali, bauljali, trcali, ustajali-padali?
Da cveca nema da li bismo samo korov sadili?
Ptice s jeseni na Jug odlaze a s prolecem vracaju
ruze uvele jednom, nikad vise iste ne cvetaju
samo bokori njihovi nove izdanke spremaju,
mirisa uvelih se ne secaju, a on se sirio,sirio...
Ljudi kazu na svadbe slutio, svadbama mirisao...
Ruze uzdaha, ljubavnog trajanja ili venjenja?
One su poslednje vatre koje mucno dogorevaju
jutrom se bude s nadom da suncem jos cvetaju
da prvi mrazevi ne beru mirise dok nocu spavaju
snove najavljuju a sopstvenog spokojnog nemaju
*****
Secam se, iako davno proslog kao da je bilo juce
iako nema nas odavno, nema ni one stare kuce
kraj cijih vrata i prozora cvetahu a mi ih brali
smejali se, krili, kikotali, i mirisali, mirisali....
Ni traga tom vremenu, imali smo pa nemali
ne poznajem vise taj kraj grada, visoka zgrada
ko zgariste minulih secanja i mirisa, kisa pada
i sobom u reku nosi pricu naseg uspona i pada...
U mojoj basti stoje, na novi procvat se ne spremaju,
dugo ce sunca biti ove jeseni, necujno pevaju-
nek se ne predaju, nek cvetaju, nek me ne izdaju
da i pod snegom mirisu samo one umeju i znaju
Boze, zaustavi vreme, i kise nek vise ne padaju
neka ne venu ove, s mukom procvale jos u maju.
(Bilja015)
|
