Imala sam te

Imala sam te

offline
  • Pridružio: 24 Okt 2009
  • Poruke: 4

Bila je topla letnja noc kad smo se sreli. Upoznali smo se i ni jedno od nas dvoje nije znalo šta nakon toga sledi. Da li samo čisto poznanstvo,prijateljstvo ili ljubav. Bio si zainteresovan za druge cure a ja za druge momke, ali u dubini duše bilo je nešto sakriveno. Sakriven jedan mali žar koji lako može da se rasplamti u veliku vatru.
Prolazili su dani i nedelje. Bio sa mojim drugaricama i jurio za drugama, a ja... Ja sam stajala mirno, po strani, čekajući da će se nešto desiti. Ali nisam čekala tebe, ne. Čekala sam nekog drugog, ni sama ne znam kog, da dođe i probudi u meni osećaj iskrene ljubavi. Čekala, dok ti nisi prišao i zainteresovao se za mene. A ja, bila sva zbunjena i onaj mali žar što se nalazio u meni je polako počeo da bukti. Ništa nismo hteli na brzinu. Sve se polako odvijalo, a lepim rečima smo mnogo toga ostvarili. Sam početak je započeo razgovorom.
Videli smo se sa namerom da razmislimo o svemu, ali je nešto bilo jače od nas. Uspeli smo da započnemo našu priču. Priča koja inače nije dugo potrajala, ali mnogo znači. Priča koja je mnogo toga doživela i koja je ostavila trag u nama.
Bilo je svega. Puno ljubavi, strasti, poštenja i razumevanja. Uspeli smo i kada nam je bilo teško, uspeli smo da ostvarimo i ono što sa nekim drugim ne bi uspeli. Ali kad je bilo najlepše sve se završilo. Sve je palo u vodu i počelo polako da tone. Ali kao čovek koji tek uči da pliva, kao malo dete koje uči da hoda, takvi smo bili mi. Ustali smo zajedno. Išli zajedno i pratili korake jedno drugom. Ti moje, zatim ja tvoje. Pali smo prvi put zajedno i tu je naš najlepši početak stao. Kad smo mogli bez prekida da idemo dalje, zaustavili smo se. Kao i pisac koji piše priču pa kada izgubi inspiraciju stane dok se ne seti nečeg novog. Prekinuli smo, ali oboje smo videli da nam je teško jedno bez drugog.
Kada smo videli da ne možemo sami, ponovo smo počeli zajedno da učimo. Ustali smo i počeli hodamo, dobili smo inspiraciju za novi deo priče. Ali uzalud, ponovo smo pali i ovaj put nas je mnogo zabolelo. Dobra strana toga, jeste, da smo i dalje mogli zajedno da puzimo. Ostali smo i daljle jedno uz drugo, zajedno, ali tako daleko jedno od drugog. Terali smo jedno drugo da se ponovo podignemo, da ustanemo i nastavimo dalje, ali ovaj put uz obećanje da neće biti padova. Ovaj put nismo uspeli. Oboje smo se plašili da će posle trećeg pada jedan od nas dvoje ozbiljno da se povrdi. Ali ne da povredi ruku ili nogu, već nešto više. Da ne povredi svoje srce.
Posle toga smo se veoma udaljili. Na par meseci dok se ponovo nismo sreli- za najlepši događaj. Za proslavu dočeka Nove godine. Noć, zvezde, sneg i vatromet su učinili svoje. Nešto je počelo ponovo da nas spaja. Želeli smo jedno drugo ponovo. Želeli smo da smo ponovo zajedno, da ponovo imamo nas pored sebe. Da ponovo počnemo da učimo da hodamo i da napišemo najlepšu ljubavnu priču. Ali ovaj put ne iz početka, već samo da nastavimo tamo gde smo stali.
Mnogo smo se mučili. Više me nije bilo briga da li će posle trećeg pada da me zaboli ili ne. Posle prvog puta je bilo sve lepo i smejali smo je jer nije bolelo, ali mene sad više nije bilo briga da li će nešto da zaboli ili ne. Bilo me je briga da li će da boli više od drugog puta ili ćemo oboje da se smejemo kao prvi put. Pokušavali smo na razne načine da ustanemo. On i jeste uspeo. Davao mi je ruku i pomagao, ali čim bi smo se uhvatili dolazio je neko drugi da nas razdvoji. Razdvajali bi nas time što su mene uvek bacali na zemlju, a njega bi uhvatile za ruku i nastavile sa njim. Ja bih ostala dole. Dole, na zemlji, na prašnjavom putu. Sa suzama u očima i bolom u srcu. Ali ipak smo ponovo probali... Nije dugo potrajalo. Potrajalo je kraće nego predhodnih puta. Opet sam ja pala. Pala sam, ali ne zato što me je neka druga gurula, već zato što me je on sam gurnuo.
Kao i što sam mislila, zabolelo je mnogo više. Osetila sam jak, veoma jak bol u grudima, u srcu... u celom svom telu. Suze se nisu zaustavljale. Bile su stalno u očima.
Posle svega odlučila sam da ustanem i da krenem dalje. Obrisala sam suze, ustala, obrisala prašinu sa sebe i krenula dalje... Uzalud... Pokušavala sam ali na koju god stranu sam se okrenula, udarala sam u zid koji je oko mene. U zid koji je on sagradio svojim imenom. Kada god bih imala nameru da predjem taj zid, on mi nije dozvoljavao. Ali kada sam skupila hrabrost, naoružala sam se i krenula. To oružje nije bilo neko smrtonosno koje bi ga povredilo. Naravno da nije. To oružje sam ja nosila u sebi. Ono što čini čoveka najjačim. Naoružala sam se svojom lepotom i onom najiskrenijom dobrotom u sebi. Najiskrenijim osmehom i sa puno topline u srcu. Dozvolila sam srcu da me vodi. Videla ga i očarala ga time. Iznenadila ga jer je video da sam ustala, naučila da hodam bez njegove pomoći.
Kada je video da ponovo znam da hodam i da stojim čvrsto na zemlji poželeo je da sad ponovo ide samnom. Da ima nekog sa kim će moći noramalno da ide bez imalo pada. Naravno, i ja sam to poželela. Ne da imam neko stabilno dete koje je ponosno na sebe što je usavršilo kretanje, već da imam nekog ko će samnom moći da hoda i da pratimo jedno drugo u stopu. Ali sve to sam iskoristila na drugi način. Uzela sam mu ključ koji je otvarao vrata one silne zidine koja je bila oko mene. Uzela ključ, otključala vrata i izašla... A ključ... Kluč sam ostavila kod sebe za svaki slučaj. Da jednom ili zaključam ta vrata zauvek i da ili oboje budemo unutra zajedno ili da samo njega zaklučam, ali da ovaj put one silne zidine budu označene mojim imenom.
Ja sam i dalje nastavljala da hodam. Bilo je padova, ne mogu da kažem da nije. Ali ovaj put neprimetno. Evo i dalje koračam, ne tako sigurno, ali trudim se. Padnem tamo i koji put. Nekad zaboli jače, nekad slabije. Ali ne dozvoljavam da padnem i da tako ostanem na zemlji, već se što brže mogu dignem i nastavljam svoj put. Put na kome još uvek koračam sama... Ali on je još uvek tu, blizu. Negde iza mene ide. Tu je da mi pomogne da ustanem kada me neka od njegovih ponovo gurne.
Zid je oko mene mali. Pripreku nisam celu prešla, ali mi polako uspeva. Možda nakon svega će on ponovo doći da mi pomogne da nemam više padova i da ja njemu pomognem da što čvršće i on i ja stojimo zajedno na zemlji. Ućićemo zajedno ponovo u onu veliku kulu koju smo zajedno sazidali od naše ljubavi i zaključati se- na duže vreme. Izaćićemo iz nje zajedno, srećni i nasmejani i bez imalo trunke kajanja... A ključ... O tome ćemo zajedno odlučiti.


Vida. . .Smile



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3075
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Zanimljivo pisanije, koje svakako vredi nastaviti... Wink



offline
  • Pridružio: 24 Okt 2009
  • Poruke: 4

Hvala...uz inspiraciju sve se moze...Smile

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3075
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Svakako, nadam se da će biti i nastavka... Smile

offline
  • Pridružio: 24 Okt 2009
  • Poruke: 4

Ti i Ja

Ti i Ja... mi mogli smo skupa al sve bilo je protiv nas....
Tiho svadjali se, mirili na glas...
U jedno drugom trazili smo spas i nasli ga u...
U RASTANKU

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3075
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Wikica92 ::Ti i Ja

Ti i Ja... mi mogli smo skupa al sve bilo je protiv nas....
Tiho svadjali se, mirili na glas...
U jedno drugom trazili smo spas i nasli ga u...
U RASTANKU


Ovo me podseća na pesmu Vlade Georgijeva Question Wink

offline
  • Pridružio: 24 Okt 2009
  • Poruke: 4

Najlepši san

Da, to je bio najlepši trenutak koji se poželeti može. More, sunce, peščana plaža... Šta smo hteli više. Tu smo bili oboje, nas dvoje zajedno, sami, daleko od svih. Daleko od sveta... Tu je bio on sa mnom, ja sam tu bila sa njim.
Jedva smo čekali leto. Tople dane, sa temperaturama preko 30, da stalno sunce sija i da sve procveta. Dosadila nam je zima. Hladnih dana, puno snega i tople garderobe nam je bilo dosta. I bez obzira što je nama bilo lepo, iako je napolju ispod nule, jedva smo čekali tople dane. Ni on, a ni ja nismo voleli zimu. Ali eto, uz malo dužeg čekanja došlo je i leto. Jun, Jul i Avgust su bili nezamislivo lepi dani. Uzmimo u obzir i to što smo i tad bili sve vreme zajedno. Pa šta nam je trebalo više. Setili smo se... Ono što bi nam još više, do maksimuma ulepšalo život bio je odlazak na neko lepo, romantično mesto.
Leti je sve lepo. Pa čak i odlazak na selo bi nam bio romantičan. Ali nismo tamo hteli. Ipak smo želeli nešto još lepše. „Idemo na more“- rekao je. „Idemo“- odgovorila sam sa puno radosti. Našli smo super mesto, rezervisali karte, spakovali se i pošli. Put kao i svaki bio je malo teži i iscrpljujuć. Ali šta, tako je uvek kad se putuje. Na to nismo ni obraćali pažnju...
Došli smo, smestili se u malom romantičnom motelu kome ništa nije nedostajalo. Mesto je bilo predivno. Mirno, lepo, uređeno... Dobar deo dana smo proveli odmarajući se u našoj maloj sobi, iscrpljeni od puta. Samo smo ležali na krevetu, slušali tihu muziku, šum mora i pričali. Posle dužeg odmaranja odlučili smo da odemo na plažu. Obukli smo svoje kupaće kostime, uzeli jedan peškir, uhvatili se za ruke i pošli. Prvo smo šetali po plaži, razgledali okolinu. Divili se čarima leta i moru koje je bilo predivno. Posle duge šetnje našli smo naše novo mesto, seli jedno uz drugo i uživali. Ispred nas je bilo samo ogromno plavo more i najtoplije sunce koje je polako zalazilo. Ništa drugo nismo videli osim mora i sunca. U jednom trenutku me je poljubio. Toplo i nežno kao što samo on to ume. U tom trenutku sam samo mislila na njega. Samo je on tada postojao za mene i niko drugi. On je tada bio jedina osoba za koju znam. Otvorila sam oči i videla ispred sebe samo njega. Najlepšu i najbolju osobu koju volim. Nasmejala sam se, zatvorila ponovo oči i zatim sam ga ja poljubila na najlepši mogući način.
Dok smo uživali u poljupcima koje je on poklanjao meni i ja njemu, sunce je sve više tonulo u svoj san. Mi smo i dalje sedeli na plaži pune peska, zagrljeni. Sedeli smo tako ćuteći, diveći se svemu lepom što vidimo. Predložio je da se malo okupamo. Ustali smo i otrčali do vode koja je bila topla. Igrali smo se u plićaku. Jurili smo se, trčali i prskali. Ulazili smo sve dublje u vodu i počeli zajedno da plivamo. U jednom trenutku doplivao je do mene i zagrlio me je najjače što je mogao da mu nigde ne bih pobegla. Ponovo me je poljubio na isti onaj način. Na onaj način da kada me dodirnu njegove usne samo osetim nešto u stomaku. One poznate leptiriće kojih kao da je na stotine koji bi hteli da izlete iz vašeg stomaka i počnu unaokolo da lete od sreće. Tako bih se ja osećala svaki put kad bi me on poljubio. Pa i tad...
Sunce je i dalje polako zalazilo. Mi smo i dalje bili u vodi, zagrljeni. Tada sam imala samo njega i nikog više. Ni o čemu tada nismo razmišljali. Tiho smo pričali jedno drugom najlepše reči. Bezbroj puta mi je rekao volim te. Bezbroj puta sam ponovila isto.
Rekla sam:“Ovo je najlepši mogući trenutak u mom životu“. Rekao mi je:“I meni isto. Volim te“. Poljubili smo se i odjednom... Gde sam ja?! Kakva je ovo garderoba na meni?! Dolazi mama i kaže: „Vikice, ajde, škola, nemoj da kasnis“. Aaaaa.... Sve je to bio samo san! Neeeee, zašto?! Ustala sam mrzovoljna, spremila se i pošla. Na putu do škole sam razmišljala da i nije sve tako loše. Iako je sve to bio samo san, ja njega imam i na javi. Tu je sa mnom i poklanja mi stalno one najlepše poljupce iz sna. Najlepše poljupce od kojih mi se celo telo strese, a srce počne kao ludo da bije. I evo ide proleće, pa posle njega i leto. Šta znam, možda jednoga dana taj san i doživimo nas dvoje. Taj najlepši san o kome sanjamo samo on i ja.
Vida Smajli

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 655 korisnika na forumu :: 19 registrovanih, 2 sakrivenih i 634 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bojank, BSD, djordje92sm, GreenMan, ILGromovnik, Joja, Leonardo, Miskohd, mustangkg, nik8282, nuke92, Rakenica, saputnik plavetnila, Sass Drake, Toni, vespa nikola, Vlad000, zoranis