Jesen u oku...

5

Jesen u oku...

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Samoca se razliva
Zidovima
Boji ih bojama
Ceznji
Prozorska okna
Traze te
Zamagljena
Orosena
Od dugih sati
Cekanja
Ispisuju slova
Imena tvoga
Jecavim pokretom
Nespretno
Mrak mami
Novo jutro
Pijano
Rascepljeno od zelja
Miris prosloga
Uvukao se
Duboko
Ne odlazi
Snevanja traze
Glas ti
Nestao u tisini sto gusi
Htenja
Cekanje razleze se
Gradom
Koji stope ti skriva
Odjeci tek dolazeceg
Bude strepnju u novi dan.
Mozda dodjes.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Zvezde kuju nesanicu.
Noc je siroka
I duga
Poput moje
Zelje za tobom,
Zarasla u razdaljinu koja
Nade pokadkad gasi;
Poput vetra
Sto plamen svece
Izgara,
Bez savesti,
Uspemena rasprsenih
Po danima,
Koje mu nista ne znace;
Poput tuge koja
Cilj je sebi,
Bez namene.
Zidovi placu,
Suzama koje jecavo
Prizivaju slova
Tvoga imena,
Oblicje tvoga osmeha.
I cekam ozarenost
Na tvome licu,
Neznost u barsunastom glasu,
Duge kose,
Koje samo ti sa ponosom
Prkosno znas nositi,
Pogled od hiljadu godina,
Za nama rasutih
Naokolo,
Po snegovima,
Talasima,
Mirisu sume u prolece,
Svelom liscu
Jecavom od kisa…



offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Jesenja noc
Tvoj dodir mami misli
Osecaje da nikada
Proci ce
Sum lisca
Oko nas
Zvuci koraka koji
Spajaju nas jos vise
Ostricom bola
Sto dugo
Pocivala je u srcu
Zeljnom nade
Da skupa
Bicemo u noci
Poput ove.

Cekam praskozorje
Da glasom ti
Odagnam casove
Zaglavljene u vecnosti
Sto snove guse
Cekam novi dan
Susret pod bojama
Mirisima jeseni
Ni nalik onima pre nje
Novu nadu
Dodir usana
Ceznjivim od daljine
Koja samu sebe ispreda
Cekam trenutak poput
Onog sto ostavismo
Iza sebe
Ove veceri
Mila moja.

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

San
Priziva me;
Izmicem laganim korakom
Stvarnosti,
U zlobi ljudskoj
Okamenjenoj
Zanavek,
Nepromenljivoj.
Znam da tu si,
Kao spasenje
Skrivena u mom srcu,
Stvorena nadu da ulijes
I kada nisi prisutna
Kraj mene;
Lagano tonem
U svet u kome te nalazim,
Nasmejanu
Pripijenu uz mene,
Darujuci mi,
Kao prosjaku u noci
Bujicu
Neznih reci,
Dodire boje svile,
Cistoga srca;
Punu ljubavi
Koja mi je uvek
Izmicala za korak,
U proslosti koja
Ukrala je snove decaka,
Koji je rodjen da sneva I voli.

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Daljine pune sna
Zovu ti osmeh
Da poklonis
Nekome koji sneva
Beskrajno prkosnom
Ipak
Samo ljubavlju nadojenom
Tvojom
Od davnina
Od postanka nas
Bez predrasuda
Koje gase osmeh
Na licu
Ocajnom od zelja
Pijanom od ljubavi
Strasti
Nedostajucoj u ocaju
Gde si
Jedina moja
U kom kutku si se skrila
Beskrajnom I nepreglednom
Kao more dalekom
Talasima ispresecanom
Zovem te srcem
Nemim sto razum gusi
Nemirnim
Zeljnim ti usana
Na kojima pociva
Snaga koja me bodri
Uliva svetlost dana
U zivot moj
Prepun sna.

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Peku obrazi
Od neizrecivog
Duboko u meni
Ostricom maca
Sopstvenog srca
Secem bice svoje
Meso koje
Manje boli od duse
Ranjene
Pijane
Od iscekivanja
Na koja
Mozda nemam prava
Tvrdoglavo
Ocekujuci
Dane koji ce donet’
Osmeh
Na licu
Prolece u dusi
Ranjenu od sopstvenog
Bitisanja
Koje mi je On
Podario
Kaznivsi me
Da svojim mislima
Srcem
Kradem
Vreme koje
Kuje nade da bolje dolazi.

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Prolece u tvojoj kosi
Zvezde u ocima
Proslost koja otima
Sebicno
Srecu
Nadu
Da skricemo se ponovo
Pod senama jasena
U parku snova
Gde pociva vecno
Srce moje
Zeljno tvoga
Odes li
Postoji trag od ruza
Obrastao trnjem
Po kom bosonog
Gazicu
Do trena
Kada kise jesenje
Snegovi
Skriju uspomene daleke
Do tada
Skricu ponos u srcu
Suzu u oku
Tajnu u dusi da volela si
Jednog decaka
Prepunog sna
I zaboravila
Ono sto bili smo nekada
Jedina moja.














Dolazi zima;
Snegovi zamecu
Tvojim stopama trag,
Trazim te srcem,
Jer znam da blizu si,
Izgubljena.
Oslusni mila moja,
Moj glas te doziva
I u tisini zimske noci,
Dok snevas;
Pronadji put
Do moje duse,
Oslusni otkucaje srca moga,
Neka te vode meni,
Usnulom,
Pijanom od tvojih usana,
Mirisa tvoje kose,
Sto naslucuje novo prolece
I nas.

























Volim te
Nisu vazne reci
U oku sjaj
Odaje svaku iskru ljubavi
Sebicno cuvajuci je
Za tebe
Za cijim srcem ceznem
Koju sanjam budan
Hodeci ivicom
Zelja I stvarnosti
Nad bezdanom
Siguran da pasti necu
Sve dok moje srce
Kuca za tebe
Dok moje ruke tebi hrle
Dok disem vazduh
Pomesan sa mirisom proleca
Koji nosis u kosi
Dok ruke tvoje grle me
Usnama pripijenim uz moje
Dok volis me.























Samoca okiva
Srce za prostor
Oko mene
Tih, polumracan
Oh, kako me ova
Jesen stipa za srce
Kako mi steze dusu
Pijanu od tebe
Mokru od
Kisa sto u dugim mlazevima
Ispusuju
Jedno po jedno
Slovo tvoga imena
Na prozorima
Zamagljenim od
Pogleda uprtog u daljine
Iz kojih te ocekujem
Nasmejanu
Sanjivu
I cekanju nema kraja
Premda vreme
Tako juri
Ne znam kuda
Ali cekam te.




















Zidovi oko mojih htenja;
Snovi kao varka,
Otelotvoreni u dugim
Cekanjima
Tvojih usana,
Kao zig
Stoje na dusi koja
Utiskuje zelje
U svaki novi dan ,
Rodjen da bude tu,
Bez jasnog cilja,
Pijan od kisa;
U Sunce sto budi me
Bojom nade,
Da glas tvoj iznedrice
Osmeh na licu
Prepunom briga,
Sjaj u oku
Snenom,
Zeljnom tvoga pogleda.
Nemiri bujaju
U traganju za dodirom
Tvojim,
Iscekivanju nadolazece
Srece;
Gde si
Voljena moja,
U kom kutku ovoga grada
Svila si svoje misli,
Na kojim plocnicima
Skrila si korake svoje;
Snevas li snove,
Kao ja,
Ili budna si negde,
Daleko
U noci.








Bozicno vece
Usne tvoje skriva
Usnule
Boje meda
Zelim da sretnem ih
Negde
U tami koja krije
Zudnju
Miris neprolazne
Ljubavi
Okovane srecom
Za moje srce
Na mestima koja
Cuvamo jos uvek
Za nas dvoje
Mamim ti reci
Neme
Od daljina
Od vecnosti u kojoj
Volecu samo tebe
Neizrecivo
Bezgresno
Bas kao sto bezgresan
Ovaj dan je
Ljubavi moja



















Sanjam ulice
Koje odzvanjaju tvojim
Stopama
U besanoj noci
Zudim za tvojim koracima
Koje si zaboravila
Nekada davno
Tisina mami
Tvoje reci
Prisustvo koje
Nedostaje
Koje
Zaboravila si
Na koje si stavila katance
Tvoga nepostojanja
U mome zivotu
Zudnjom zadojenim
Praznim plocnicima
Poplocanim
Mokrim od vremena
Koje nema nista
Sem uspomena
Koje skriva
U kojima
Sam se zatekao
Pijan od reci
Od ljubavi
Izgladnele
Koja ne bira nacin
Vec trazi
Srce tvoje.













Skrila si se u magli
Secanja,
Nepostojanja
Za moje srce;
Recima sladis odsustva
Svaki tren,
Gorak za moju dusu;
Iza
Pogleda tvog
Dalekog,
Nepristupacnog,
Za slepca koji trazi put,
Kojim je
Iznosio svoje zelje,
Suze
Razapete na krstu
Sopstvene osude,
Krijes se
I dalje nema te,
Mada tu si,
Prikovana za misli
Zalutale u noci
Koje traze san.





















Zvezde kuju nesanicu.
Noc je siroka
I duga
Poput moje
Zelje za tobom,
Zarasla u razdaljinu koja
Nade pokadkad gasi;
Poput vetra
Sto plamen svece
Izgara,
Bez savesti,
Uspemena rasprsenih
Po danima,
Koje mu nista ne znace;
Poput tuge koja
Cilj je sebi,
Bez namene.
Zidovi placu,
Suzama koje jecavo
Prizivaju slova
Tvoga imena,
Oblicje tvoga osmeha.
I cekam ozarenost
Na tvome licu,
Neznost u barsunastom glasu,
Duge kose,
Koje samo ti sa ponosom
Prkosno znas nositi,
Pogled od hiljadu godina,
Za nama rasutih
Naokolo,
Po snegovima,
Talasima,
Mirisu sume u prolece,
Svelom liscu
Jecavom od kisa…
Cekam te jedina moja.







Nedostajanje
Ceznjive noci
Radjaju nespokoj
Lice I nalicje
Istih zelja
Nizu se u nedogled
Eho tvoga imena
Odzvanja
U jutrima sto ne bude
Snove
Nedosanjane
Mokre od kisa
Pomalo zaboravljene
U svakom kutku
Ovoga grada
Tisina slama
Zidove
Nada se probija
Nemocnim vapajem
Srice slova
Imena tvoga
Prikovanog mi
Za svaku rec
Svako slovo
Jecavo I golo
U tvome odsustvu.

offline
  • Milan Popovic
  • Doktor medicine
  • Pridružio: 23 Okt 2007
  • Poruke: 85
  • Gde živiš: Beograd

Kako objaviti knjigu bez prebijene pare u dzepu? Ne nameravam da zaradim, vec samo da knjigu posvetim voljenoj osobi. Hvala!

offline
  • Pridružio: 01 Jan 2011
  • Poruke: 99
  • Gde živiš: Beograd

Napisano: 03 Feb 2011 15:32

"Iznosene nade
Pocepane
U ritama
Nosim sa sobom
Krijem ih
Bestidno
Jer vrede
Onoliko
Koliki sam put
U njima presao"

Pesma govori više od nje same Exclamation .Čitala sam sve tvoje pesme, sve mi se dopadaju! Ako su autobiografske, probaj da se zaljubiš Wink, a ako nisu onda su predobre Ziveli .

Dopuna: 03 Feb 2011 15:35

milan77 ::Kako objaviti knjigu bez prebijene pare u dzepu? Ne nameravam da zaradim, vec samo da knjigu posvetim voljenoj osobi. Hvala!


Postavljam isto pitanje, ALI NEMAM ODGOVOR GUZ - Glavom U Zid !

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3073
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

milan77 ::Kako objaviti knjigu bez prebijene pare u dzepu? Ne nameravam da zaradim, vec samo da knjigu posvetim voljenoj osobi. Hvala!


Jesi li mislio da napraviš specijalno izdanje kao pravo iznenađenje? Možda samostalno na svom štampaču da ištampaš, ili (meni lično bi to bilo mnogo bolje) da pronađeš staru hartiju i rukom ispišeš te stihove. Jeste da bi ti oduzelo dosta vremena, ali mislim da bi je to oduševilo. Barem mene bi. Wink


Razmisli o tome! Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 524 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 0 sakrivenih i 515 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: galijot, ikan, Marko Marković2, Mercury2, pacika, S-lash, suton2, Vexon, Vladko