Markovic Rajica - pesme

3

Markovic Rajica - pesme

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

По нужди на тврду земљу падох
Слободи, разуму и свести стран
Ни добро, ни зло, ни грех не занадох
Ни сунце, ни месец, ни ноћ, ни дан.

Из природне нужде почех да растем
Да гледам свет и светлост дана
Ал друга нужда облаке тмасте
Навуче дрвећу повише грана.

Кретох, по нужди, светлост да нађем
И лево, и десно, и право, и криво
Улице прашњаве маме да зађем
А срце лудо, још, поводљиво.

Кад крочих калдрмом корака чила
Ударац с леђа мучки ме стиже
Ту снага влада не љубави сила
У нужној се одбрани десница диже.

Из нужне одбране до лошег гласа
И репутације негативца
Једни ми причаху како сам даса
Док ме узгајаху за дежурног кривца.

Из нужне потребе почех да радим
Да кућим кућу па да се женим
Проклета пара људима младим
Нужни сан чара ионако сненим.

Већ пола века у нужди ми прође
Некад у великој, некад у малој
И старост нужна пред праг ми дође
Мерим по снази посусталој.

Велика нужда похулио би неко
Незхвалан на овом Божијем дару
Ал тако је с Богом и Божјим човеком
Човек је на земљи нужди на удару.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Под земљом град, лагуми црне маште
Под сукњицом страст увија се змијски
Зинули бетон у сласт ждере јесење баште
Туђин се раскречио на праг комшијски.

Срца блуде прекоокеаснским сликама
Гад се гади лозе просте балканске
Време усијане главе овенчава буникама
Првих пратиља певаљке кафанске.

Дугоного време стидне док прескаче
Гурање на орук јури фантазме личне
Подземна тмина у мед и млеко претаче
Домаћу крв и ген и слике породичне.



offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Док су ноћни чувари спавали клонулих глава
Без даха сам гледао у њу како поред мене спава
Из времена у вечности трен чудом бејах пренесен
Наоко свестан и будан, а опет лудо занесен.

Док су се лопови мучили око модерних брава
И даље сам гледао у њу како поред мене спава
Коме да пријавим крађу мангупског срца из хира
Од ћерке чувара једног јавног реда и мира

Напољу ноћ и снег ко вук завија мећава
А ја још гледам у њу како поред мене спава
Са снегом се и занос топи небом се разлива плава
Ко да је и даље гледа док сном спокојним спава
Растанак филмски тужан и мелодрамски чудан
Она оста да спава а ја остадох будан.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Мама, ти си остварење свих снова
Слободе глас, божанство пред којим тата клечи
Мама ти си победница тек прошлог века
Увек модерна, млада и нова
Твоја близина све болести дечије лечи...

Док син мамици хвалоспеве испатосиране узноси
Патер фамилијас у групи залуталих у временско-просторној фарси излаз тражи
Војсковођа који рођену битку с трњем живота доби ко и сви боси
Напушта бојиште побеђен да не помисли на рат
Преосталим собом побуни покореног одолева
Породичну хармонију не хтевши гласом својим да дражи
Довољно при свести да схвати да га загуши времена бат.

С временом које се и само клања тој некад лепшој половии
Чија он неприметно сасвим осмина поста
Пријатељ остати треба,
Бар формом ако не по суштини
Па био и камен спотицања за госта
И собна заобилазница за жену и сина
И пало и окамењено парче неба.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Ходаџије у непомаку испод водене површине
У три смене упослених језика зевају
Од досаде, испражњеног садржаја промине
Тај дан у ноћи, и та ноћ којој не одолевају.

Како одолети њеној заводљивсти, црној
И опојном јој вину што водене ходаџије мами
Између празне и пуне сви се испруже пуној
Чаши дестилованог сна и мноштвом нестају сами.

Прскањем зачаравајућег мехура остане само ноћ
И бескрајна садашњост без звезда и лица
Нека буде обрисан круг и слабост и моћ
Слободом избора ловокрадица и птица.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Бол је живот а не бина
Позорнице што се сија
Мало вина, никотина
И живот се одробија.

Бог те пусти да судбина
С телом твојим заоргија
Дода вриске и кармина
И живот се одробија.

Љубав земна ко трњина
Скупља уста, али прија
Додир усне желатина
И живот се одробија.

Ковитлаш се ко прашина
Година те бат убија
Један букет месечина
И живот се одробија.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Вечитим ткањем уткана у мирисе пролећа пролазиш улицом мојих успомена.

Корацима од сунчевих зрака мекано газиш по мом устрепталом срцу.

Сви путокази окрећу се за тобом улице покуљају само једним смером за твојим кораком.

У твојим очима даве се најбољи пливачи, пред тобом и цар уме да задрхти јер ти си жена у пролеће.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

ПРОЦВЕТАЛА УЛИЦА

Процветала улица
Латицама сукњица
Од пијанства мириса
Облак небом посрће
Сунце вири с прозора
Шире му се зенице
Пролеће се родило
Река страсти потекла
Све је жару водило
На ватри се опекла
С цвета цвету скакуће
Пчелу медом умива
Извор вина црвена
Прав ми корак заноси
Све до неба залутам
Све до зиме шапућем
Срце светли у мраку
Фосфор крви уждије
Вино с грожђа да пије
Пијане ми улице
Звижде ребра фрулице
Земљом неба арије
Зов Милице, Марије.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Тебе да није сан би ми изгубио смисао
Јалове би зевале године као излози празни
Младалачких бих се клонио жеља и свету мрео
У сенци тишине нечујно сасвим бих дисао
Изгубљени злочинац затечен у праведној казни
Што ништа од живота па ни сам живот не би хтео.

Тебе да није благословених ових болова
Ни било не би у вече рано кад време није
Ни дозива безгласних ових из душине последње тајне
Минута тешких ових сливених свих од олова
Не би ни било само тебе да није
Али, без тебе не би било топлине ове сјајне.

Тебе да није и ја бих био ко сви моји вршњаци
Загледан у свој наопаки свет слутње и бриге
Година невешто скривених у џинс гардеробу
Али у мојој крви вриште немирни ђаци
Што занесени тобом поцепаше школске књиге
Па скачу по мом телу као по тесном гробу.

Тебе да није и старост би ми на врата
Спустила кофер сумора што из даљине слутих
Па бих се у сутоне оловне земљан са сунцем гасио
Мртав за огњени сјај страсно облисталог злата
И опојни мирис цветова ових младићки жутих
У немиру не бих сад лутао махнит да бих се скрасио.

offline
  • Pridružio: 28 Dec 2012
  • Poruke: 35

Године односе са згаженим лишћем и жеље и снове
Крв ми се лагано са сутоном мири у јесење вече
А још јуче згазих пољубац у трави под цвастима зове
Што ми још и данас срце ватром стигне сећањем запече.

Пожутела трава, месечина мутна низ стабла се слива
Мук шапуће ветар ишчупаној грани од самрти тише
На прстима прођем испод старих снова, сета се разлива
Успомени вапим заборавом плани, не мучи ме више.

Негде иза брда са салвама сунца смех ти одјекује
Звонак и тајанствен лако ме узноси духом што лепрша
Помами се снага под навалом крви страсти ми забрује
Затрепере жице из младости давне заталаса душа.

У облаку лица јата тајни скривам и комадић сунца
Прегажено срце у грудима шапће с прочитаном тајном
Раскрснице тесне раскрчујем варком утехом бегунца
Несуђену срећу неопрезан губим занет онокрајно.

Кораке ми патња растеже до неба слуђеном атому
Зар ми младост ломна откинула крила у прикрајку ћутим
Застајем у месту, скупљам задњу снагу да позајмим грому
Протрчало време не враћа се никад губитак свуд слутим.

Негде иза брда са салвама сунца смех ти одјекује
Звонак и тајанствен лако ме узноси духом што лепрша
Помами се снага под навалом крви страсти ми забрује
Затрепере жице из младости давне заталаса душа.

Чедност једне зоре под прозором њеним растргоше вуци
Јата црних птица кљуцају ми снове док са липом жутим
Самоћа ми друштво од кад слага живот и браћа хајдуци
Затворен у песму пред отетим сутра сећањима путим.

Тешку сетну маглу у дну душе скривам остарели јатак
Докони се чуде док самоћу љубим уздрхталом усном
Иза хладног зида зажелим се сунца дах слободе кратак
Живот ми се сав изненада збио у промашај згусно.

Негде иза брда под салвама сунца смех ти одјекује
Звонак и тајанствен лако ме узноси духом што лепрша
Помами се снага под навалом крви страсти ми забрује
Затрепере жице из младости давне заталаса душа.


ЗАГАЗИ У ВИР ДУХОВА СЛОБОДЕ


Пољуби разголићено стопало дугоногог лета
Радост рађања зоре са срцем сродним подели
Сагледај цвет очима самог цвета
Радуј се младости журно док се не одсели.

Размрси ветром тек умршене косе
Месечине младе, топле крви жедне
Не отимај се струји пусти се нек те ноге босе
Пренесу преко непоновљиве воде једне.

Буди накриво насађени читач наопаке прозе
Несломљених вратних пршљенова и кичменог стуба
Смеши се и не дај да те стране прочитане згрозе
И украду ти из осмеха чисту белину зуба.

Загази у вир духова слободе
Ма ти небо допрело до грла
И ти нестао из видног поља
Свих створених поринутих у воде
Бесловесних чула
И наопаких воља.


КУД БЕЗ ИДЕАЛА


Ура, ура, ура
Свет карикатура
У ширину расте
Загнојене красте.

Повуци потегни
У јарам упрегни
У глобалну вучу
У безбожну тучу.

Кад пробијеш љуску
Јајета и шлема
Кад надмудриш гуску
Видиш да те нема.

Променљиве слике
Мењају гледаче
Губитнике о час
У тал преиначе.

Два века те нема
Ни мртав ни жив
Ко миш испод шлема
На дежурству крив.

Чизма ти по лицу
Утискује шару
Бегом у ситницу
Служиш господару.

Ко те то окреће
Ти луткино дете
Од среће до среће
Ко ти омчу плете.

Слобода је пала
Како је подићи
Куд без идеала
Кроз мрклине стићи.


ОД МЕТКА ДО ХЛЕБА

Притвор, претрес, рација
Још се не спроводи
За сад окупација
Траје у слободи.

Жиг, легитимација
Број што корак веже
То тек окупација
Оков попритеже.

Сто за једног јастреба
Удружених нација
Од метка до хлеба
Тече окупација.


ЈАОЈ МЕНИ


Јаој мени непотребној нози
Не виде ме моји као бози
Јаој мени у ватру ме туре
Па се смеју, мени сузе цуре.
Јаој мени јаој мојих јада
Зар да мучим кад ме трн пробада
Вапим јадан да се слух тим згрози
Ал не чују моји као бози.
Јаој мени и јаој и куку
Како ногу да мењам у руку
Нога носи а рука се вози
Ал не чују моји као бози.
Јаој мени ножурди у калу
Ја под столом руке на асталу
Точе чаше вина што се скрози
Ал не виде моји као бози.
Јаој мени у ципели тесној
Јаој лева шта ћеш ми на десној
Запертлана у незгодној пози
Ал не виде моји као бози.
Јаој мени што ме камен жуља
И милује коприва жаруља
Јаој мени непотребној нози
Не чују ме моји као бози.


МОБА

Моба у српском шљивару
Сјатио се васцели свет
Да помогне господину Вуку
Да омлати дрво живота
Једни се до самог врха веру
Уз стубе од издаје и млате
Други поскакују са земље
Ниже да омлате гране
Ко шљиве падају главе српске
Млатачи дуги саблажњавајући
Истину бију по прстима
Попушта петељка људска
Пун шљивар глава
Тридесет хиљада глава
Колико казана ракије
У паклу се испече
Колико демона
У пијанству посрће.


ЗУБИ ИЗ ЊЕГОВОГ МЕСА

Мој народ једу зуби из његовог меса никли
Покварени мали црни на велико парче свикли
Мој народ једу гузице из фотеља
Гомиле згрчене страсти и незрелих жеља
Мој народ једу властита лажљива уста
Заборав на чело навучен и поноћ густа
Мој народ једе змија под дрветом познања
Почасти нечасном, ленте и одликовања
Мој народ једе глупост са свих страна
Без права на починак и једног јединог дана
Мој народ једу касапи у овчијој кожи
Рибари зли пастири одметници Божији
Мој народ кроз живот хода вером а не знањем
Зар чудо је пто га јуде с леђа сустижу клањем
И што му од вере праве личне трговине на мало
И само Богу швала што нас је још остало.


У РАТУ И МИРУ

Вуци стадо черече уснулом пастиру
Србија се убија у рату и миру.
Жртва жива свагдашња на сатанском пиру
На зубалу једнако и вуку и жбиру.
Сеча главу сустиже у рату и миру
Србин српски прилеже брату под секиру.
Пробадана иглама што у дах продиру
Нерођена дечица у мајци умиру.
Белокужне немани фетусе прождиру
С муком Србин рађа се у рату и миру.
Живе мете покретне гнусном егзирциру
Смрт пресреће неспремне у рату и миру.


НЕ ДАЈ БОЖЕ

Не дај Боже Ти вечни и први
Да се сложе око наше крви
Ум им такни, почетку свих ствари
Да се гложе у бесу и јари
Ћуди змијској изукрштај зубе
Да се никад више не пољубе
Властодршке умножи им жеље
Да их злоба воденицом меље
Окрени их сваког према себи
Да се никад умирили не би
Наври страшћу људске охолице
Лакомости притегни им жице
Засврби им длане преко мере
Један другом да рикну ко звере
Разум смути злој содомској лози
Да посрћу у слепој наркози
Озлоби их Боже Ти једини
Нек им кости лете по прашини
Мач њин њином срцу Ти окрени
Нек падају црни озверени
Лакомац нек јури среброљупца
Обоје нек стигну душегупца
Правомрзном по правди измери
Нек се требе зле адове звери
Међу собом нек се гоне страшни
Завидљиви горди раскалашни
Неправедни безбожног нек вреба
Док се сатру одметници неба.
Да ми нишчи са дна устанемо
Да мал душом живом оданемо


ТВРДУЈЕМ И ВИСИМ

Док ко лутка висим окачен о клину
Као мета служим крвнику Каину
Тврдоглавост чува и главу и душу
Мекшу час омлате као оскорушу
Кад глава на телу није украс леп
С лакоћом се тело претвори у реп
Репом маше свако и наши и њини
Зато тврдуј главом и сам је не скини.


ДА НАМ МАЊЕ ЗВЕЧЕ

Оборимо закон и устав у блато
Покупимо робље на просуто злато
Порушимо међе и цркву на брду
На трон мудријашки поставимо луду.

Из себе далеко изјуримо трком
Језиком речено обришимо руком
Везујмо у бодље немирну слободу
Избушимо рупе на пропетом броду.

У чекрке руке а душе на куке
Од јутра до мрака гушимо јауке
Простиримо поноћ исцурелим видом
И дах оградимо непробојним зидом.

Док вртешка врти литанију смрти
Поцрнели прст по тиквини мути
У веселу песму уденимо бриге
Да нам мање звече ђавоље вериге.


ПА ТИ ГРАНЕ ОРАЈУ

Бога моли а Бога распиње
Жељи служи спасењу се нада
Под јорганом узгаја звериње
Гада мази товаром помада.

Осам сати Христови џелати
У морање узаптили руке
Браћа ретким множини небрати
Цвркут гласом лаж дену у звуке.

Испод жига несавест се кези
Срце леди насмехнута поза
Врагуј враже ђаволе не лези
Чак до неба џикља Содом лоза.

Гоморају зато што морају
Мртвим ходом кроз мртвају тијо
Па ти гране чепају орају
Па ти срце чупају Србијо.


АКО СИ БОЉИ

Тешко теби ако си бољи
Сам се обеси, упуцај, закољи.
Ако си лепши, згоднији, јачи
Стрељачку мету на груди окачи.
Ако искочиш из општих међа
Зачућеш пуцањ, ноћу и с леђа.
Ако се духом винеш високо
Попићеш метак у слепо око.
Зато се снизи, прођи без буке
Не дај да тобом прљају руке.


ПЕХ

Изрод продаје род
Капетан потапа брод
Окови скраћују ход
Небо потреса свод.
Блудник испија блуд
Уста шапућу куд
Доцни ли доцни суд
Срце окива студ.
Јутро прекрива пех
Снопове везује грех
Убоги плаћају цех
Лампу утуљује смех.


КРШТЕЊЕ

Крштавам се у Христову смрт
Умирем собом у свету
Умирем светом у себи
Умирем собом у себи
Крштен у Христову смрт
Ван зидина градских изгнан
Презрен, од свих одбачен
Васкрсавам Христом у себи
Да живим собом у Христу
Изнад зидина градских
Изнад мржње света
У Христовој слави да кличем
Слободан Ава Оче.


КАЗУЈ СЕ ЉУБЉЕНА

Сабирам у душу честице свемира
Развезујем свезу која ми пут квари
Нестајем у шест жица на гитари
Тишина по мени прстима пребира.
Казуј се љубљена речена суштино
Страсти задње дрхтај отрпех до ништа
У ћут земљу загнах проговори вино
Владалачком Речи из сред светилишта.


НЕ ЈА НИСАМ ПЕСНИК

Не, ја нисам песник
Проповедник ја сам Христа распетог
У грозници ватре лудост сам од Бога
Што лудилом бунца како хоће Бог
Болесник, не песник.
Болник од свих болезања света
Ја срећан нисам све док има тужних
И нисам сит све док гладних има
Ја јесам уклета лепота ружних
И ватра расплаканог дима.
Не, ја, то ватра у мени пати
Јер ја сам болник, болестима вичан
Ја грешни слуга благодати
Од свих друкчији и свима сличан.
На благодатном огњу печем свој стих
Па су ми речи ко муњина деца
Хришћански бол у мени је тих
Људском слуху нечујан јеца.
Године су моје све трнови венци
Дани ми љуте живе ране
Од сунца заклоњен у земљиној сенци
Унакрст прођох све апсане
Пакао прекрстих уздуж и попреко
Свакоме ближњи од свих далеко.
Нејак сам, ништа у прах што се мрви
Последњи кроз ког се огласи Први
У туђинском мору, на усамљеној хриди
На водама многим покиданог сидра
Око ми сузно од виђеног бриди
Од руку и ногу испреда се хидра.
Водом се разливам хоризонтом модрим
Ватра ме у стуб лучезарни диже
Све даљи од себе себи ступам ближе
Усидрим у крв превремени лет
Необјашњив свету да објасним свет.
Не, ја нисам песник
То васкршња ватра хоће да се каже
Устајалој води што нигдином броди
И псима од сламе спали ноћне страже
И разгуба змију што пету уходи.
Дахом уста својих језиком од ватре
На буђење зовем оне који снатре
Чворове морнарске уклетога брода
Развезујем мушки под јецајем рода.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 924 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 5 sakrivenih i 878 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., BlekMen, Brana01, bufanje, Dimitrije Paunovic, FOX, Frunze, Georgius, ivan979, Ivica1102, Karla, kovinacc, kybonacci, laurusri, Leonov, ljuba, ljubacv, Luka Blažević, maiden6657, milenko crazy north, Milometer, milutin134, Mlav, nemkea71, nenad81, opt1, pein, Rakenica, raptorsi, sasa87, solic, sombrero, Srky Boy, Srle993, Steeeefan, vathra, Vlad000, Vlajman1957, YU-UKI, YugoSlav, zillbg