|
Poslao: 28 Dec 2012 17:30
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
ЗАТОЧНИК СВЕТЛОГ ЛИКА
У слободи све до крика
Дух се тесни кроз песника
Кротак, смирен кроти чула
Док одзвања братска хула.
Кад се песник храни маном
Ником знаном, тајном храном
Језик орган људског срца
Електриком засветлуца.
Ван трпезе и оргије
Тело себе једе пије
Умерено, не до сита
Тек док кост се не прочита.
Брат је многом боља храна
Него тајна слатка мана
Ал не храна за песника
Заточника светлог лика.
СВЕТИ САВА
Цркву србску сазидао
Богом душе извидао
Небом земне освештао
Завет вечни завештао.
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава
Вечитом нас научио
Од времног нас одлучио
Часним Крстом прекрстио
Христом грехе отпустио
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава
Светом књигом просветио
Тајни Божјој посветио
Небом земљу проходио
Род на небо узводио.
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава
Постио се злопатио
Србље Богом печатио
Крст иконе целивао
Земне Духом умивао.
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава
Кад се с Христом целивао
Са неба нас дозивао
И дозиво и дозива
СветоСавска срца жива.
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава
Да наслеђе сачувамо
Да за душе тело дамо
Да будемо свој у своме
Пролазни у Вечитоме
И Вечни у пролазноме .
Свети Сава србска слава
Божјег Сина србска глава.
ТАЈНА
Твоја коса густа крваво црвена
Од трећине звезда укосница сјајна
На извору очног живца умивена
Над смртнима владаш, име ти је тајна.
Свила и порфира из црвеног вира
Лепоте ти силу до облака дижу
Клечећи пред тобом не стиче се мира
Спутани у теби великаши гмижу.
Виности је твоје пород земни дело
Сви те вини славе твојим вином страсним
Лађари, крмари, цари над пепелом
Запаљеним вриском у сатима касним.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:31
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
ЈА НЕ ПИШЕМ ЕПИТАФ
На точковима децембра снег и лед
Ко со и жуч у јесењи мед
Капљу у крв све студ, по студ
Бежати ил остати и с ким и куд.
Дезертер са животног бојишта песник бити не може
Ратника победиоца песма љуби а не губи
Јер ко да погуби њега кога благодат Божија проже.
Зато ја не пишем епитаф него песму живота
Ако ми је писано да трагично страдам
Нек то буде од туђе руке и мисли
А не од рођене моје
Којом ћу уз благодат Божију увек да владам
И побеђујем песничке неспокоје.
Ја призивам Живот а смрт остављам другом
И не дозвољавам кругу да се поиграва мноме
Него се ја поигравам кругом.
Кад Бог и ђаво промене место
Бог у стомак сиђе да телом загосподари
Срце постане ђавољи престо пред којим дрхте дамари.
Тад дамари дрхте пред сваким шушњем и шушом
Па се човек удаљи од људи и срце окружи тмушом.
У страху очи порасту до нестварних граница
Живот постане непријатељ а смрт излаз једини из побрканих књишких страница.
Док сам до своје четрдесете зелено воће брао
Млади старци смрзнуше срце и ум, и своје реуматичне кости,
Омрзнуше човека, земљу и свет
Чак и матични факултет
Који им је из непресушног извора своје учености
Ово сажвакано знање дао.
Сазнаше од леда а не од жара
А лед од њих сакри што знала је истина стара
Да једину сигурну заштиту од умног удара на гори кушања благодат даје а не школа
Кад ум прсне ко ускршње јаје Бог једини спасти може од ђавола
Само радост Божја тугу ђавољу победити може и узнети изнад бола
Ја лично, не признајем безличног убицу скривеног иза имена бол и туга
Ја, навек, једино признајем личног Бога Господа, брата и друга.
Песник без разбојничког стажа
Не може искрени песник бити него песник лажа.
Покајање разбојника рађа искреног песника
Да се лати мача духа и речи
Да себе и друге подиже и лечи.
Оном ко је вазда уз матицу пливо
Том благодат слова поређа у штиво
Ко времену зверском длаку не поглади
Том покрети душе вечно буду млади.
Верујем да ћу умрети стар и сит живота
Окружен чопором своје радосне деце
По вери нека ми буде, по Речи Сина Саваота
Док спокојан призивам Анђеле и Свеце.
СЛОВА НЕВРЕДНА БАНКЕ
Врућине ме прже мразеви ме леде
Испија ме суша до последње капи
Од белих сам нити у црну испреден
Под теретом мојим земљи дрхте сапи.
Ни са ким не могу са мном нико неће
Јер ноктима чачкам испод сјајне опне
Док ме срећа јури бежим од несреће
И мали порасте кад се у сну пропне.
Путеви ми дуги којима се печем
Не застајем никад непређена пута
Никад недоказан увек недоречен
А реч ми је тешка благо уврнута.
Мртваци ме љубе устима од глине
А женице фине главицу окрећу
У сузи се купам, некад због истине
Здрав сам од живота зато и умрећу.
Браћа ми пијанци, сестрице блуднице
Па ми ова слова не вреде ни банке
Песнику су живом награде луднице
Почасти и слава за таленте танке.
Нисам вештак риме, нит вештак живота
Што ми на ум дође то друмом расипам
Немуштих језика ја сам полиглота
Два језика режим три језика пипам.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:33
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
НЕКАД ДОК ПОСРТАХ
Некад, док посртах пијанством саплитан
Од Свих бејах цењен, поздрављан и питан
Пијанство ми беше кључ за многа врата
Те постадох врстан кључар од заната.
Некад, док по свима сравњивах се собом
Не проводих дане обикољен злобом
И жене ме луђе волеше под гасом
Уз кикот, на кварно, пригушеним гласом.
Кафана ми беше као радна соба
Политичка бина мог пијаног доба
Пићем лик замагљен за Све улазница
Кад маглу растерах остах без Свих лица.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:34
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
У једноме сви смо исти
Сви каљави и сви чисти
Артисти на жици смрти
Све нас исти ветар врти.
Сви смо једне земље мрве
Мрве задње, мрве прве
Све док дух у мрву сиђе
С мрвом мрву не разиђе.
Небеско се Богом рађа
А земаљско земљом ствара
Свака мрва свом угађа
У два царства пред дава цара.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:35
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
Кога Бог не роди за дух ''еурека''
Нек купи диплому за лажног човека
Бег преко границе и глупе преводи
Из рођених глупих знање умне роди.
Свуд где Бог погреши у размери ума
Исправи земаљска фабрика разума
С дрвета познања од века до века
Траје хитра берба за вишег човека.
Од најмањих ногу истакне се мета
Да је циља око медиокритета
Међ штетама прву штету са буџета
Стиже тек дипломац с универзитета.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:37
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
РАЗМАКНИТЕ СЕ ДРУМОВИ
Размакните се друмови да прођем
Са рукама стихова пуним
Док умирем часно где сам и рођен
Смртни век где лаж ми круни.
Опрости Оче заблуделом сину
Опрости Мајко за сузе горуће
Залутах једном у цвећу и вину
Па сиђох с пута у беспуће.
Слободом кужан не добих срећу
Можда ме и гроб примити не сме
Јер лажно да љубим не умем и нећу
Пркосим смрти истином песме.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:39
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
Ви неприлагођени појавом и гардеробом
Што једете из руке звери а песницима вас зову
У јагњећим кожама вијани курјачком злобом
Пљујем вам мајку Европу развратну, ђаволову.
Ви што преводите преко воде и заводите за планину
Подадулих телесина од квасца лицемерја
Што само хитре пушке умеју да вас скину
Са оглашивачких табли родоскрвног зверја.
Ви багро што упакована у лаж продајете лица
Док гостите себичног гада на сатанском пиру
Ви јата очупаних приземљених птица
Чепркајте по прашини у душом купљеном миру.
Утрчите у јата отпали од осаме слободног лета
Живите плотима мрсним од цене идеала
Ви проклети и бедни заробљеници света
Недонесени за изазов ломача и вешала.
Србија вам у устима, Европа у глави, у срцу грабеж
Оловка вам стихове пише увек за оног ко да више
Уједате око себе да изазовете не бол него сврабеж
И не хајете што вам срце и ум у раскол ударише
Ваше речи нису воловски рогови да могу да се вежу
А језик вам се одмота до задње границе исплативости
Па вас прашине ради све војске у своја кола прежу
Потајно једете месо све гложећи се око кости
Ваше су речи мелем који трује
Анестезија у паклу одрубљених глава
Из сваког звучника име вам се чује
Ви куписте славу а вас купи слава.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:42
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
ПЕВАЈ ПТИЦО
Песник расте а ја се смањујем
Птица лети над песничким брујем
Док глувима Бог отвори уши
Лети птицо и пркоси тмуши.
Неће глуви песму неба птицо
Све док нису ограђени жицом
Тражиће ти перје тек над јамом
Изгубљени под олујном тамом.
Певај, лети и не жали крила
Једног од сто не би л пробудила
Једном слепцу од сто врати вида
Певај птицо пре но се зарида.
Певај птицо најави олују
Бар буднима што виде и чују
Над уснулим будна немаш моћи
Над њих олуј ко лопов ће доћи.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:44
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
СА ПЕСНИКОМ
Са Песником устајем и лежем
Са Песником у сну се протежем
Са Песником у пламену горим
Са Песником против зла се борим
Са Песником сан песнички снивам
Са Песником и ја творац бивам
Са Песником вечну песму кујем
Са Песником бесмрће купујем
Са Песником у по ноћи зборим
Са Песником што не беше створим
Са Песником прву кафу пијем
Са Песником у тајну се скријем
Са Песником ручам и вечерам
Са Песником светове померам
Са Песником једну жену љубим
Са Песником ступам светом грубим
Са Песником лебдим у ваздуху
Са Песником у истом сам духу
Са Песником у духу и кости
Са Песником ступам ка вечности
Са Песником самоће удружим
Са Песником уздишем и тужим
Са Песником исте мисли делим
Са Песником платно душе белим
Са Песником сиротујем верно
Са Песником заобиђем скверно
Са Песником дух слободе славим
Са Песником и у апс заглавим
Са Песником живот није шала
Са Песником стигох под вешала
Са Песником препешачих море
Са Песником до Маслинске горе
Са Песником у ватри изгарам
Са Песником зној у крв претварам
Са Песником пијем чашу жучи
Са Песником што праштању учи
Са Песником молим се за жртве
Са Песником оживљавам мртве
Са Песником одробљујем робље
Са Песником испражњујем гробље
Са Песником неутешне тешим
Са Песником завезане дрешим
Са Песником и ја у кал пљујем
Са Песником слепца исцељујем
Са Песником и ја од зла гоњен
Са Песником из света уклоњен
Са Песником грлим се и љубим
Са Песником загрљен се губим
Са Песником себе се отресох
Са Песником и ја крст понесох.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 17:45
|
offline
- Pridružio: 28 Dec 2012
- Poruke: 35
|
КАД УСТАНУ ЉУДИ
Кад устану људи утећи ће звери
Кад утекну звери скупиће се људи
Сазидаће кућу према људској мери
Одјекнуће свемир песмом која буди.
До рођаја људског нада нек нас води
Од данас до сутра, од века до века
Понегде ће бити да се човек роди
Али то још није рођај свечовека.
У бисер векова године се слиле
Време лепа курва продаје пољупце
Свечовека држе самољубља силе
Да се не одреши са пупчане врпце.
|
|
|
|
|
|
