MyCity konkurs najlepša pesma meseca-oktobar 2011.

1

MyCity konkurs najlepša pesma meseca-oktobar 2011.

Glasanje za pesmu meseca

  • ekvfan-Ništa
    8% [1]
  • Luka22-Dodir neba
    16% [2]
  • čika Savo-Pamtim tvoj predivni smešak
    25% [3]
  • NešaDeBeli-Strah
    8% [1]
  • miki_wanderer-Nie sme zasekogaš povrzani
    0% [0]
  • bulltony-Mali
    0% [0]
  • janamandres-Sanjala sam
    8% [1]
  • perun 32-Večeras
    16% [2]
  • Djobr-Osećanja
    8% [1]
  • zoran zota-Efekat leptira
    0% [0]
  • bela breza-Čaroban osećaj samo za tebe
    0% [0]
  • Vladika UE-Vetar
    0% [0]
  • LoXo-Deca
    8% [1]
  • Ukupno glasova : 12
offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3073
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

I ovog meseca otvaramo novi konkurs - za najlepšu pesmu na MyCity za mesec oktobar
Pobednici prošlog konkursa su NesaDeBeli i čika Savo.


U ovoj temi postavite svoju pesmu sa kojom želite da učestvujete na konkursu.

Pre nego što postavite pesmu, molimo vas, pročitajte PRAVILNIK.

Tema konkursa je slobodna, dakle možete pisati satirične, ljubavne, rodoljubive pesme... šta god vama leži, i kako god želite.

Nagrada za ovaj mesec je knjiga iznenađenja!

Svoju pesmu možete postaviti do 20. oktobra u 12:00 !
Glasanje počinje 20. oktobra, i završava se 31. oktobra u 23h.
Očekujemo vaše pesme!



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 30 Dec 2007
  • Poruke: 63

Ništa…

Šta da kažem kad vas sretnem?
Dosadni se nižu dani..
Misli su mi teške, setne,
U samoći prazan čamim.

Svakome se nešto desi,
Pa i meni (ako slažem)..
A kad mi do laži nije,
Nema ničeg novog, kažem

Zato više puste volim
Ulice i glupa mesta,
Gde istina manje boli
I pitanja nisu česta...

Šta da kažem kad vas sretnem?
U samoći prazan čamim.
Misli su mi teške, setne,
Nemam čime duh da hranim.

22.06.2011



offline
  • Luka22  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Luka Marinkovic
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 4
  • Gde živiš: Barajevo,Beograd

Dodir neba

Izdahom blagim sto trag za tragom
Ostavlja u meni osecaj blag
Kad sijas srecom ko sjajnim blagom
Tvoj pogled mom srcu drag

Gromovi jaki u srcu oluje
Sto besni dusom i vetar se dize
Tvoj sapat reci kad uho mi cuje
Voleo bih da si mi blize

Jame bez dna,dva jezgra zivota
Da l' se dizem il' propadam
Sto kroz njih zraci silna dobrota
Pa se nekad i ponadam

Rumena ruza u senci samoce
Njen dodir boli al' je vecni moj san
Da njene usne ljubit' me hoce
Taj dodir neba,neizbezan

03.10.2011.
Luka Marinkovic, 16

offline
  • Pridružio: 03 Avg 2009
  • Poruke: 40

PAMTIM TVOJ PREDIVNI SMJEŠAK

Pamtim tvoj predivni smješak,
on mi je stalno pred očima.
Gledala si me široko otvorenih očiju.
Tvojih velikih očiju
i smijala si se.
Nisi se smijala samo usnama,
smijala si se cijelim licem i očima

Znam da si se znala i svađati
ali to ne pamtim,
te svađe.
Ništa od svega toga,
ni riječ, ni pogled
(mora da si imala poseban pogled kada si se svađala),
i baš mi je drago što to ne pamtim.

Svaka tvoja misao i smješak
djeluju na moje raspoloženje
i danas, naravno, pozitivno.
Mogao bih od ovoga i pjesmu napraviti.
Želiš li?

Višegrad, 9.7.2011.

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 597
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Strah

U noćima mračnim,
na mestima strašnim,
pred ljudima zlim,
plašim se da hodam,
plašim se da vidim
i padam pred njim.

Obuzme mi glavu,
obuzme mi dušu,
obuzme mi telo,
srce lupa jako,
a ledeni znoj mi
orošava čelo.

Neću da se bojim,
al' ko mene pita
kad slaba sam duša,
tražim svuda nadu,
nekog da razume,
nekog da sasluša.

Iako me lomi,
iako me kida
i ubija lako,
plašim se da menjam
način svog života...
navik'o sam tako.

Budan čekam zore,
prebrojavam dane
i molim se: " Bože,
ubi me il' spasi,
ovo život nije,
više se ne može."

U nesvesti svojoj
ja ne čujem glase
anđela sa neba,
kako viču na me
i kako me grde
da mi Vere treba.

Kako verovati
kad se plašim suda,
kad se plašim Boga,
jer grešan sam bio
i ne mogu nikad
pobeći od toga.

" Neverniče glupi! "
zagrme u srcu
glas pravo sa neba,
" Za oproštaj dovoljno je
da zamoliš Boga,
samo to ti treba.

Bog ne želi tebe
da osudi teško,
da u stahu patiš,
on želi da voliš
i da čisto srce
jednom njemu vratiš."

offline
  • Pridružio: 03 Maj 2011
  • Poruke: 43

== Ние сме засекогаш повpзани ==

Си отиде - тоа го знам,
дојде она што го викаме крај,
ти помина како на брзање,
но потоа сфати, ние сме некако поврзани !

Кога јас овде мислам на тебе,
ти некаде таму ме сонуваш мене,
кога ти ќе се сетиш на мене,
јас во сон викам по тебе !!!

*

Оттогаш помина многу време,
знам ме имаш заборавено мене,
но дали некогаш ќе се заборави нашата смеа,
само сети се на нашите поминати дена !

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 568

MALI


Prvo besmo tako mali
Dok na noge nismo stali
Pa smo onda propričali
Malo rasli, pa igrali
Bogme posle i stasali
Ljubav jedno drugom dali
Nežno, toplo celivali
Sve smo zvezde prebrojali
Zagrljeni sne sanjali
Anđelima život darivali
Kako rasli, radovali
Negovali, vaspitali, školovali
Ispraćali, dočekali
Popili i zapevali
Oženili, udavali
Širom sveta putovali
Lepote se nagledali
I na kraju ostarali
Nenadano zaćutali
Kao da se nismo znali
Sve smo niti pokidali
U zaborav tiho pali
Ostadosmo ipak mali

offline
  • Pridružio: 07 Apr 2011
  • Poruke: 54

Sanjala sam


Sanjala sam noćas jedno davno vreme
I u njemu davni zenica mi sjaj
I strah sanjah s nevericom u tom čudnom snu
Što mi vraća opet davni osećaj
Sanjala sam noćas jedno vreme davno

Sanjala sam noćas tvoje oči vrele
Tu toplinu koju mi razlivaju po telu
Pogledi što klize, miluju i peku
Ljubavlju i strašću opiju me celu
Sanjala sam noćas oči tvoje vrele

Sanjala sam noćas tvoje ruke meke
Sigurnost i sreću dodirom što daju
Uljuljkana i spokojna kao malo dete
Zaštićena od bola u tvom zagrljaju
Sanjala sam noćas ruke tvoje meke

Sanjala sam noćas ljubav našu davnu
Pred ljudima i Bogom bejasmo ko jedno
Nekad tako smelu, noćas neskrivenu
Da li greh je ili nije, beše nam svejedno
Sanjala sam noćas našu ljubav davnu

Sanjala sam noćas, više sanjat’ neću
Zora san mi ote, ostavi prazninu
Mesto sreći i spokoju zameni sa tugom
Ljubav jednu, nepovratno, vrati u daljinu
Sanjala sam noćas, više sanjat’ neću

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2009
  • Poruke: 24
  • Gde živiš: Vlasenica

VEČERAS

Skupiš se kao nebo nad kapcima
A nemir krije ti grudi
Noć, tišina tvoje blizine
Dužan sam ti komad čežnje
Rat čula u meni bjesni
A nemir krije meke ti grudi

Ispašću tužan, ispašće moje oči sjetne
Večeras u daljinu zagledan
A, opet pomislim tvoj sam i
Nemir sakrije meke ti grudi.

offline
  • Djobr 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 30 Jun 2011
  • Poruke: 19
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Osećanja

Iako je Sunce napolju
na mom licu nije osmeh,
za njega treba podstrek,
a ja ga nemam.
Ne nameravam da se predam
ali teško jeste.
Neki srecu sa mog lica kao koze brste,
zato kad im odbrusim pocnu da se krste.
Nek se krste,nek se cude,
oni meni ne mogu da sude,
da me iznerviraju mogu da se trude,
Ali tim ponašanjem došli su na nivo lude.
Ali uspevaju u jednoj stvari,
da na moju ličnost ostave trag.
Zbog tih svakodnevnih smarača
na mom licu nije osmeh.
Teško mi je dati podstrek.
Hvala svima koji su pokušali,
koji su deo svog osmeha dali
da bi se na mom licu pojavio.
Mene i dalje neke muke muče,
taj bol me neprestano tuče.
Kraljica tuga me vuče k sebi.
Voleo bih popričati o tome,
ali zamarao te ne bih.
Svi misle da nemam problema.
Dobar klinac,lepo znanje,super igra basket,
Vi ne vidite lice,to je samo kačket.
Ispod tog kačketa Brdja šeta,
raznim ulicama.
Svako mesto ludnica je,ali nije neka šteta.
Svuda beli zidovi oko mene,
sanjam da na bolje krene,
a dok ne krene,ja posmatram ostale iz sene.
Posle sna,vraćam se ponovo na javu,
gde život nije tako divan,
na mnoge ljude još sam kivan.
Zbog nekih nečasnih dela.
Koliko je morala umrlo,
treba nam hiljade kapela.
Kada padne mrak,
vraćam se u san,jer u snu brže prodje dan,
ali i lepše.
Lakše mi je biti medju zidovima belim,
nego da sa nekim neznancima vreme delim.
Iako sam sam,ne osećam se usamljeno,
vreme je ispunjeno,jer je potrebno vreme
da se zaleči srce slomljeno.
Ovde prekidam o tužnim stvarima,
tamne košulje ostaviću u drugim ormarima.
Sada više neću sanjati lepše dane,
želim ih doživeti,
kroz tu reku lepih osećanja plivati.
Tu svetlost dana prosto osetiti.
I nikad više one druge ormare otvoriti.
Ako padam dole,znam da su tu roditelji moji,
koji mi pomažu da postanem čovek što bolji,
znam da boli i njih kad mene boli,
znaj majko,znaj oče,vaš vas sin neizmerno voli.
Sad je red na moje ortake,
taj naš pozdrav,taj čvrst stisak šake,
Ako neko želi,postavićemo znake,
protiv nas niko ne daje poene lake.
Sada želim pozdraviti drugarice moje,
vi ste specijalne i samo ostanite svoje.
Želim pamtiti trenutke,samo one lepe,
potrudiću se da bude stalno tako,
Pisaću još pesama,nek sekunde lete.
Jer ja sam dečko koji voli liriku,
da pokažem baš tebi moje srce na papiru
koristim svaku priliku.
Ja sam pisao,pisaću i pišem.
Sada završavam ovo,i umorno uzdišem.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 845 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 0 sakrivenih i 802 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AlfaRomeo, amaterSRB, blake, celik, Cirkon, darcaud, Dorcolac, Duško, Filip Marinković, I AM THE KING, ivica976, Krusarac, Leonardo, Majstorr, Marko Marković, metemma, MiGac, Milan Miscevic, Mirage 2000N, mnn2, Nemsy_29, nuke92, ObelixSRB, Oscar2, Parker2, repac, rovac, ruseskij, Sass Drake, Smiljke, Srky Boy, Stephanos, t.mile, Toni, vasa.93, virked, vlvl, voja64, vukdra, W123, zx16