Neke kratke priče - Mizzyyy

Neke kratke priče - Mizzyyy

offline
  • Pridružio: 14 Sep 2011
  • Poruke: 7
  • Gde živiš: Niš

Reših da otvorim profil na MC forumu i smišljah nik k'o blesava, kad je na kraju ispalo da sam profil otvorila još pre dve godine, a zaboravila. Smile

Evo nekih mojih kratkih priča iz nekog mi mračnog perioda. Nadam se da će se nekome i svideti Embarassed

Milena nije ljubav

Dim. Žar poslednje cigarete progoreva filter i polako počinje da mu gori prste. Nokti su mu umrljani kajanjem. Pepeo pada na pločice... Ne ostaje mu ništa osim teturanja pijanih scena današnjeg dana... Njeno mlado, golo telo uvija se u svilene čaršave kao i mnogo puta ranije...
Širila je noge i kažiprstom ga pozivala da uđe u nju. Sjurena krv u pantalone, on je divljački stiska... Kapljice njegovog znoja padaju joj na obraz dok u usne njene materice istiska poslednje tečnosti svojih već ostarelih testisa... Njen demonski osmeh dok uzima novac za dobro odrađen posao... Otkucaji štikli koje se udaljavaju od ulaznih vrata njegovog stana... On je voli. On voli malu kurvu koja se jebe za pare. Milena je njegova ljubav, njegova krv i njegov svet već godinama, svake subote dok njegova supruga obilazi grob njihove preminule ćerke. Ona sada treba da se vrati. Ponovo će dan provesti za kuhinjskim stolom sa glavom u rukama, neprestano kunući svet i Nikolu. Nikola je bio dečko njegove ćerke. Ispalio joj je u stomak 4 metka kad je saznao da je trudna. Onda je pucao sebi u glavu. Na mestu mrtvi... Oboje. Tačnije, svo troje... Inserti iz Nikolinog stana nakon masakra vrteli su mu se kroz glavu. Beživotna, maloletna tela, smrad ustajalog užasa i krv... Krv je puzila po podu štrokave sobe mešajući se sa belim prahom od kojeg su oboje bili zavisni...
Protresao je glavom. Ne želi ponovo da se vraća na to... Milena... Njene čvrste grudi, pune usne i koža satkana od oblaka... Nestašna kosa koja joj je lagano padala na sićušna ramena. I pogled... Pogled večite žudnje i divljaštva... Ona je jedina koja ga je održavala u životu... Danas je njen rođendan. Danas je napunila 17. Sada je stara koliko je bila njegova ćerka na izdahu...
Škripanje vrata lifta, otkucaji koraka i, konačno, ključ... Da, to je Sanja. Vratila se sa groblja. Kao i svakog jebenog puta, ostavlja kaput na ofinger. Uvek je ostavljala svoj kaput na taj, određeni ofinger. Zar mora baš uvek da zna gde ga treba ostaviti, zar mora biti toliko savršeno dosadna? Bes počinje da mu klija kroz beonjače. Čeka njen sledeći korak. Zna da će sebi sipati čašu vode, da će sesti na istu stolicu, do zida i da će krenuti sa kukanjem. Sanja bez reči prilazi sudoperi, uzima kristalnu čašu sa dezenom ruže na dnu. To je njena čaša. Iz nje uvek pije. Uzima gutljaj vode i kreće ka kuhinjskom stolu. Seda na stolicu, levo, do zida. Otpija još jedan gutljaj. Kapljica vode joj se zaglavila na uglu suvih usana. Spušta čašu i nežno prstima briše slučajnog ometaoca rutine. Hvata se za glavu... O ne! Opet počinje! Poslednji nerv iz njegovog stomaka puca. Po ko zna koji put postaje zver. Kreće na nju svom snagom i bez ikakve kontrole udara joj šamar i dere joj se da ućuti. Vrišti na nju iz sveg glasa da prestane da plače i kuka. Pala je sa stolice od jačine udarca i skupivši se uza zid nastavlja da jeca bespomoćno. Krv mu je neverovatnom snagom eksplodirala u glavi. Ništa oko sebe nije video. Mrak i ubrzano disanje. Jedino što je tada čuo bili su njegovi ubrzani otkucaji srca i odjednom, vrisak...
Njen glas ga je trgnuo i on je stao. Pogledao je oko sebe, video ju je kako ga krvava moli da je ostavi, da je pusti... Šok... Ovoga nije bio svestan... Ispušta nož... Tada shvata... Sanja je njegova ljubav, Sanja je njegova krv i njegov svet... bila... Milena nije ljubav...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 14 Sep 2011
  • Poruke: 7
  • Gde živiš: Niš

Svojoj nerođenoj ćerci

Udahni vode, zazmuri i napravi se mrtva... Tvoja reka više ne teče, on ju je presušio... Tvojih vodopada više nema, zaboravljeni su... Umesto tvojih zvezdanih slapova samo smrad odbačenog đubrishta caruje tvojom krvlju... Ostala si sama... Otišao je i sve je poneo sa sobom. On se divno oseća... Njegova kosa sija svežinom novih jutara, dok se tvoja uplela u korene prošlosti... Zaboravi na ljubav, mrtva si... Ti si jedina na ovom otpadu uzdaha i to moraš da prihvatiš. Zatvori svoje ledene kapije i čekaj... Doći će dan kada ćeš pogledati u ogledalo i umesto razbijenog bola videćeš tragove isušenih suza, nećeš više ležati u trnju grleći nadu da će tu procvetati stara ruža, bićeš dovoljno jaka da iščupaš korove perfekta i da novo zrnevlje posadiš u svoju baštu koju ćeš sama gajiti... Mozda nikada više neće biti crvenih ruža, možda se rode samo prolazni maslačci, ali, bićeš srećna. Jer najveća je radost kada izadješ iz tame, kada ugledaš to, ni malo precenjeno, svetlo na kraju tunela... Jaka si i bićeš jača... Nove će se pojaviti niti, ne krpi stare - ostaće čvor. Budi svoja. Budi jaka, moja Una...



offline
  • Pridružio: 14 Sep 2011
  • Poruke: 7
  • Gde živiš: Niš

Waiting for myself

I'm waiting for the right time to say my line in the empty theatre. Waiting for gousts to finish their story, waiting for my turn, to tell mine... Just one light in the dark. Just that cloudy light on the stage... Alone behind the curtain, waiting for reaction from the empty seats... Shadows finished their lines, it's time for me to step on the stage in the empty theatre... When do I begin? When will I start to live again...?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 506 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 1 sakriven i 492 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Atomski čoban, Dorcolac, galijot, Georgius, HrcAk47, Kruger, Milan.1976, miodrag, Trpe Grozni, virked, yrraf