Pesma ostavljene

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MOJA PESMA

Samo damar srca krije
tajnu koja noću bdije,
koja glasa svoga ne da,
tek se u snu ona preda.

Neugaslom željom goni,
niotkuda tad izroni,
to nestvarno lice tame
koga želje moje mame.

Moja vila, moja mora,
i žar ptica, plamen zora,
saten reka, na njoj duga,
most sudbine, srca tuga.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NAD SEĆANJEM SENKA

Još mi uvek vetar nosi
miris kose, boju glasa,
zaboravu mom prkosi
poput pene vrh talasa.

I olujom slike vrati
lišćem zlatnim raznesene,
srcu jedan damar kratki
puste čežnje zabranjene.

Sve dok hladne kapi kiše
niz obraze ne poteku,
grabe misli, dalje, više,
pa od reči prave reku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PORUKA

Hiljadu je lica drugih
u onom jednom licu njenom,
u onom plavom oku snenom
jedno od hiljadu mnogih.

Jedno koje je traži
jedna ruka koja joj piše,
nemir koji za njom diše,
i zavet koji ne važi.

Ako čuje, nek' ne sluša,
kada čita nek' ne pamti,
to želja u srcu plamti,
i moja je sniva duša.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NJENA


I reči joj u stihove prelih
da mi želje zabranjene nose,
da oseti dah usana vrelih
pod uvojkom svoje plave kose.

Da uzburkam jedno plavo more
u očima ove divne žene,
i da vali njegovi obore
bedem tvrdi od vernosti njene.

Da ne bude samo nemir noći
što kroz snove puste me progoni,
što me laže da će sama doći
da iz snova u javu izroni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PLAMENA


Kao letnje noći san,
dok još zora čeka dan,
to usnulih misli roj
privid stvara mi o njoj.

I osmeh me žari njen,
oka njena sada plen,
i dodir joj deli dlan
mek i lagan, nestvaran.

U plamenu strasti te,
telo njeno igra se,
a svaki me vatre plam
zove da se zavaram.