|
Poslao: 17 Sep 2009 23:14
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 616
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Lepa je ova energična pesma. Blago onome kome je posvećena.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2009 23:46
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
pa nije nikome i jeste svima
a inspirisala me tvoja "Antidepresivna", pa moze da ti bude blago 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2009 09:16
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
URNEBES
Kad poželim anti-stres,
ja napravim urnebes!
Tad postajem magičan,
urnebesno tragičan!
Celokupni svetski šljam
na dvoboj izazivam!
Onom koji pravi mrak
lupim tada šamar jak!
Koji čini ružan gest,
čvrgom pada u nesvest!
Koga vodi lažni steg,
daje se u brzi beg!
Dok sve tako obredim,
zlo na svetu proredim!
Kad se malo rastreznim,
gorku zbilju zamezim.
Gutam ćutke zlo i jad,
oko mene opšti strad.
Uzmem opet anti-stres
da probudim sveti bes,
da mi dođu svi "na jes"
i napravim urnebes!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Sep 2009 12:55
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Jedna sasvim prozaična pjesma o šerpama i ljubavi
Pitao me jedan drugar sinoć
što li radim ovih kasnih ljetnih dana.
Smišljam li štogod il' sanjivo drijemam?
Sanjalica jesam, ali vrijedno zimnicu ja spremam.
Imam jedno srce veliko, ogromno baš;
Poput stare šerpe za kuhanje ajvara.
Svašta u njeg' stane, želim da znaš...
I ljubav i tuga... i čežnja, čak i neka mržnja stara.
I posvud miris paprika, malo plavog patlidžana.
Al' zimnicu od poljubaca u šerpama kuham. Osjećaji čisti.
U teglama mi sunce da grije me za hladnih zimskih dana.
A kad glad me svlada, s kriškom kruha u ljubav ću zagristi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Sep 2009 15:18
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Ovo nije ljubavna pesma
Ne mogu da ne osetim
taj bol u tvojim grudima,
ne mogu da se ne setima
tvog osmeha i ludila.
Ne mogu da ti vratim dane
kad ti je ljubav vrlina bila
ne mogu ja naterati bol da stane
iako sam o tome snila.
Mogu da odem placuci,
il da ti zagrljaj pruzim,
ne smem te vise ni nacuti,
ne mogu da izdrzim.
Ne mogu da ti obecam
da ce sve biti bolje,
ne mogu da te nasmejem,
iako imam volje.
Zao mi je duso,
ali nije fer
da ti moje suze
lece glavobolje.
Covek sam samo,
ma barem se trudim,
ucini mi jedno-
i ti covek budi!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Sep 2009 21:47
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 616
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Posvećeno supruzi
Nisam metro, ja sam retro
i ne volim sjaj,
ako želiš da te volim
ljubavi mi daj.
Nisam fenser, ja sam denser
igram život svoj,
sve dok trajem, ja se dajem,
s tugom vodim boj.
Budi moje parče neba,
budi zvezda žizna mog,
meni samo ljubav treba
i uz tebe samo Bog.
Tebe volim srcem golim
ti si ta što zna,
mnogo leta mi ne smeta
da sledim put sna
Meni važna, ljubav snažna
eto to si ti,
moja mila dobra vila
koju vole svi.
Ja za tebe biću stena
što te brani od sveg zla,
ti si moja mila žena
baš za mene rođena.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Sep 2009 20:36
|
offline
- lidzaja
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 199
- Gde živiš: KV
|
Napisano: 25 Sep 2009 20:26
Руше се снегови са планина.
Пуцају образи година.
Руке пуне речи.
Стискам их грчевито,
А оне лепљиве
Клизе,
Цуре између прстију,
падају,
боле.
Слуђени ум
Тражи излаз из лавиринта.
Очи ме пеку
Од неоплаканих гробова,
Грло се стисло од
Неизречених речи,
Руке би хтеле
Последњи додир.
Прошлост ме вуче
За рукаве,
Тражи да платим дуг.
По зидовима,
Сенке играју
Злослутни плес.
Месец се крије
У праменовима магле.
Руке би хтеле
Последњи додир.
Dopuna: 25 Sep 2009 20:36
Па кад сам кренула, можда може и ова...
Изгубила сам
Правац.
Игла на компасу
Не показује север.
Још увек стојим
На згаришту које се дими.
Сунчани сат не ради,
Сунца нема.
Само у пешчанику
Песак лагано цури.
Људима говорим
Језиком
Који само ја разумем.
Желим да ватром
Из мојих,
Отопим лед
У њиховим очима.
Само у пешчанику
Песак тешко цури.
Успаванке
једино ја певам и чујем.
Само
Моја деца плачу и смеју се,
И само наши уздаси
Парају ноћ.
Песак је престао да цури!
Крај је стигао...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Sep 2009 15:02
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Brod ludaka
Ziveh ja srecno u kuci cudaka
al mslih: ne mogu to da podnesem,
eh, a sad dospeh na brod ludaka
jebem ti vetar sto me ponese.
Al naviknes se cak i na bure,
na povremeno poplavljivanje,
pocnes da zivis za avanture,
molis za njihovo pojavljivanje.
I pokrene te taj urnebes sav,
pokrene da spoznas zivota cud,
bojace se sad ko je zdrav,
na brodu ludaka svako je lud!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Sep 2009 00:05
|
offline
- NesaDeBeli
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 24 Avg 2008
- Poruke: 616
- Gde živiš: Aleksandrovac
|
Bože dragi
Bože dragi, daj mi snage,
želim da sam jak,
želim snage da u sebi
ja pobedim mrak.
Bože dragi, upoznaj me,
nisam skroz ni loš,
sebe negde ja zagubih
ne nađoh se još.
Bože dragi, oprosti mi
učinjeno zlo,
spašavaj me sad dok tonem,
ne želim na dno.
Oproštaj mi ako možeš
što se tebe zadnjeg setim,
dok u propast svoju jurim,
u tamne dubine letim.
|
|
|
|
|
|
