Prilog poeziji

49

Prilog poeziji

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

ТРШАВКО МОЈ III ДЕО

Молио сам, као и да нисам
Све је чула и пречула
За тако се нешто каже, изигнорисала
Мада ништа то не мења и даље сам к'о и пре сам
Мало била стрка, фрка и гунгула
Мада мислим, што сам рек'о да је и пре знала

Врати ону од раније, баш ми се допала
Није хтела ни да чује, сувише је неформална
Осећао сам се као да узима оно што ми дала
Тршавко мој лепи, лепотица мала
Што ли се понадах кад ми ништа није обећала
Све је мудро прећутала, ал'га ипак ишчупала

Чиме ране сад да лечим, Дионису рекох збогом
И сузе сам већма исплакао
Остало ми у молитви да тихујем
Нисам нешто вичан с дрогом
Да бих душу њоме растакао
Једно волим тако радо бих да чујем

Сад смо као на дистанци
Увређена ил' ме ватром пече
Мада ниво до краја сачува
Другови смо као али ипак странци
Не брини се волећу те као брата рече
Као да ме северац одува...

20.07.2021 год у 23,27 часова Бултони



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

НАЈЛЕПША МОЈА

Баш је болна за ме' мучна, недокучна
Чаробна и заводљива,
Васељена, цела њена
Корунд, зелен сафир, за ме кључна
Пловио бих, ал'не беше поводљива
Од све слике само сена

Сву топлину у грудима, медна уста у очима
О како ми ноћас прија
Зелен поглед, осмех овлаш
За теглицу моју места увек има
Варка ли је тек опсена, она и ја
Онда схватиш, пре нег' узмеш, много тога даш

Копрена ми мути поглед
Сумња срце подрхтава
Јел' грех хтети што срце пожели
Ех да ми је размаглити, па да видим у недоглед
Длан на прсима, место где мој Маки спава
Ништа као њен лик ме не развесели

24. 08. 2021.год. у 22,55 часова Бултони



offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

САМОЋА


Сам у четири студена зида
Испадох опак и зао, кажу вечито мрачио па мрака допао
Како сам наивно веровао, у добру и у злу
Душа неутешна, грца и рида
Све су ми узели, доста сам и сам дао
Ако сам толико зла нанео, знам горећу у паклу

Она је пак изабрала ону прву, у добру
За другу није показала неко интересовање
Све моје је најпре било наше, ако штогод претекне, тешке руке ми се дало
Ја сам па увек мислио није све у злату и сребру
Срећа је у љубави, за богадство нисам имао неко интересовање
Али кад поче допадати туђих постеља све је у воду пало

Све у ћутњи да не рушим зидове куће
На мрвицама од других што претекоше
Од брачне постеље, допаде ми канабе
Дневни боравак, тросед, прозори ко пушкарнице, увек загушљиво и вруће
К'о капут што више нико не носи ме на страну бацише, одметнуше
Да му ја нисам узела и вама дала, он би све попио, не можеш с њим другачија, џабе

Од добра и зла које потписах, почех да делим само зло и то сам са собом
У добро сам давно престао да верујем
Боре смијалице сам заменио борама муке и јада
Још ми допаде да за другима бацам шаку земље уместо да допаднем гробом
Сад мраком и горчином само своју душу трујем
Темељ се руни камен по камен пада

Гледам источни зид да сачувам на ком су кандило и икона
Да се имам где за душу помолити
Опрости ми господе све грехе што починих невољно и вољно
Сад сам као труо пањ чамим, отишла она
Нема настрешнице под којом би се могао склонити
Зар кора сувог хлеба и гутљај устајале воде да буде довољно

Не хулим на Бога и ако ми сав терет не пада лако
Свако свој крст до краја мора носити
Само су ми вечито недостале топла реч и топла рука
И кад ми се учини да је на дохват руке, само се измакне, по злу крене некако
Мртвијем сном спавам, лепе сам сне престао снити
Остала је још само мука

04. 09. 2021 год. У 00,46 часова Бултони

offline
  • Pridružio: 29 Okt 2007
  • Poruke: 657

СЕЋАШ ЛИ СЕ

Сећаш ли се, не беше тако давно
Свих уздаха, суза што си лила
Леђима ме сатерала уза зид
Не заврши тако славно
Узалуд си молила
Нисам мог'о преко тога било ме је стид

Остави ми жар да вечно тиња
Колико само бесаних ноћи
Размицања облака, да бих те видео звездо
Поцепана једра, пучина сиња
Кад ћеш се појавити, хоћеш ли доћи
Хоћу ли чути лепет крила, како свијамо гнездо

Беху то чудна олујна времена
Тонуле лађе разбијене од хриди
Са њима тонуле и дечачки сни
Не бејах никад твој ни ти моја жена
На крају на коленима пред твојим вратима, рекла си иди
Не руши, што градио ниси

Сети се само, тражила си и ти да рушим
Посрамљену да је кроз врата испраћам
Иако је била сламка спаса дављенику
Да на пучини лађи дно бушим
Кад се само сетим, још се у та доба враћам
У сновима к'о икону гледам твоју слику...

22.09.2021 године у 01,20 часова, Бултони

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 611 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 4 sakrivenih i 586 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aramis s, caesar, cole77, crnitrn, danilopu, goxin, Jethro, kunktator, LUDI, MB120mm, nuke92, Smiljke, Stanlio, theNedjeljko, Toni, Vlada1389, vlahale, vranjanac29, xenvienne