|
Peca ::Zagrlicu nocas svoju sobu.
Ona i dalje mirise na istu onu ceznju
proslog leta,
i uvek me prihvati u svoj zagrljaj
zidova punih nade.
Cutimo,
jedno u drugome,
i tugujemo nocas
ponovo.
28.04.2005 @ 01:00
Toliko je dirljiva ova pesma da ne mogu a da se ne umesam,oprosti mi,nekako sebe pronalazim u tim stihovima.Da li si probao mozda da pogledas kroz prozor svoje sobe napolju a onda izadjes i pogledas taj isti prozor ali iz suprotne perspektive,s ulice.Pokusaj jar ono sto je tamo,unutra,su secanja a ono gde stojis je buducnost.Probaj i veruj da ce tocak opet da krene da se vrti,da ce neki pogled opet da te iznenadi i da nikada nije suvisno uciniti jos jedan korak napred...
|
