|
Svetlosti u tami
Ustajem, sprema se novi dan
prvo sto vidim, kroz prozor
je neostvareni san,
kao nocni dozor
koji se promice kroz sivilo,
prolazi hladno i nosi sve
jer tuga je ono sto za sivilom ostaje.
Nekada sam gledao u to nepomicno
poput stabla sa isecenim korenom,
dok nisam doziveo otkrovenje
naucio da se posle pogleda
krajickom oka u to
okrenem i odem da se umijem,
pogledam u ogledalo
i vidim jednu sferu
sferu koju su secanja jela godinama
koja je napokon stekla dovoljno snage
da se bori, bori i opstane
jer lepo je ono samo sto u sferi ostane.
Posle dodje vreme da izadjem,
izadjem bas u to sivilo
svuda je oko mene i pak
ponegde neko svetlo
koje se gusi i jedva ostaje da sija
strah, da se i moje ne ugasi je bio tu
pratio me poput lesinara
ali nisam smeo da se okrenem
okrenem i oteram ga
nastavljao sam da hodam pravo
u nedogled i nisam se osvrtao
nadao sam se tek toliko da pronadjem neko svetlo
koje ce taj strah oterati u zaborav
i da, pronasao sam svoj spas.
Isto jedno svetlo koja trazi nekoga
da otera i njen strah, koji joj je za petama
i tako sa udruzenim snagama
lesinari su padali kao kisa
oni su padali a mi smo se cvrsto drzali
napravili svetlo nebesko
koje se nalazi medju zvezdama
jer to sada jedino i vidim
kada ustanem, i ponovo pogledam kroz prozor,
i vidim, ostvareni san.
by TalijaN za samo jednu osobu na svetu. 
|
