|
* * *
Godinama smo se dodirivali... mislima,
bila je to TA tanka nit koja nas je spajala,
i bilo nam je dovoljno - bar za prvu deceniju,
ali glad je rasla,
ta vecita glad duse,
sve vise je otvarala svoja usta
i trazila jos.
Hteli smo koraknuti izvan stvarnosti,
tek smo na pola bili spremni,
noga je ostala negde u vazduhu,
bez svog oslonca,
na nesigurnom tlu.
Trazila sam svoj stap,
ali mi je sudbina umesto
njega, podarila vid.
Shvatila sam, ne treba mi
nikakva potvrda,
imala sam je u sebi,
u svom srcu,
tu je trebalo traziti.
Osvezena,
sa nadom sam krenula dalje,
na svoje hodocasce ka Tebi,
vrhuncu svojih zelja i nadanja,
ka kome me je svih ovih godina
vodila masta, i tkala ju je
godinama, kao tanku
paucinastu nit do (oko) Tvog srca.
|
