|
longing_one ::Vuk
Noćima dugim kroz tamu lutam
raskopčane košulje i gologa vrata
čekajući da me ujede vuk.
Želim da mi čula postanu oštra
da osetim strast bez savesti stega
a dela moja srce da vodi.
Da’l će se možda baš ove noći
kad mesec zemlji najbliži bude
putevi naši konačno sresti?
Stao bih zatim bez trunke stida
dlakavog lica i krvavih zuba
pred vučicu što u tebi spava.
Pa ako iskonska želja se rodi
krenućeš sama da vrat mi pružiš
da venčam te u znoju i krvi.
A rika vučja zaparaće nebo
dok pun nas mesec kroz tamu vodi
ka jazbini ljubavi naše.
Odlična je ova pesma!
I da nije filma!
|
