Teslin muzej i u Njujorku

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„Bez Teslinih izuma stali bi točkovi naše industrije i saobraćaja, gradovi bi bili neosvetljeni, a fabrike čamile mrtve i neupotrebljive“, rekao je svojevremeno američki naučnik V. A. Berend. I danas, uoči Teslinog jubileja (150 godina od rođenja) koji će biti proslavljen širom planete 10. jula, ovaj američki naučnik srpskog porekla zapravo je zagonetka.

Tesline vizije tek treba odgonetnuti smatraju mnogi, a među njima i Miloje Popović, nekada direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku, član radne grupe koja se uz podršku američkog udruženja elektroinženjera 1976. godine podigla Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, književnik i publicista čije je ime urezano na postolju, a čija je poema posvećena ličkom geniju ušla u enciklopediju „Amerikana“.

- Činjenica je da Teslina slika u Muzeju istaknutih Amerikanaca imigranata u prostoru Kipa slobode na domaku Njujorka svojom veličinom nadmašuje Ajnštajnov autoportret. Na kući u Njujorku u kojoj je Tesla živeo gradonačelnik Menhetna 1977. otkrio je ploču. Na Nijagarinim vodopadima postoji replika spomenika Tesli (rad Frane Kršinića) koji je ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Za jubilej naučnikovog rođenja u Beogradu će biti podignut još jedan, rad Drinke Radovanović. U našoj prestonici nalazi se Muzej Nikole Tesle u kome se pored njegovih izuma i zapisa čuvaju njegova urna kao i otisci lica i desne ruke. U Americi stotinu udruženja nose Teslino ime. Joširo Nakamicu (rekorder po broju registrovanih patenata - oko tri hiljade) formirao je Teslino društvo u Tokiju. Sve ovo ipak nije dovoljno da bi se uvidelo koliki je vizionar bio lički genije - smatra Popović.

Ilustracije radi, Popović nam navodi jedan događaj koji je daleke 1893. godine oduševio posetioce Sajma u Čikagu. Tesla je napravio minijaturno jezero sa brodićem koji se ljuljao na površini. Iznenada, brodić je počeo sam da kruži po jezercetu. Tesla je stajao sa strane upravljajući njime pomoću nevidljivih radio talasa. Potom je zaprepašćenim gledaocima prepustio da sami komanduju brodićem... Uprkos ovakvoj spektakularnoj demonstraciji, brod sa daljinskim navođenjem nije fabrikovan za njegovog života.

- Zato što je Tesla svoj život profilisao „mimo sveta“ - objašnjava Popović - iza čega se krije duboki idealizam, koji je samo povremeno zaživljavao u praksi. Jedan od razloga što nema ugled kakav zaslužuje jeste u njegovoj gorštačkoj i emotivnoj prirodi koja se nije mogla prilagoditi američkom profitnom društvu u nastajanju. Tesla je smatrao da su njegove ideje, vizije i projekti mnogo veći i važniji od novca koji mu je za njih nuđen.

Poznato je da je pocepao ugovor sa industrijalcem Džordžom Vestinghausom, vredan deset miliona dolara. Slično je bilo i sa finansijerom Morganom kada mu je u Kuli u Šoramu na Long Ajlandu, 70 km od Njujorka, pokazao eksperiment sa prenosom električne energije. Morgan ga je upitao kako će naplaćivati struju koja je po Teslinoj zamisli tekla preko jonosfere kao provodnika. Tako banalan odgovor Teslu nije nije zanimao, pa ga je Morganu uskratio.

- Teško prilagodljiv na američke prilike, iako je u njima živeo čitavih šezdeste godina, Tesla je ipak oličenje našeg mentaliteta. Njegov romantizam i vizionarstvo sprečavali su da stoji s nogama čvrsto na zemlji. U njemu je tinjao srpski inat. Za njega je bilo gubljenje vremena da svoj rad stavi u službu neke privatne kompanije. Tesla je voleo i da fascinira javnost, doživljavao je sebe kao čoveka viših ciljeva. Zato je i živeo kao usamljenik, uglavnom se kloneći ljudi, iako ih je magnetski privlačio svojom gorostasnom pojavom (bio je visok dva metra) i svojim umom čarobnjaka. Ukratko, Tesla je bio previše jaka individualnost da bi bilo kome služio, kako sam u prvom stihu poeme napisao: „Samosvojan / Isklesan od tvrdog ličkog kamena / Čudotvoran / Svetlošću zaseni sjaj plamena.“ Zato je i skončao sam, u hotelskoj sobi, a sahranjen o trošku naših iseljenika, uz pesmu „Tamo daleko“, po sopstvenoj želji.

„Nikola Tesla je mogao postati najbogatiji čovek na svetu, samo da je hteo da bude bogat! Ali njega to nije zanimalo. Jednostavno govoreći, bio je naučnik - genije, pesnik nauke!“ Ovo su bile reči njujorškog gradonačelnika Lagvardije izgovorene na radio-talasima pošto je Tesla preminuo.

Tesla je zaista bio i pesnik, ne samo poeta u dušu. Za njegovom poezijom istraživači još tragaju, baš kao i za fonografskim zapisom njegovog glasa za koji prosto ne mogu da veruju da nigde nije zabeležen. Pogotovo kada se zna da je poslednji izdah Tomasa Edisona (pronalazača fonografa), sa kojim je Tesla tesno sarađivao, ovekovečen i čuva se u Muzeju Edisonovog rođenja u Ohaju.

Milena Marjanović

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I onda vidimo ovakav natpis...


Na wikipediji je pisalo CROATIAN scientist...

Inace zaista zanimljivo da nigde nije zabelezen Teslin glas.... mozda nije hteo? On je mogao sve pa i to da kontrolise... spooky

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oni sve koji su ziveli i radili u Americi smatraju svojima , posto je to po prirodi doseljenicka drzava .