Nesanica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog prevrtanja u krevetu, buđenja u toku noću ili hrkanja, čovek može danima loše da se oseća. Ako često ne možete ni oka da sklopite, potražite stručnu pomoć, jer je to jasno upozorenje da nešto nije u redu s vašim mehanizmom sna.

Svaka treća osoba ima neki od problema spavanja. Osnovni poremećaji dužine i kvaliteta sna su insomnije (nesanice - čovek teško zaspi, budi se tokom noći i u rano jutro), hipersomnije (povećana količina spavanja), parasomnije i poremećaj ritma budnost-spavanje (inverzija spavanja). U primarne poremećaje sna spadaju i narkolepsija, poremećaji spavanja zbog disajnih smetnji, a u parasomnije spadaju noćne more, pričanje i hodanje u snu (somnabulizam) itd. San može da bude poremećen i kao posledica neke druge mentalne ili fizičke bolesti, upotrebe i zloupotrebe lekova itd.


Noć bez odmora
Osoba koja pati od nesanice teško zaspi, ne može da prespava noć bez buđenja, ujutru je umorna, i svi ti simptomi mogu da se jave pojedinačno ili zajedno.

Ako ne možete kad legnete da zaspite za 10 do 20 minuta, moj savet je da ustanete i radite izvesno vreme nešto drugo. Krevet treba da služi isključivo za spavanje. Nekada je korisna promena kreveta ili sobe.

Možete sebi da pomognete ako ustajete i ležete u određeno vreme, ograničenjem dnevnog ležanja i spavanja, zatim manje kafe, alkohola, nikotina i stimulativnih lekova, redovna rekreacija, tople kupke pred spavanje, redovni obroci, izbegavanje kasnih večernjih obroka i uvođenje večernjih rituala.

Korisno je opuštanje („Blic“ je na ovom istom mestu objavio detaljan vodič kroz jednu takvu tehniku 12. aprila) i biofidbek metoda. Palijativna medikamentozna terapija benzodiazepininom i hipnoticima primenjuje se najčešće, ali ne i najpravilnije (lečenje nesanice lekovima koji leče simptom, a ne uzrok poremećaja).


Napadi spavanja
Narkolepsija je jasno definisan ogranski, neurofiziološki i genetski poremećaj koji se manifestuje neodložnom potrebom za spavanjem u toku dana, pravim napadima spavanja. Počinje najčešće u mladosti i može biti opasna po bolesnika i okolinu, jer se „napadi“ dešavaju i na radnom mestu, za volanom i sl. Često je prati nagli pad mišićnog tonusa, posebno viličnih, vratnih i nožnih mišića. Može da se leči „uobročavanjem“ odmora tokom dana, ali često je neizbežno lečenje amfetaminima, metilfenidatima („ritalin“) ili nekim nesedativnim antidepresivom, da bi se pacijentu omogućio normalan život.


Autostrada u krevetu
Prosečna osoba koja hrče pravi buku između 60 i 80 decibela, isto kao saobraćaj na autoputu, a respiratorne bolesti koje uzrokuju apneu (hrkanje) i smanjeni dotok kiseonika najčešće dovode do hipersomnije, mada može nastati i insomnija.

Lekari koji leče hrkanje pre svega skreću pažnju pacijentima na elemente koji izazivaju opuštanje disajnih mišića i samim tim prouzrokuju hrkanje dok vazduh kroz njih prolazi. To su pre svega alkohol, pilule za spavanja, lekovi protiv prehlade koji sadrže antihistaminike, pa čak i položaj u krevetu (ležanje na leđima ili previsok jastuk). Značajan faktor su i promene u „arhitekturi“ disajnih puteva zbog polomljenog nosa, uvećanih krajnika i, najčešće, viška kilograma.

Hrkanje postaje ozbiljan zdravstveni problem kod stanja koje se naziva opstruktivna apnea - osoba tokom sna povremeno, nakratko, prestaje da diše, ponekad čak i nekoliko desetina puta u toku noći. To ima za posledicu opadanje količine kiseonika u krvi do opasne granice. Vremenom apnea može da izazove visok krvni pritisak, neujednačen puls, depresiju, umor i opadanje umnih sposobnosti.

Autorka je magistar nauka, specijalista neuropsihijatrije, šef Kabineta za glavobolje Instituta za mentalno zdravlje i stalna saradnica „Blica“

Dr Mirjana Jovanović

--------------------------------------------------------------------------------