offline
- Momcilo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 26 Feb 2004
- Poruke: 2510
|
Hibridni pogoni koji kombinuju elektromotor i motor s unutrašnjim sagorevanjem, ili pak kombinacije sa hidrogenom su veoma aktuelne, ali za sada veoma daleko od osnovne ideje o nultoj emisiji štetnih gasova.
Iako je električna energija definisana kao energija budućnosti, jedan banalan problem još uvek predstavlja ogroman kamen spoticanja.
Skladištenje struje u automobilu. Sve dosadašnje solucije su daleko od idealne. A u osnovi postoje samo dve. Jedna je ugradnja preteških baterija u automobil, koje osim što masom opterećuju vozilo, još uvek nemaju dovoljan ni kapacitet, ni brzinu punjenja.
Zapravo, to znači nultu emisiju izduvnih gasova, ali i teško prhvatljivu malu autonomiju, koja u najboljem slučaju za sada iznosi oko 160 km.
Alternativa čistom skladištenju struje je njena proizvodnja na licu mesta - u vozilu. Takva kombinacija je dovela do danas aktuelnih hibrida, koji imaju čitavo more nedostataka. Od ekstremne složenosti sistema, preko još uvek prisutnih baterija, pa sve do velike težine vozila i po pravilu loših voznih osobina i smanjivanja prtljažnog prostora.
Eh, ta struja!
Nažalost, električna energija je takva. Relativno lako se proizvodi uz pomoć vode, vetra, plime i oseke, prirodnog gasa, sunca, vatre i nuklearne energije. Proizvodi se na razne načine, ali je malo načina za njeno dugotrajno i dovoljno efikasno skladištenje. Naravno, ne govorimo o satovima ili daljinskim upravljačima koji sa jednom ili dve male baterije rade nekoliko godina. Govorimo o situacijama kada se traži stotinak i više kilovata snage. Šteta, jer elektromotori, osim što su beskrajno čisti, imaju i vanredno dobru krive snage - što su opterećeniji to su snažniji. Nije ni čudo što se u vozovima i brodovima koristi dizel-elektropogon. Sasvim jednostavno, dizeli pokreću generatore struje, a finalni pogon točkova ili elisa su moćni elektromotori. Međutim, lako je tako. Proizvodi i potroši na licu mesta, ali kada je težina voza ili broda manje bitna. Naravno, nije nebitna, ali ni blizu kao kod automobila.
Za to vreme naš elektroautomobil još uvek skakuće od utičnice do utičnice, ili u hibridnoj varijanti pravi uštede u potrošnji od nekoliko procenata, doduše uz značajnije manju emisiju štetnih gasova.
Srbija do Kalifornije
Pitamo se da li će se na tržištu konačno pojaviti automobil sa čisto električnim pogonom, sjajnih performansi, dovoljne autonomije da zadovolji svakodnevnu upotrebu.
Iz Kalifornije poručuju da hoće i to već naredne godine. I to poručuju uz ponosno korišćenje imena jednog Srbina. Svima je jasno da, kada je reč o struji, priča može da počne samo jednim imenom - Nikola Tesla!
Tesla Roadster troši manje energije u gradu nego na autoputu!
Ime našeg genijalnog naučnika se nalazi u nazivu kompanije Tesla Motors inc. iz Silikonske doline u Kaliforniji. Tesla Roadster je ime sportskog dvoseda koji pokreće elektromotor, a struju ”nosi sa sobom” u litijum-jonskim baterijama. Ne bi u automobilu sa imenom našeg čuvenog zemljaka bilo mnogo toga novog da nije u pitanju nekoliko ”detalja”.
Tesla Roadster do 100 km/h ubrzava za 4 sekunde, ima maksimalnu brzinu od 200 km/h, autonomiju od 400 kilometara, a baterije može napuniti bilo gde za 3 časa i 30 minuta.
Složenost jednostavnosti
U osnovi, Tesla Roadster je relativno jednostavno koncipiran. Da se ne bi petljali u ono što drugi znaju bolje, razvoj šasije i donjeg postroja su prepustili onima koji to umeju. A to ume firma čiji je osnivač bio legendarni Collin Chapman. Naravno, ime te firme je Lotus, koji se specijalizovao za samonoseće karoserije od ekstrudovanog i lepljenog aluminijuma. Sasvim u skladu sa sportskim afinitetima, inženjeri Lotusa su sva četiri točka nezavisno oslonili na udvojena trouglasta ramena. Karoserija je izlivena od poliesterskih kompozita. Ceo sklop ima traženi rezultat. Veliku čvrstinu i malu težinu.
A težina je upravo jedan od Gordijevih čvorova koji se ne daju razmrsiti u elektroautomobilima. Ovako, uz ideju Chapmana i realizaciju njegovih istomišljenika, Tesla Roadster ima mogućnost da u sebe primi još uvek teških 500 kilograma litijum-jonskih baterija. Ovaj ”gorivni” rezervoar je jedan od bisera ”Teslamobila”. Baterijski paket je najveći do sada formiran od litijum-jonskih komponenti i 5 puta efikasniji od svih dosadašnjih korišćenih u automobilskoj industriji. Zahvaljujući veoma širokoj primeni, cena litijum-jonskih ćelija je značajno opala, a pri tom performanse konstantno beleže uspon.
Inovacija na Tesla Roadsteru je i činjenica da se ispravljački set, deo svakog punjača baterija, opciono može nalaziti u samom automobilu, što znači da se baterije mogu napuniti iz bilo koje utičnice. Naravno, elektroinženjeri Tesla Motors inc. nisu propustili da iskoriste regenerativno kočenje. Činjenica da svaki elektromotor može biti i generator struje znači da kada vozač podigne nogu sa pedale gasa i koči motorom, on umesto da troši, proizvodi električnu energiju i dopunjuje baterije.
Frapantno, ali istinito je da Tesla Roadster troši manje energije u gradu nego na autoputu! Vek trajanja baterijskog paketa je oko 160.000 km.
Da ne bi Tesle?
Nikola Tesla je izumeo asinhroni motor, koji radi i u Roadsteru. Osnova je trofazni asinhroni četvoropolni motor, u kojem su korišćeni provodnici najmanjeg mogućeg otpora i čelik najboljih magnetnih osobina. Prostor između statora i rotora je minimalan kako bi se minimalizovali gubici, a za namotaje rotora je upotrebljen bakar bez kiseonika radi manjeg električnog otpora i boljeg iskorišćenja električne energije. Motor ima prečnik od 250 i dužinu od 350 mm. Snaga elektromotora nije ograničena samo količinom energije koja se dopremi u njega, nego i koliko brzo se može ohladiti i pri kojim temperaturama može raditi. Motor Tesle Roadstera radi pri konstantnoj temperaturi od 120o C, a izborom čelika je izbegnuto preterano pretvaranje električne energije u toplotu, umesto u obrtne momente.
Sve ukupno, u mali paket je spakovano mnogo snage. Motor postiže 185 kW (248 KS) i ogroman obrtni moment od 0, pa sve do maksimalnih 13000 obrtaja. Pri tom karakteristika krive snage je takva da je motor najsnažniji kada najviše treba: u samom startu pri najnižim obrtajima. Treba li podsećati da benzinski motori visokih performansi najveću snagu imaju u uskom dijapazonu pri visokim obrtajima, i da je potrebna prava veština vozača kako bi motor stalno održavao u ”turama”.
Tesla Roadster mogao bi da bude prekretnica u razvoju elektroautomobila
Motor Roadstera je oko 6 puta efikasniji od najboljeg motora s unutrašnjim sagorevanjem. Kod Tesla Roadstera je jednostavno: ”gas” i sve je tu.
Prva, druga i rikverc
Prenos je pojednostavljen i ima samo dva stepena, što je zapravo beneficija karakteristike elektromotora.
Praktično, moguće je voziti i u samo jednom stepenu prenosa, bez opasnosti da će pri polasku automobil poskočiti, a motor se ugasiti.
Naravno, potpuno je neozbiljno banalizovati jednostavnost Tesla Roadstera.
Radom motora, sistemom hlađenja, punjenjem i pražnjenjem baterija upravlja složeni PEM (Power Electronics Modul) koji je mozak cele operacije, a koji putem velikog broja senzora i operativnih sistema maksimalno optimalizuje rad. PEM ima zadatak da pod kontrolom zadrži i do 200 kW koji se generišu pri startu maksimalnom snagom.
Koliko košta?
Bilo bi lepo da Tesla Roadster košta oko 12.000 evra sa PDV-om, pa da se siti navozamo. Međutim, ova ekološka muzika košta kao simfonijski orkestar Milanske skale. Cena Tesla Roadstera je već sada u pretprodaji između 85 i 100.000 američkih dolara, što nije malo.
Sa druge strane, ni klasa sportskih roadstera nije mnogo jeftinija. Još ako se živi u Kaliforniji, državi sa najstrožijim ekološkim propisima na svetu i ako se uz elektromobil obezbedi sva sila poreskih i drugih beneficija cifra postaje još manja. To što se u Tesla Roadsteru provozao i Arnold Schwarzenegger, može da znači i dodatne beneficije za ovog čistog trkača.
A početak prodaje u SAD-u je planiran već naredne godine, tako da su svi izgledi da će se škripa guma čuti još više. Naravno, kada je neće nadglasavati buka motora.
I konačno, pitanje da li se budi elektropogon? Odgovor je: videćemo, već naredne godine.
http://www.vrelegume.rs/strana.php?rubrika=2&&id_cikkek=533 Postavljeno: 05.10.2006
|
