Ljubav (ni)je iluzija

• 1Ovo se svidja korisniku: Ella
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgledah pre neki dan film “Dve ljubavi” (Two Lovers). Prica je sledeca: on se oporavlja od raskida sa verenicom (cak je pokusao i samoubistvo); upoznaje istovremeno dve devojke – jedna je tajanstvena i lepa komsinica i u nju se zaljubljuje; kako ona voli drugog (a taj je ozenjen i ima sina nesto mladjeg od nje), on se upusta u vezu sa cerkom poslovno-porodicnih prijatelja, koji je ljupka i draga i koja ce se zaljubiti u njega (jer joj on pruza sve ono sto zna da ona smatra ljubavlju). Komsinica ce na kratko ostaviti svoju ljubav i pristati da ode iz grada sa njim, ali ce ga izneveriti. Te iste veceri, on ce pokusati da se ubije, ali umesto toga se vraca kuci i prosi svoju zvanicnu devojku.

Ko tu koga voli i ko misli da voli? Da li se ljubavlju naziva silovita seksualna zelja, razorna stalna klackalica dvosmislenosti? Film odlicno prikazuje sustinu sukoba u danasnjim musko-zenskim odnosima. Ozenjen muskarac pruza svojoj ljubavnici iluziju o ljubavi – nezan je, pazljiv, pun ljubavi, neznosti i razumevanja kad su zajedno, ali su retko zajedno i nikad kad treba, jer on vecinu vremena provodi sa porodicom. Zato ona ne zna sta on oseca i kako da postupi. Neozenjen muskarac, takodje, pruza iluziju ljubavi “dobroj” devojci, dajuci joj tacno ono sto ona smatra ljubavlju, a da zaista voli drugu, “egzoticnu”. Kojoj daje ono sto on smatra ljubavlju. Jer on nema razumevanja za njene sumnje, spontani pobacaj i napustanje coveka koga je volela – on hoce ljubav sad i odmah. Ranjiva, ona pristaje. Ali kad njena ljubav izgovori najvazniju recenicu (“ostavljam porodicu”), ona ce izdati njihove zajednicke planove. Ako je on voleo, kako je te iste veceri zaprosio drugu?

Ovo su vise nego cesti primeri ne samo iz nase okoline nego uopste. Da li se covek, u nekom vidu svoje auto-destrukcije, vezuje za sopstvene iluzije koje se rasprsuju kao mehur od sapunice u kolopletu stvarnosti? Da li smo imali osecanja jedni za druge pa smo to izgubili ili ta kategorija nikada nije ni postojala? Osecamo li mi ljude oko sebe? Da li svako od nas ima svoju “iluziju” o ljubavi i ponasa se prema njoj? Ili prihvatamo nametnute obrasce koje drustvo kroz instituciju porodice uspesno sprovodi. Pri cemu se buntovnicki stav prema istima pojavljuje kao jednako poguban, jer je i sam deo obrasca – u ovom slucaju anti-obrasca.

Dolazi li vreme da pocinjemo da osluskujemo sebe i svoje zelje? I da li cemo ih slediti?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::
Ovo su vise nego cesti primeri ne samo iz nase okoline nego uopste. Da li se covek, u nekom vidu svoje auto-destrukcije, vezuje za sopstvene iluzije koje se rasprsuju kao mehur od sapunice u kolopletu stvarnosti?

Ne znam da li je u pitanju autodestrukcija, mozda jeste a mozda i nije, ali znam da je tacno da se covek vezuje za sopstvene iluzije i da ocajnicki pokusava da ih sacuva od odura realnosti.

Kao da se rasprsivanjem tih iluzija svaki put gubi vera.
Mozda to jeste autodestrukcija. Mozda biramo objekte koji ce nas razocarati i povrediti da bismo potvrdili svoje stanoviste da nama ljubav ne moze da se desi, da ljubav ne postoji.
Pitam se da li je moguce da su zanimljiviji odbacujuci partneri od onih neznih i toplih...pazljivih.
Valjda kad nas majka ili otac, onako malene i neupoznate sa zivotom odbace mi snazno ceznemo za njima....
Valjda su kasniji izbori posledica tog iskustva.
Mislim da ljudi koji su imali tople i nezne roditelje biraju tople i nezne partnere.
Oni veruju u ljubav i ne idealizuju ne bi li bili povredjeni i potvrdili svoj stav kako ljubav ne postoji.


Citat:Da li smo imali osecanja jedni za druge pa smo to izgubili ili ta kategorija nikada nije ni postojala?

Imali smo osecanja jedni za druge.
Covek koji ne voli sebe dovoljno ne moze voleti ni druge ... mnogi su na putu poplocanim trnjem izgubili i veru i ljubav i nadu.

Citat:Osecamo li mi ljude oko sebe?

Kako ko!
Neko oseca,neko ne.
Postoje ljudi koji ne osecaju ni sebe, kao postoje i oni koji intenzivno i bolno osecaju.
Zdrava je valjda sredina...samo sto, npr. meni ona NIKAKO ne ide od ruke.
Oseca se i vidi ko oseca a ko ne ... po svemu.

Citat:Da li svako od nas ima svoju “iluziju” o ljubavi i ponasa se prema njoj?

Ja bih ovo pitanje preformulisala u : da li svako od nas ima iluziju prema kojoj se ponasa kao da je ljubav ?


Svako od nas, ko ima potrebu da dokaze kako ljubav ne postoji, ima iluzije i hrani ih nezno i brizno.
Postoje i ljudi koji nemaju iluzije i vole ljude sa vrlinama i manama a ti voljeni uzvracaju istom iskrenom emocijom.
Ti ljudi su retki.
Zive pored nas, ali ih cesto ne vidimo jer smo izgubili veru.

Citat:Ili prihvatamo nametnute obrasce koje drustvo kroz instituciju porodice uspesno sprovodi. Pri cemu se buntovnicki stav prema istima pojavljuje kao jednako poguban, jer je i sam deo obrasca – u ovom slucaju anti-obrasca.


I ko ih prihvata samo zato sto ih drustvo namece i ko ih odbacuje upravo iz tog razloga u istom je problemu. Treba oslusnuti sebe i svoje potrebe.


Citat:Dolazi li vreme da pocinjemo da osluskujemo sebe i svoje zelje? I da li cemo ih slediti?

Stvar odluke i odgovornosti prema sebi.
Na zalost ponekad ostvarenje tih zelja ne zavisi samo od nas.
Na srecu ponekad je dovoljno samo iskreno zeleti. "SAMO"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Valjda kad nas majka ili otac, onako malene i neupoznate sa zivotom odbace mi snazno ceznemo za njima....
Valjda su kasniji izbori posledica tog iskustva.
Mislim da ljudi koji su imali tople i nezne roditelje biraju tople i nezne partnere.
Oni veruju u ljubav i ne idealizuju ne bi li bili povredjeni i potvrdili svoj stav kako ljubav ne postoji.

teoretski bih mogla da se slozim sa konstatacijom da nasi problemi pri oformljavanju ljubavnih odnosa poticu iz porodicnih trauma. ali samo teoretski i donekle. jer imam pred svojim ocima primere ljudi koji su ziveli bez trauma i imaju iste nedoumice, sumnje, kolebanja, pogresne izbore, pogresne odluke. znaci da nije sve u tome.

Citat:Treba oslusnuti sebe i svoje potrebe.

to ja stalno govorim i potenciram u svojim postovima. ali mislim da je to djavolski tezak posao i da ljudi nisu spremni da ulazu toliki napor, posebno u situaciji kad ima toliko problema u egzistencijalnom delu zivota.

Citat:Na srecu ponekad je dovoljno samo iskreno zeleti. "SAMO"

i ovo sam pomenula vise puta, cak su mi se neki suprotstavljali. stvar je u tome sto ne umemo da zelimo. uglavnom zelimo prejako. a sta to znaci? znaci da nismo spremni da uzmemo to sto zelimo. opcinjeni smo snagom svoje zelje i potpuno nesnadjeni da idemo putem koji vodi do ostvarenja same zelje.

a sad jedan citat koji mi se cini veoma prikladnim za temu. ja se slazem od prve do poslednje reci.

"Opasna udica

Zbog cega su emocije uopste potrebne coveku? Zar su one nastale samo da bismo, u lirskom zanosu, pisali pesme, slusali muziku, pevali, svirali, slikali? Mozda postoje da bismo uzivali u ljubavnom dozivljaju ili prolazili kroz patnje neostvarene ljubavi?

Niko, bas niko u kosmosu, a cesto ni u pribliznoj okolini, ne moze da nosi teret vase nesrecne ljubavi, niti da ucestvuje u vasoj radosti. Drugim recima, iako neko moze da razume vase emocionalno stanje, on moze jedino da saoseca. I to je sve. Zasto je to tako? Zato sto teret svojih emocija mozete samo vi da nosite, one su sasvim licne. Svako, dakle, ima svoje emocije i svako je sa svojima potpuno sam.

Emocije postoje da bi upozorile na opasnost, da bi izrazile i usmerile seksualnost i da bi stvorile iluziju kao sredstvo krajnjeg uspeha. Iluzija je subjektivan dozivljaj, nastao delovanjem licnog ili spoljasnjeg uzroka. Ona lici na lepu, mirisljavu, gajenu ili otrovnu biljku. Iluzija je neophodna isto kolio je i stetna. Sustinsko znanje se sastoji u pravovremenom odbacivanju iluzije, ali tek kad je izvrsila svoju prijatnu funkciju.

Iluzija ce vremenom sama nestati jer je to njena odluka, ali samo pod uslovom - ako je zapostavite i prestanete da je zalivate i gajite.

Za sve emocije, neprijatne i prijatne, vazi isto pravilo: pozeljno je da su mirnije. Cak i kada su prijatne, zloupotreba ce ostaviti posledice u vidu obaveznog naknadnog nemira.

Jedna od najgorih odlika coveka jeste ta sto zeli, po svaku cenu, da ponovi prijatne dogadjaje i, sto je gore, hoce da to bude na isti ili slican nacin kako se to vec odigralo. Takav stav uvek daje lose emocionalne rezultate kad god se pokusa, iz prostog razloga sto se proslost nikada ne moze ponoviti u istom obliku.

To, narocito, vazi za seksualni dozivljaj. On moze biti bolji ili gori, ali nikada nije isti. Cilj jeste da bude bolji - zato ostavite prirodne mehanizme da sami deluju i oni ce dati maksimum u datim okolnostima.

Emocionalni napadi na svesni mozak su sigurni. Ako svesni mozak postupi tako da ignorise utiske koje emocije ne izazivaju (naravno, u periodima kada ne navaljuju) - on moze da smanji broj informacija koje poticu iz nekog neprijatnog dogadjaja. Sa izbegavanjem dodatnih razmisljanja smanjuje se mogucnost za fksiranje neprijatnog dogadjaja u emocionalnoj memoriji. Drugim recima, ne smete da dodajete nove misli, da mastate i time otezavate emocionalno stanje, vec treba da preduzmete korake koji ce vas udaljiti od teskih neprijatnosti. Umesto sedenja i razmisljanja, treba da se prihvatite nekog posla da bi se zaposlila svest, dok emocije ne izgube snagu.

Emocije, najcesce, deluju kratko, ali snazno i covek treba da ih pusti da prolete kroz njega, pa sta zakace - zakace, jer njihovo dejstvo je nemoguce spreciti.

Emocije ne smete da nadgradjujete ni na koji nacin. To ne smete da cinite ni s najlepsim i najprijatnijim ljubavnim emocijama. Ako pocnete da ih obradjujete i hranite novim sadrzajima iz svog iskustva, vi ste se zakacili na opasnu emotivnu udicu.

Emocije ne smete ni da negirate. Sa stanovista funkcije mozga, negacija je, takodje, proces obrade informacija, koja je nepovoljnija od nadgradnje. Emocionalne zone mozga najvise vole potisnute i negirane emocije, jer znaju da ce ih svesni mozak tajnom postom (bez vaseg znanja) nesvesno vratiti, priznajuci da nije uspeo da ih se resi.

Tanka je granica i crta izmedju postupaka sa emocijama. Morate da je shvatite. Neprijatne emocije morate da ignorisete, ali to ne znaci da ih negirate.

Ignorisanje je nesto sto prodje kroz vas, poput rendgenskih zraka kad slikate slomljenu ruku. Nista ne boli, nista ne osecate, ali slika naravno ostaje. Za bilo koju emociju - ne brinite, ona ce zauvek ostati u vama, vazno je da vam ne smeta u svakodnevnom zivotu i da o tome ne razmisljate.

U odbrani od neprijatnih emocija treba da se iskoristi jedna sposobnost svesnog mozga, a to je da on moze sve da okrene na veseliju stranu, da nadje izgovore (u smislu "ima i gore" i sl.) i da kroz salu odgovori na izazove nesvesne amigdale.

Svesni mozak voli muziku, setnju, a iznad svega zabavu. Naravno, sve te situacije prave zamke, jer se zacinju novi emocionalni dogadjaji; ali kad znate sta se dogadja, narocito kad znate sta mora da se dogodi, vi ste u mnogo boljem polozaju.

Covek jos i nekako izlazi na kraj sa svojim svesnim mozgom, medjutim, vestine svih vrsta rezultat su sklada sa gotovo nedodirljivim emocionalnim delom ljudskog mozga."

Jovo Tosevski

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..."Alhemicar uze knjigu koju je neko iz karavana poneo sa sobom, knjiga je bila bez korica, ali on je uspeo da utvrdi da je njen autor Oskar Vajld.
Listajuci knjigu naisao je na pricu o Narcisu. Alhemicar je poznavao legendu o Narcisu, lepom mladicu koji je isao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis. Ali Oskar Vajld nije tako zavrsio ovu pricu. On je napisao da su, kad je Narcis umro, dosle sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.-Zasto places?-upitase sumske nimfe.-Placem za Narcisom-rece jezero-ah, nimalo nas ne cudi sto places zbog Narcisa-nastavise one. I pored toga sto smo mi sve stalno trcale za njim po sumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu. Ph zar je Narcis bio lep?-upita jezero. A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna?-odgovorise iznenadjene nimfe. Na kraju krajeva, on se svakog dana s tvojih obala naginjao nad tebe. Jezero je za trenutak zacutalo. Najzad rece: Ja placem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kad bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.
Lepe li price, rece Alhemicar."

mislim da svi u ljubavi traže samo odsjaj svoje sopstvene ljepote, potvrdu svoje validnosti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iluzija ne postoji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubav je fenomen.
Sve cesce mi se cini da je zacudan, neobican, jedinstven i neponovljiv.
Autentican.
Nije iluzija.
Mora da se cuva, hrani, neguje ili se pretvori u nesto drugo. Nesto ne tako lepo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:mislim da svi u ljubavi traže samo odsjaj svoje sopstvene ljepote, potvrdu svoje validnosti...

uopste ne mogu da se slozim sa ovim. ljubav je potreba i davanje. istina je da covek voli i vezuje se za one koji umeju da ga prepoznaju iznutra, no tu nije rec o potvrdi svoje validnosti. sa aspekta nauke, zaljubljujemo se u osobu koja ima suprotan tip imuno sistema od naseg .

Citat:Iluzija ne postoji.

trio, bar ces pokrenuti ljude da kazu svoje misljenje, sto je cilj teme. slazem se, naravno, da ljubav nije iluzija i da se autenticna ljubav prepoznaje. covek je sklon lutanjima i izgleda da ih voli i bira radije nego da pozeli da ima nesto konkretno. otuda ta trazenja imaju veo iluzija.

Citat:Nije iluzija.

povecava se broj istomisljenika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

trio rio ::Iluzija ne postoji.

Au...trioooooo ...aaaaaaaa...

Koliko ja znam ,a i vecina ,za sada, imamo, samo jedan zivot(sklona sam da verujem da ih postoji vise...),mada se mi najcesce ponasamo kao da to nije tako!A, i izgubili smo naviku da razgovaramo sami sa sobom,a trebalo bi,ali onako iskreno,pre svega,da ponekad iznesemo ispred sebe,sav ''svoj prljavi ves'',a,onda , cesto svoje zelje nastojimo da poistovetimo sa realnoscu..krijemo se iza lazne veselosti,bezbriznosti...
Ruski psihoterapeuti su pisali dosta o tome ,a narocito o nasoj sposobnosti da istine zivotne krijemo ne samo od drugih,vec narocito od samih sebe...
Mi zivimo tako(nase dusevne muke i nemiri,nisu mucenja koja su se tek tako ustremila na nas...nasa situacija,nas zivot i stanje nase psihe nastaju kao rezultat odredjenog ponasanja,pre svega naseg licnog...a nije moguce pobeci od odgovornosti...danas sve vise bezimo ...zato plutamo na pucinama unezvereni i nesrecni,...kazna u vidu odgovornosti nas stize i tera da placamo punu cenu)...znaci...ponovo,mi zivimo,tako sto celoga zivota pravimo''greske u zapazanju''...-iluzije,,

Mi vecito i stalno gresimo...u odnosima,osecanjima..kada kazem m i...mislim na nasu svest.
.Nekad ono sto zelimo,dozivljavamo kao da se stvarno dogadja...to je sustina iluzija...ali mi to vecitooo...

Ma,mi dozivljavamo poraze,jer nismo sagledali stvarnost kako treba...U startu smo pogresili,pa je naravno i nase ponasanje moralo da bude u tom pravcu,ali u jednom momentu,nas realnost natera...tj. sve dovede na svoje mesto...pa ''eto belaja''...

Sve u zivotu nam govori da je coveku sudjeno da u ovozemaljskoj sreci otkrije obmanu,obicnu iluziju.Duboko u samoj sustini stvari,zbog toga i postoje zagonetke.

A.Sopenhauer

• 1Ovo se svidja korisniku: Ella
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::Citat:mislim da svi u ljubavi traže samo odsjaj svoje sopstvene ljepote, potvrdu svoje validnosti...

uopste ne mogu da se slozim sa ovim. ljubav je potreba i davanje. istina je da covek voli i vezuje se za one koji umeju da ga prepoznaju iznutra, no tu nije rec o potvrdi svoje validnosti. sa aspekta nauke, zaljubljujemo se u osobu koja ima suprotan tip imuno sistema od naseg .


a šta nauka zna o ljubavi
slažem se da je ljubav i davanje, ali kome dajemo ljubav Onome ko nas gleda kroz ružičaste naočare, izuzimam patološke oblike vezivanja (Mazohizam i sl)
Zašto muškarci ožene cure koje liče na njihove sestre i majke? Zašto žene često u muškarcima traže figuru oca? Koliko parova znaš, koji liče kao jaje jajetu? To je sve iz narcisoidnosti, nesvjesne sebične želje da budeš sa nekim ko te neće povrijediti, za koga se unaprijed nadaš da će te bezuslovno voljeti... zato se okružujemo ljudima čija nas lica podsjećaju na sigurno utočište...nespretan je termin validnost, koji upotrijebih u prethodnom postu, ali ni sad ne mogu da nađem zgodniji kad mi "sine" oglasiću se

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Sep 2009 10:59

Citat:mislim da svi u ljubavi traže samo odsjaj svoje sopstvene ljepote, potvrdu svoje validnosti...

Bojim se da TO, često, jeste istina. U mnogim slučajevima.


Citat:uopste ne mogu da se slozim sa ovim. ljubav je potreba i davanje.

Treba da bude primanje i davanje. Treba da bude protočno. No, toliko elemenata kvari tu protočnost: očekivanja, sujete, transferna osećanja, nadmetanje, provociranje, manipulativnost... i tako dalje.

Citat:istina je da covek voli i vezuje se za one koji umeju da ga prepoznaju iznutra, no tu nije rec o potvrdi svoje validnosti. sa aspekta nauke, zaljubljujemo se u osobu koja ima suprotan tip imuno sistema od naseg .

Istina je, nažalost, da što smo stariji to se češće vezujemo transferno Ponekad smo toga svesni, a ponekad ne. Zato očekujemo tačno određene situacije i provociramo određeni rasplet.

Malo je autentičnosti i spontanoti - ljudskog susreta dvoje ljudi sada i ovde.
Mnogo ljudi živi u tada i tamo ... šteta, život prođe u evociranju nekih uspomena, u prošlosti.

Citat:Iluzija ne postoji.

Naravno da postoji. Svuda je oko nas, pa čak i u nama.


Citat:Citat:Nije iluzija.

povecava se broj istomisljenika. [/quote]

Ljubav je realan fenomen, ali veoma izložen. Nekad stoički podnosi munja, vetrove, sumnje i napade, a nekad se rasprši usled neverovanja.

Dopuna: 02 Sep 2009 11:04

Citat:Zašto muškarci ožene cure koje liče na njihove sestre i majke? Zašto žene često u muškarcima traže figuru oca? Koliko parova znaš, koji liče kao jaje jajetu? To je sve iz narcisoidnosti, nesvjesne sebične želje da budeš sa nekim ko te neće povrijediti, za koga se unaprijed nadaš da će te bezuslovno voljeti... zato se okružujemo ljudima čija nas lica podsjećaju na sigurno utočište...nespretan je termin validnost, koji upotrijebih u prethodnom postu, ali ni sad ne mogu da nađem zgodniji kad mi "sine" oglasiću se

Termin i odgovor je: TRANSFER

Paralela UVEK postoji