Zbog tebe se počeh brijati u nedelju
Zbog tebe sam prestao ići gledat Želju
Zbog tebe sam kasnio daidži na dženazu
Tebi sam za dvjesto milja kupio vazu
A ti, a ti, a ti, a ti,
majke mi.
Spyderka ::Ne.. Ako te neko ne voli onako kako bi ti voleo/la ne znaci da te ne voli celim svojim bice...Mozda je to jedini nacin na koji ume to da iskaze...
Pročitala sam ovaj post i prilično me uznemirio.
Vrlo moguće da postoje takve situacije i okolnosti.
Šta s njima, pitam se
Ako ne osećaš da te neko voli onda je tvoja, subjektivna, istina da te zapravo uopšte ne voli.
Mozda je to jedini nacin na koji ume to da iskaze
Zvuci istinito ...
Često se događaju situacije u kojima se pitam ili se ne dogodi situacija, pa me to navede da se pitam, zbog čega se dogodi ta nekompatibilnost.
Zbog čega se ta dobra emocija ponekad ne prepoznaje i izgleda kao da je nema ...
Možda sam potpuno promašila temu jer sam, više puta, čitala naslov i uvodni post i do ovog momenta ostala nesigurna i pitala se jesam li ispravno razumela temu Citat:
Filantrop-mizantrop, dobro i zlo, Bog i djavo, rat i mir... u svakom od njih se krije taj antagonizam...
Vaša iskustva.....
Moje iskustvo...hmmm... volela sam onog kog sam mrzela i mrzela sam onog kog sam volela. U istom danu.
Klonim se mržnje jer mislim da ta vrsta energije šteti svemu i svakome, pa i onome ko je emituje.
Skoro sam gledala jedan film, ideja je bila odlična a režija katastrofa.
Zove se "Čovek s odgovorima". Tip je pitao čoveka koji je napisao knjigu "Bog i ja": Ako Bog postoji, zbog čega se događaju loše stvari, a ovaj mu je odgovorio: da bi znao, kad vidiš govno na svom putu, da kreneš na drugu stranu.
Banalno, ali zanimljivo objašnjenje.
Valjda je u svemu potrebna neka ravnoteža, sklad, raznobojnost...
natrix ::Ja verujem samo onoj iskri u očima to me još nikad nije izdalo...Al ume da zaboli....
Poznavanjem svoji losih i dobrih strana u karakteru,pravimo dobar izbor partnera, i tako smo u stanju da te iste, prepoznamo i u njemu,i dalje ga voleci,uz neprestani trud ispravljanja svojih losih osobina ...
Svako od nas,koji hoda ovom zemaljskom kuglom,ima svoj pravi put...pravi,ali trnovit,a takav je ...''jer je krstonosan''...''Nositi svoj krst'',dobrovoljno , je odgovoran i tezak zadatak,koji nam je nalozen da bude izvrsen...To je jako dug put,dugovecan i dozivotan put-uzbrdice...Krecemo se prema svom izvoru,trazeci izlaz iz tog lavirinta zivota i pri tome dozivljavamo bezbroj prijatnih i neprijatnih prilika sa sobom i sa drugima deleci radosne i tuzne latice buketa zivota...
Dogadja nam se ,naravno,i ne tako retko,da na tom magicnom putu zastanemo na nekom mestascetu koje nam se cini pogodnim iz nama znanih razloga...
Ponekad smo odmamljeni na sporedne staze,na kojima pronalazimo malene puteljke koji nas mogu odvesti u gusto zbunje iz koga cesto ne znamo kako da se ispetljamo...
Ne vidimo svetlosni vrh do koga zapravo zelimo da stignemo...
Onda kada osetimo ozarenost,lepotu i mir u sebi...znacemo da smo ''na pravom putu''
Ako te neko ne voli onako kako bi ti voleo/la ne znaci da te ne voli celim svojim bice...Mozda je to jedini nacin na koji ume to da iskaze...
