|
|
|
Poslao: 07 Apr 2009 19:23
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
Zaljubljenici, kao i ludaci imaju mozak toliko razbuktan i fantaziju toliko stvaralačku, da vide više nego što ikad može da vidi razum hladni.
Umobolnik, ljubavnik, pjesnik-to su ti stvorenja sazdana sva od uobrazilje:
jednog đavola vidi toliko - koliko u svemu ih u paklu prostranome nema,
a to je ludak, zaljubljeni pak,
a to je isto takav bezumnik koji vidi u svakoj vjeđi ciganskoj
ljepotu same lijepe Jelene,
dok pjesnikovo oko
kovitlano bezumljem divnim
šiba pogledom čas s neba zemlji,
čas sa zemlje nebu,
pa kako mašta ovlapoćuje
vidove stvari neviđenih još,
njih pjesnikovo pero pretvara u lik i oblik, ime dajući
i određeno mjesto boravišta...
Šekspir "Snoviđenje u noć Ivanjsku
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2009 21:53
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
...Kao bizarni momenat u svemiru san je nestao....Prazno je sad mesto kraj mene. Tog jutra sam ti vazduhom ispisala poljupce za zbogom. Iako nikad neću shvatiti zašto i uvek ću osećati deo krivice.
Naše igre su bile igre bez granica, oči su nam se nemo razumele, a osećanja bila jaka previše da bi stvorila svoju galaksiju.
Okrećem se kad idem ulicama okećem se i naidjem na zid kad god pomislim da ću sresti tebe. Još osećam posledjni jecaj srca. Dao si mi dovoljno ali premalo da bi ostao. Kako mozeš da ziviš tako, sam, i živ i mrtav unakrsno. Da li imaš na umu moju ljubav dok gubiš vreme krčeći ruševine prošlosti koje ti zamagljuju unutarnji vid.
Ti i Ja još živimo zajedno u nekoj paralelnoj dimennziji univerzuma i srca. Osećaš li...
Na trenutke sa tobom okean ljubavi bi me praplavio jer sam sa tobom jedino to bila Ja samo Ja, a onda bi me zatim razbio nemilosrdno o stene.
Osećala sam duboko to što si mi tiho pričao o sebi, nama..meni....poznavao si me.....iskreno i surovo...
Razumela sam sve tvoje bajke, trenutke, pustolovine i to što te uvek deli na dvoje.. upoznala sam u tebi ratnika, zver i kukavicu..
Na kraju si.. ipak sa svih strana postavio koplja da kad ti pridjem da to ne bude bezbolno...Ni sad ne znam zašto, da li je to bio strah od ljubavi..
...I dalje osećam krivicu...razlog zbog koga nismo zajedno nije bio i moj....
2002 god. n.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 18:58
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
natrix ::... Na kraju si.. ipak sa svih strana postavio koplja da kad ti pridjem da to ne bude bezbolno...
samo ovo nisam razumjela, inače, text je 
"Kako ti prsti snebividljivo plete te umorne (cvetove)!
Drugo cveće nam ova godina neće podariti
Nikakva molba ne bi ga prizvala
Drugo će nam možda nekad doneti neki maj
Pusti moju ruku i ostani jaka
Napusti sa mnom park pred munju rastanaka
Pre nego što magla s planine polegne po njemu
Isčeznimo pre nego što nas zima otera"
napisao neko....
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2009 21:09
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Hvala trio i saten...
Jednostavno On je imao neki svoj lični konflikt ili već neki unutarnji problem u pokušaju da iznadjemo rešenje kako da iz toga izadje zavoleli smo se no kao da nije mogao da trpi ljubav kao da ga je gušila na neki način zauzeo je prema meni odbojan stav kako bi me oterao, simbolično postavio je koplja oko sebe....Jednostavno čudan neki vuk samotnjak ništa mi drugo nije tad bilo preostalo nego da htela ne htela to prihvatim, mislim da je i dan danas isti taj vuk samotnjak....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2009 08:04
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
natrix ::...Kao bizarni momenat u svemiru san je nestao....Prazno je sad mesto kraj mene. Tog jutra sam ti vazduhom ispisala poljupce za zbogom. Iako nikad neću shvatiti zašto i uvek ću osećati deo krivice.
Naše igre su bile igre bez granica, oči su nam se nemo razumele, a osećanja bila jaka previše da bi stvorila svoju galaksiju.
Okrećem se kad idem ulicama okećem se i naidjem na zid kad god pomislim da ću sresti tebe. Još osećam posledjni jecaj srca. Dao si mi dovoljno ali premalo da bi ostao. Kako mozeš da ziviš tako, sam, i živ i mrtav unakrsno. Da li imaš na umu moju ljubav dok gubiš vreme krčeći ruševine prošlosti koje ti zamagljuju unutarnji vid.
Ti i Ja još živimo zajedno u nekoj paralelnoj dimennziji univerzuma i srca. Osećaš li...
Na trenutke sa tobom okean ljubavi bi me praplavio jer sam sa tobom jedino to bila Ja samo Ja, a onda bi me zatim razbio nemilosrdno o stene.
Osećala sam duboko to što si mi tiho pričao o sebi, nama..meni....poznavao si me.....iskreno i surovo...
Razumela sam sve tvoje bajke, trenutke, pustolovine i to što te uvek deli na dvoje.. upoznala sam u tebi ratnika, zver i kukavicu..
Na kraju si.. ipak sa svih strana postavio koplja da kad ti pridjem da to ne bude bezbolno...Ni sad ne znam zašto, da li je to bio strah od ljubavi..
...I dalje osećam krivicu...razlog zbog koga nismo zajedno nije bio i moj....
2002 god. n.
E svaka ti cast Natrix, svaka ti cast. Kazu pametni ljudi da prava literatura udara na najmanje dva organa. Ti si meni ovim udarila po najmanje pet, ka po gongu. Hvala. Bas se tako, ama, BAS SE TAKO osjecam. Eeeeehhhhh
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2009 18:25
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
Duso, trazi sebe u meni, ne trazi me nigde osim u sebi.
Teresa von Avila
|
|
|
|
|
|
