Protokomer

• 3Ovo se svidja korisnicima: zeljko f, Hit-Man, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Protokomer

Šta je to protokomer vazduha?
Protokomer vazduha je davač (senzor) za merenje protoka vazduha. Koristi se na benzinskim i dizel motorima.

Koja je funkcija protokomera vazduha?
Protokomer daje informaciju o trenutnom protoku vazduha; na osnovu ove informacije upravljački uređaj određuje količinu ubrizganog goriva (benzinski motori) ili maksimalnu količinu goriva i količinu izduvnih gasova za recirkulaciju (dizel motori);

Koje vrste protokomera vazduha se najčešće koriste na vozilima i koji su njihovi najčešći kvarovi?
:: protokomer sa "L" klapnom. Primenjuje se na vozilima od otprilike 1985. godine do otprilike 1995. Izrađeni su od aluminijumskog kućišta u kojem je pokretna klapna u obliku slova "L". Ovi protokomeri imaju plastičan crni poklopac koji je fabrički zalepljen i koji NE SME da se otvara. Ovi protokomeri veoma retko otkazuju. Najveći problem kod ovih protokomera su osobe koje smatraju da će skidanjem ovog poklopca i pomeranjem položaja kalibracione opruge bolje podesiti protokomer nego fabrika. Drugi problem ovih protokomera su mehanička oštećenja koja nastaju prilikom saobraćajnih udesa ili na vozilima sa ugrađenim uređajem za pogon na gas. Naime, usled povratnih paljenja smeše u usisnoj grani javlja se nagli i veliki protok zapaljene smeše od motora prema filteru, koji, i pored rasteretnih i povratnih ventila, veoma često mogu oštetiti protokomer. Veoma retko, i to na vozilima koja su prešla izuzetno veliki broj kilometara, može doći do istrošenja potenciometra koji je sastavni deo protokomera.
:: protokomer sa grejnom žicom. Ovi protokomeri obično se nalaze na vozilima proizvedenim od 1990. do 1996. godine. Imaju kućište u obliku plastične cevi na kojoj je elektronski sklop veličine kutije cigareta. Unutar cevi kućišta, na sredini, između rešetki sa obe strane, nalazi se grejna žica od platine debljine 70 mikrometara. Ovu žicu zagreva elektronski sklop protokomera, a hlađena je protokom vazduha. Jačina struje elektronskog sklopa kojom se održava temperatura grejne žice, mera je protoka mase vazduha. Ovi protokomeri su veoma trajni i precizni. Osnovni kvarovi su prekid platinijumske žice i neispravnost elektronskog sklopa.
:: ultrazvučni protokomeri. Ovakvi protokomeri obično imaju aluminijumsko kućište u obliku cevi sa elektronskim sklopom veličine kutije šibica. Unutar cevi, sa dve nasuprotne bočne strane vidljive su samo dve okrugle ravne površine; to su ultrazvučni prijemnik i predajnik. Ovakvi protokomeri koriste doplerov efekat, i skoro da se i ne kvare.
:: Protokomeri koji koriste Karman-Vortex princip. I ovi protokomeri imaju kućište u obliku cevi sa elektronskim sklopom na njemu. Unutar cevi kućišta vidljiv je plastičan umetak koji u preseku ima oblik trapeza. Ovaj umetak prilikom protoka vazduha stvara vrtloženje, čija frekvencija je proporcionalna protoku. Ovakvi protokomeri skoro da se i ne kvare.
:: protokomeri sa vrelim slojem, starije generacije. Obično imaju plastično kućište u obliku cevi, sa umetkom koji je vijcima učvršćen, na kojem se nalaze senzorski elemenat, elektronski sklop i konektor sa četiri električna kontakta. Umetak ima, sa unutrašnje strane cevi, vidljiv metalni deo koji služi za hlađenje elektronike, i senzorski elemenat u vidu tanke pločice u blizini vrha umetka. Nažalost, ovaj senzorski elemenat puca, i to je najčešći kvar ove vrste protokomera. Princip rada veoma je sličan protokomeru sa grejnom žicom. Koriste se na vozilima otprilike od 1992 do 1998 godine.
:: protokomeri sa vrelim slojem, novije generacije. Izgledaju slično kao i prethodni, osim što nemaju velikih metalnih delova na umetku, i imaju pet električnih priključaka na konektoru (na mnogim vozilima koriste se samo četiri, što je vidljivo po broju električnih provodnika na konektoru instalacije vozila). Za stručnjake, ovi protokomeri, kada nema protoka vazduha, imaju izlazni napon signala oko 1V, koji se povećava što je veći protok vazduha od filtera prema motoru, a za obrnut smer protoka (može se desiti prilikom većih pulsacija protoka pri nižim brojevima obrtaja motora) daju smanjenje napona signala ispod 1V. Koriste se na vozilima otprilike posle 1997. godine. U praksi, vek trajanja im je obično 30.000 do 40.000 km. U tom periodu, budući da je u pitanju termički senzor od poluprovodnika, dolazi do lagane promene karakteristika u odnosu na početnu. Protokomer obično funkcioniše, ali više nije dovoljno precizan. Dodatno, loš kvalitet ulja može dodatno da smanji vek trajanja protokomera. Kada se ugasi vreo motor, ulje loše kvalitete jako isparava, i ove pare dolaze do protokomera i menjaju karakteristike senzorskog elementa. Ovo se može prepoznati po umetku koji je masan i sjajan od ulja.

Koji su osnovni simptomi neispravnog protokomera?
-benzinski motori: nestabilan prazan hod ili se vozilo gasi na praznom hodu, neprimanje gasa, paljenje sijalice za neispravnost motora, mala snaga motora, problemi posebno u radu dok je motor hladan.
-dizel motori: mala snaga motora i paljenje sijalice za neispravnost motora (na vozilima gde postoji).

Da li je loš filter za vazduh uzrok otkazivanju protokomera?
-Generalno, krupne čestice prljavštine, koje bi eventualno došle do senzorskog elementa brzinom kojom prolazi vazduh, mogu protokomeru da skrate vek trajanja. Međutim, ne postoji idealan filter, a u praksi nije primećeno da vozila na kojima se koriste originalni filter za vazduh imaju duži vek trajanja protokomera. Kvalitetan filter je, svakako, neophodan.

Da li se u slučaju neispravnosti, menja ceo protokomer ili samo umetak, ako se može odvojiti?
-Po pravilu, menja se ceo protokomer, mada se u pojedinim katalozima mogu naći i samo umeci.

Da li se umetak sa jednim kataloškim brojem može zameniti sa drugačijim, ako je fizički jednakih dimenzija ali ima drugačiji kataloški broj?
-Po pravilu, mora biti isti kataloški broj. U proizvodnji kod nekih proizvođača ipak, dolazi i do zamene jednog proizvoda sa drugim, koji ima iste karakteristike ali drugačiji kataloški broj. Ovo je obično vidljivo u katalogu rezervnih delova. Česta praksa je i da proizvođeči istom proizvodu daju različite kataloške brojeve za primenu na različitim vozilima.

Kako se proverava ispravnost protokomera?
-Automehaničar ili autoelektričar, koji je posebno obučen za dijagnostiku elektronskih sistema, može uz pomoć odgovarajućih instrumenata da proveri stanje protokomera. Drugi način je da se vozilo proba sa drugim (ispravnim) protokomerom. Ovaj drugi način posebno je popularan u servisima koji nemaju potrebnu opremu i ljude obučene za dijagnostiku. Zamena obično ne zahteva više od nekoliko minuta, a razlika u ponašanju vozila je obično veoma vidljiva.

Da li vožnja sa neispravnim protokomerom može izazvati daljnje štete?
-Da. Neispravan protokomer može na vozilima novije generacije da izazove deformacije glave motora usled prevelike temperature sagorevanja, što dovodi do nezaptivanja ventila i gubitka kompresije (dizel motori), i do detonacionog sagorevanja (benzinski motori). Nadalje, vozila sa neispravnim protokomerom imaju veću potrošnju goriva, manju snagu i emituju više otrovnih supstanci.

Da li je potrebno redovno kontrolisati stanje protokomera?
-Da. Proizvođači vozila obično propisuju radove i provere koje treba provesti na redovnim servisima, pa i probnu vožnju sa proverom svih parametara rada motora, uključujući i protokomer. Ovo se posebno odnosi na vozila novija od otprilike 1997. g. kod kojih je uočeno često otkazivanje protokomera. Nažalost, retke su servisne radionice koje se pridržavaju ovih uputstava, pa neispravnost protokomera obično biva otkrivena tek kada je načinjena i veća šteta na motoru vozila. Kao primer, to su obično vozila sa dizel motorima koja imaju poteškoća sa paljenjem kada je motor hladan. Ukoliko je kompresija ispod dozvoljene, a motor ne troši ulje, najverovatnije je uzrok vožnja sa neispravnim protokomerom, a posledica gubitak kompresije na ventilima.

Ako je protokomer neispravan, osim zamene protokomera, da li je moguće na jeftiniji način otkloniti kvar?
-Mehaničke neispravnosti (lomovi, deformacije) zahtevaju zamenu protokomera.

Protokomeri sa "L" klapnom, kojima je otvaran poklopac, mogu se podesiti preko analizatora izduvnih gasova ili posebnim postupkom preko dijagnostičkih instrumenata, ali samo ako je sve ostalo na motoru ispravno (čiste brizgaljke, pritisak goriva u dozvoljenim granicama, motor mehanički ispravan, ispravan sistem za paljenje...). Ovakav postupak proizvođači vozila ne preporučuju, jer je za to potrebno odgovarajuće znanje i oprema. Dodatno, u slučaju druge neispravnosti ili odstupanja tolerancija nekog dela sistema na motoru, ovo podešavanje
može dati loše rezultate. Dodatno, poklopac protokomera koji je otvaran izazvaće sumnju svakog sledećeg automehaničara kod kojega vozilo dođe. Nadalje, po kataloškom broju, koji se obično nalazi baš na poklopcu, može se proveriti samo ispravan tip poklopca a budući da drugih kataloških brojeva na protokomeru nema.

Protokomeri sa vrelim slojem, ukoliko imaju promenu signala sa promenom protoka, mogu se dalje koristiti uz primenu FLOW MASTER-a.

Izvor: http://www.elekon1993.rs/proizvodnja/protokomeri.htm