Epidemija raka

Epidemija raka

offline
  • DR  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 08 Okt 2004
  • Poruke: 5450
  • Gde živiš: Beograd

Izvor: B92
Beograd -- Sve je više žena mlađih od 25 godina obolelih od karcinoma jajnika ili sa malignim promenama u trudnoći, što ozbiljno ugrožava sposobnost rađanja.


U Srbiji svake godine 400 žena umre od raka grlića materice, iako je tu bolest moguće potpuno izlečiti. Lekari apeluju, posebno na mlade žene, da što redovnije odlaze na kontrole kod ginekologa, jer iza običnih virusnih infekcija mogu da se kriju premaligni i maligni procesi. Problem sa ranim otkrivanjem je uglavnom neznanje, a na pojavu raka najviše utiči stres, loša ishrana i pušenje.

Nevenka Radović je nedavno operisana od karcinoma na Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front“. Zbog sopstvenog iskustva, ona je potpuno svesna značaja blagovremenog odlaska lekaru, kao i činjenice da se broj obolelih od raka neprekidno povećava: "Stvarno, ovo je postalo kao epidemija. Ja sam operisana, znači, zašto bi neko mlađi doživeo da mu sve izvade svi organi. Ja srećom imam decu, da nema decu... Neka ide svaka tri-četiri meseca kod ginekologa. U svakom domu zdravlja ima ginekologa, što je najnormalnija stvar, da, mislim, ne završi kao ja."

Na klinici “Narodni front" posebno ukazuju na porast obolelih od karcinoma jajnika. Oni upozoravaju da od 1999. oboljeva sve veći broj devojaka između 18 i 25 godina. "To su devojke koje tek treba da rađaju. A karcinom ovarijuma ima visok maligni potencijal i tu treba biti posebno obazriv. On podmuklo ide, teško se dijagnostikuje i zbog toga je jako važno sprovesti ove rutinske preglede", kaže načelnica odeljenja u "Narodnom frontu", dr Branka Nikolić.

Preporuke lekara o prevenciji uglavnom se ne poštuju, jer većina žena razmišlja da se to njima neće desiti. Pored toga što nisu odgovorne prema sopstvenom zdravlju, vrlo često nemaju ni pravu informaciju na koji način da se o njemu brinu.

"Ministarstvo zdravlja radi na tome da se vrši sistemska edukacija ne samo lekara opšte medicine, onih kojih rade u primarnoj zaštiti, već i stanovnika, odnosno žena koje dolaze kod lekara, tako da se njima u ordinaciji opšte prakse objasni zbog čega je bitno da se jave ginekologu i zbog čega je vrlo bitno rano otkrivanje malignih oboljenja reproduktivnih organa kod žena", kaže dr Nevena Karanović, zamenica ministra zdravlja.

Ministarstvo zdravlja trenutno sprovodi pilot-projekat u Braničevskom okrugu, kojim će biti obuhvaćeno 30.000 žena starosti između 20 i 50 godina. Ovo istraživanje će uticati na dalju strategiju Ministarstva u vezi sa prevencijom raka grlića materice.

Porast slučajeva raka dojke

Svake godine u Srbiji se registruje od 2.500 do 5.000 novih slučajeva tumora. Svaka 12 žena u Srbiji dobije tumor dojke koji je, inače, najčešće maligno oboljenje žena, a među ukupnom populacijom nalazi se odmah iza raka pluća.

Nekada je ova bolest pogađala pedesetogodišnjakinje, a sada se granica pomera ka dvadesetim, mada su naši lekari imali i mlađe pacijentkinje. Najrizičnija kategorija su žene čije su mame, babe i tetke obolevale, kao i one koje kasno rađaju ili ne rađaju, a pritom su pušači, nezdravo se i hrane i žive pod stresom, piše Glas javnosti.

Od svih operacija tumora koje urade stručnjaci ovog instituta (5.000 godišnje) tumori dojke čine najmanje petinu. I kao što nije poznata etiologija same bolesti, tako nije poznato ni zašto je ovo najčešće maligno oboljenje žena.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Apr 2005
  • Poruke: 515
  • Gde živiš: Beocin

Eto! Samo vi pusite i zdravlje sebi rusite....



offline
  • DR  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 08 Okt 2004
  • Poruke: 5450
  • Gde živiš: Beograd

Rak dojke imaju čak i tinejdžerke
Glas javnosti, 14. avgust 2005. | D. Stanimirović
Ma koliko da nam se čini da tumori dojke nisu tako česta pojava kod nas, statistika naših lekara govori potpuno suprotno. Naime, svaka 12 žena u Srbiji dobije tumor dojke koji je, inače, najčešće maligno oboljenje žena, a među ukupnom populacijom nalazi se odmah iza raka pluća. Nekada je ova bolest pogađala pedesetogodišnjakinje, a sada se granica pomera ka dvadesetim, mada su naši lekari imali i mlađe pacijentkinje.

- Svake godine u Srbiji registruje se od 2.500 do 5.000 novih tumora dojke, od kojih je najmanje 1.000 maligno, i taj broj je sve veći - upozorava za Glas prof. dr Momčilo Inić, direktor hirurgije na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Od svih operacija tumora koje urade stručnjaci ovog instituta (5.000 godišnje) tumori dojke čine najmanje petinu. I kao što nije poznata etiologija same bolesti, tako nije poznato ni zašto je ovo najčešće maligno oboljenje žena.

- Istraživanja epidemiologa su upravo zato usmerena na proučavanje faktora rizika koji su veoma brojni. To može da bude porodično nasleđe po ženskoj liniji (bolest imale majka, tetke ili baka), nerađanje, rana prva menstruacija, neka benigna oboljenja dojke, kasna prva trudnoća, kasna menopauza, izloženost zračenju (posebno visoke doze radijacije u terapijske svrhe ili kao incident), način ishrane, stres i pušenje - navodi dr Inić, napominjući da što osoba ima više faktora rizika, to je i verovatnoća obolevanja veća.

Takođe rizik od obolevanja povećavaju i sterilitet, gojaznost, ali i upotreba hormona, bilo u kontraceptivne svrhe, bilo radi lečenja, a stručnjaci u svetu su uočili za oko 20 odsto porast naslednih karcinoma dojke.

Ovaj oblik raka je uzrok smrtnosti u oko 20 odsto slučajeva u onkologiji, odmah iza karcinoma pluća. U našoj zemlji najmanje 1.300 žena godišnje umre zbog raka dojke.
On kaže da se bolest najčešće javlja kod žena starih od 40 do 60 godina, mada se iz godine u godinu ova granica pomera sve niže.

- Mi smo u Institutu imali pacijentkinje od 20 godina sa rakom dojke, ali sa i 17 i 14 godina - naglašava dr Inić.
U medicinskim krugovima vlada mišljenje da primarna prevencija vrlo malo može da spreči ovakvo obolevanje, ali se smatra da bar sekundarnom prevencijom (odnosno dijagnostikom) može da se smanji stopa mortaliteta (90 odsto rano otkrivenih karcinoma dojki je izlečivo), odnosno kako bi se životni vek bolesnica produžio za pet godina.

Zbog toga je vrlo bitno da žene obave same pregled dojke jednom mesečno, kao i jednom godišnje pregled dojke u dispanzeru. Ukoliko postoji medicinska opravdanost, genetske predispozicije, ovaj pregled trebalo bi raditi i češće. Dopunski poregled dojke - mamografija, ultrazvuk dojki i abdomena, sa uputom, besplatan je u Institutu za onkologiju.
Oboleli

- Severna Amerika, Kanada i Velika Britanija spadaju u zemlje sa najvećim brojem obolelih, kao i druge razvijenije zemlje severozapadne Evrope, a bolest je retka u Africi, kao i u zemljama Dalekog istoka, pre svega Japanu - kaže prof. dr Momčilo Inić.

Znakovi upozorenja

Sedam znakova upozorenja Vojvođanskog društva za borbu protiv raka:
Promene u pražnjenju creva ili bešike
Rana koja ne zarasta
Neuobičajeno krvarenje ili iscedak
Zadebljanje ili čvor u dojci ili nekom drugom mestu
Teškoće u gutanju ili gubitak apetita
Promene na mladežu ili bradavicama
Dugotrajni kašalj ili promuklost

offline
  • Pridružio: 15 Sep 2004
  • Poruke: 40

Najveci uzrocnik karcinoma grlica je HPV infekcija, medjutim lekari cak i kad ima opravdane sumnje CIN ne rade HPV tipizaciju da bi odredili da li virus postoji zapravo odredili da li je visokorizicna i koja grupa u pitanju. Zenica koja je radjena biopsija i ima CIN I receno je da je to samo tako, i tu se prica zavrsava, iako bi trebalo da se pristupi bar lecenju, onda naravno mi to shvatimo da je to nista da ne treba da se brinemo i zbog dnevnih obaveza koje svaka zena ima, jednostavo ne stignemo, a da ne pricam sto se u pojedinim ustanovama ceka i do sest meseci za rezultat PA testa, medjutim cesto se desava da PA test bude II a da zene imaju CIN II/III.
S obzirom da HPV pogoduje stres, a ko danas moze da ga izbegne, desi se to sto se desi od nelecenog CIN I, koji moze da se odstrani minimalno invazivnim metodama i uspesno izleci, ode na CIN III, i eto invazivne metode zvane konizacija, pa je jos dobro ako se i tada primeti i ne ode na nesto jos gore.
Inace za pouku cu dati svoj slucaj, moja doktorka je pogledala kolposkopski grlic i rekla da je u redu jer on tako i izgleda i da PA uzmemo neki drugi put, ko zna kad bih se za tako nesto setila jer su me drugi problemi interesovali, onda sasvim slucajno uradim PA i ispostavilo se da je u pritanju CIN I,
ZATO DAME IDITE NA REDOVNE PREGLEDE I INSISTIRAJTE NA DETALJIMA I OBJASNJENIMA JER SE KOD NJIH CESTO PODRAZUMEVAJU STVARI!!!!

offline
  • Pridružio: 25 Apr 2005
  • Poruke: 198
  • Gde živiš: Subotica

@Mura
Ajde malo pojasni.... Ne vladam terminologijom( ne znam sta znaci CIN,HPV...) A jako me zanima ova tema jer i sama imam problema sa jajnicima!

offline
  • Pridružio: 15 Sep 2004
  • Poruke: 40

Ovo se iskljucivo odnosi na grlic ne na jajnice, sto se HPV tice imas objasnjenje na topiku nize a za CIN evo delimicnog
. INTRAEPITELIJALNE NEOPLAZIJE - PROMENE KOJE PRETHODE NASTANKU RAKA GRLIĆA MATERICE

Rak grlića materice razvija se polako u periodu od 2-10 godina i po pravilu mu prethode ¨prekancerozna stanja¨ koja se stručno zovu intraepitelijalne neoplazije . Kod kasnijih uznapredovalih ili invazivnih stadijuma izlečenje se može očekivati kod 30 % bolesnica. Izbegavanje i uklanjanje riziko-faktora , redovni kontrolni ginekološki pregledi sa uzimanjem Papanikolau brisa 1 x svake 2 godine kao i rana dijagnostika i lečenje prekanceroznih stanja predstavljaju najvažnije preventivne mere u nastanku raka grlića materice.
Prekancerozne promene pločasto-slojevitog epitela koje prethode nastanku raka grlića materice dugi niz godina bile su poznate pod nazivom displazije i karcinom in situ. Naziv displazija prvi put je upotrebio Reegan 1953 godine. Ubrzo zatim uvedena je i podela na 3 stepena : blagu, umerenu i tešku displaziju. Osnovni problem ove terminologije je u tome što označava karcinom in situ kao teže oboljenje od displazije. Posledice se ogledaju u tome da su neke pacijentkinje nepotrebno agresivnije lečene dok su druge ostale bez nedovoljno opsežne hirurške terapije.
Termin intraepitelijalna neoplazija uveden je u kliničku praksu 1970 godine sa ciljem da objedini kontinuitet procesa koji se odvija u epitelu od najblažeg do najtežeg stepena. Podela na stepene od I - III u vezi je sa debljinom epitela koji zahvataju atipične ćelije ( hiperhromatična jedra, povečanje odnosa jedro-citoplazma ćelije ). Ovi stepeni označavaju se kao CIN - cervikalna intraepitelijalna neoplazija prvog I - zahvaćena donja 1/3 epitela, drugog II - zahvaćene donje 2/3 epitela i treceg III stepena - zahvaćena čitava debljina epitela . CIN III obuhvata ranije korišćene termine : displazija teškog stepena i karcinom in situ. Sve ove promene su preinvazivne jer je granica izmedu epitela i tkiva grlica materice - bazalna membrana - očuvana.
Podaci dobijeni novijim molekularnim istraživanjima ukazuju da postoje 2 a ne 3 oblika cervikalne intraepitelijalne neoplazije ili CIN-a. Tako je 1988 godine predložena nova citološka terminologija koja se naziva Bethesda sistem (TBS). Ona svrstava CIN 1 i polne bradavice - kondilome u celinu koja se zove skvamozna intraepitelijalna lezija niskog stepena - Low grade SIL a promene tipa CIN 2 i CIN 3 u drugi entitet ili skvamoznu intraepitelijalnu neoplaziju visokog stepena - High grade SIL.
Opsirnije imas na ovom sajtu
zdravljezene.rs/index.php?link=obolenjamat3
..........................................................................................................

Displazija lakog stupnja - CIN 1
Radi se o najblažem vidu displazije, a promjene koje se vide u PAPA testu obuhvaćaju nalaz diskarioze na superficijalnim stanicama: citoplazma je intaktna i izdiferencirana, a jezgre blago povećane, nepravilnog oblika s hiperkromazijom ili zgrudvanim kromatinom. Kod lake displazije je za očekivati spontanu regresiju u oko 70% slučajeva unutar 1 godine.

Displazija srednje teškog stupnja - CIN 2
Srednje teška displazija obuhvaća nalaz diskarioze na superficijalnim i intermedijarnim stanicama. Promjene inače histološki zahvataju do 2/3 debljine epitela, pri čemu je sloj bazalnih stanica jasno proširen s većim brojem mitoza, kao i većim brojem stanica s atipičnim jezgrama, odnosno atipičnog izgleda

Displazija teškog stupnja - CIN 3
Teška displazija ili CIN 3 zahvaća > 2/3 debljine epitela. U PAPA testu se diskariotične stanice nalaze u slojevima superficijalnih, intermedijarnih i parabazalnih stanica. Kod carcinoma in situ - CIS diskariotične promjene se nalaze na svim slojevima stanica, a znaci regularne građe epitela kao i sazrijevanje stanica u potpunosti nedostaju. Razlika prema invazivnom karcinomu je histološke naravi - očuvana je naime bazalna membrana, membrana koja razdvaja epitel i vezivno tkivo s krvnim i limfnim žilama koje se nalazi ispod epitela.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 731 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 6 sakrivenih i 689 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aljosa7, Belac91, Boris90, cikadeda, crnitrn, dac, dragon986, goxin, Hoegaarden, I AM THE KING, indja, JimmyNapoli, Klecaviks, krkalon, kuntalo, ljuba, LUDI, MarKhan, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, miodrag, Misha V, Misirac, Panter, sakota79, Sale.S, Sirius, theNedjeljko, Trpe Grozni, VJ, VladaKG1980, vlahale, vsn111, wolf431