|
Poslao: 14 Jul 2005 11:42
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Da li ste se u zivotu zbog necega pokajali,nesto ucinili a zatim zazhalili?Ako jeste,sta je bilo presudno da se pokajete?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 11:51
|
offline
- MoscowBeast
- Nepopravljivi optimista
- Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
- Pridružio: 22 Jun 2005
- Poruke: 7912
- Gde živiš: Moskva, Rusija
|
Kajanje kao religiozan pojam, ili ono generalno 'ujedanje za jezik'?
Pokajao sam se puno puta, najvise za stvari koje sam radio kao klinac (OS) i od kojih mi je nepriatno kad ih se setim i dan danas... Od novijih stvari, uglavnom sam se kajao zbog necega sto sam rekao nekim ljudima (Citaj: devojkama), ponekad i za nesto sto nisam rekao... Generalno uvek mi je zao kad nacinim pogresan potez i redovno bih ga povukao drugacije...
Sto se tice religioznog kajanja, o tome ne bih pisao, jer su to stvari koje znamo samo ja i jos jedan...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 11:54
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Ne mislim na religiozno kajanje,vec na ono sto dozivljavas duboko u dusi,kada ostanes sam sa sobom....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 12:02
|
offline
- MoscowBeast
- Nepopravljivi optimista
- Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
- Pridružio: 22 Jun 2005
- Poruke: 7912
- Gde živiš: Moskva, Rusija
|
Generalno uvek presudjuje moja zelja da sa svima oko sebe budem u normalnom kontaktu, da nema ljutnje, svadje ili, ne daj Boze, mrznje... Kajem se za svaki svoj potez koji je doprineo da ne bude tako... Nije ih bilo puno, ali ih je bilo...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 12:04
|
offline
- Legolas
- Ugledni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2004
- Poruke: 311
- Gde živiš: Novi Sad
|
Kajem se, uglavnom, zbog stvari koje nisam uradila. Prilika se nikada vise ne ukaze...
Otkad znam za sebe, trudim se da izgradim savrsenu samokontrolu. Medjutim, naravno, to mi ne uspeva uvek, pa se pokajem kada se ohladi moja vrela krv i shvatim da sam povredila ljude koji to nisu zasluzili.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 12:26
|
offline
- Mare
- Elitni građanin
- Pridružio: 20 Feb 2005
- Poruke: 2342
- Gde živiš: Beč / Svilajnac
|
Ja se takodje kajem, za stvari koje sam uradio, ako to nije ispalo kako sam zamislio, a i kajem se za neke stvari koje nisam uradio, a trebao sam. Naravno da postoje mnoga kajanja u zivotu, ali sta me tera na pokajanje? Bar kod mene, ima nesto sto ne mogu objasniti, nesto u meni, a to me tera na kajanje. Nekako mi je lakse kada se pokajem, za neke stvari (ne znam kako da objasnim). Ponekad, kada vidim da sam pogresio, tog osecaja nemam, ali sve zavisi od date situacije. Nekad me taj osecaj stigne i posle nekoliko dana ili godina. Nadam se da ste me razumeli sta sam hteo reci.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 12:49
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Pa, ima toga, ali na kraju uvjek dođe razumjevanje, odnosno da nije moglo drugačije.
... ili ja ne učim na greškama.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 13:25
|
offline
- Pegazeka
- Elitni građanin
- Pridružio: 20 Apr 2003
- Poruke: 2416
- Gde živiš: NS
|
kad se nesto desi - gotovo. trudim se da izvucem neku pouku i naravno, idemo dalje!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 15:44
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Mozda eventualno u jednom momentu zbog odluke da ostavim PMF i predjem na ovaj fax, ali znam da sam ga nastavila ne bih bila ovde gde jesam, ne bih radila to sto radim i sigurno ne bih upoznala ljude koje sada znam. Nesto dobijes nesto izgubis, to je svakako mac sa dve ostrice. Nije to kajanje u pravom smislu reci, mozda vise nauceno iskustvo i pouka za buducnost.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jul 2005 15:53
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
jesam i to ne jednom.
najvece kajanje - to sto sam se uopste prvi put i udala. i um i intuicija su im govorili da ne treba to da radim, da to nije to..da mogu dete da rodim i da gajim sama, uz pomoc roditelja....a ja sam tvrdoglavo protiv sebe upravo uradila to sto nije trebalo.
i onda....cetiri godine down the road....tezak i ruzan razvod...i tesko i bolno priznanje sebi da se ipak ne treba inatiti, a pogotovo ne sa samim sobom.
ono sto je bilo presudno je sto se ne moze na zauvek trpeti ono sto nekom u sustini ne odgovara...u jednom trenutku se casa prepuni pa se ili iz toga izadje..ili se saceka jos ko zna koliko godina i onda se dobije neka bolestina.....
|
|
|
|
|
|
